Camera Raw u praksi
Razvoj digitalnih tehnologija doveo je do toga da fotografi mnogo više vremena provode za računarom nego s fotoaparatom u ruci. Uživanje u traganju za dobrom fotografijom, jedinstvenom scenom ili dobrim portretom, kao i kreativni rad u studiju zamenilo je besomučno ”peglanje” i montiranje. Kvalitetne kopije zamenili su minijaturni prikazi na ekranu, na kojima se greške teško uočavaju...
Iako je ”samo” dodatak Photoshopu, program Camera Raw postaje ultimativni alat koji obradu digitalnih snimaka pretvara u jednostavan i, pre svega, brz proces. Ovim programom (za sada) nije moguće uraditi montažu, ali je sve ostalo tu, udaljeno samo jedan klik mišem. Kao primer, uzeo sam fotografiju snimljenu dan pre nego što sam počeo ovaj tekst. FIjakerijada u malom mestu Pločica kraj Kovina i sunčan dan bili su idealni za snimanje infracrvenim fotoaparatom, a obrada i konverzija u crno-belo bile su lak posao, jer sam iskoristio skoro sve što program Camera Raw pruža

Ako vas do sada nisam ubedio u mogućnosti koje snimanje u raw formatu pruža, možda će mi to poći za rukom sada kada je na raspolaganju najnovija verzija programa koji predstavlja skup svih neophodnih alata. Redosled podešavanja predstavlja način na koji ja koristim Camera Raw i ne mora odgovarati vašem načinu rada, ali su principi obrade isti.
Na početku moram napomenuti mogućnost obrade više fotografija. Selektovanjem nekoliko snimaka, otvara novi, vertikalni dodatak standardnom kontrolnom panelu. Umesto standardnog otvaranja unutar Photoshopa ovde je dovoljno kliknuti na dugme Save Image i izabrati neki od ponuđenih formata: dng, jpg, tif ili psd. Ako selektujemo dve ili više fotografija, aktivira se opcija Synchronize, kojom je lako primeniti ista podešavanja na veći broj fotografija, a izbor opcija dobijamo nakon klika na istoimeno dugme.

Otvaranje više fotografija istovremeno daje i nekoliko mogućnosti koje možemo iskoristiti za ubrzavanje procesa obrade. Nakon izbora mesta čuvanja, imamo mogućnost da automatizujemo proces dodele imena gotovim fotografijama, i to na nekoliko načina: dodavanjem određenih karakterističnih reči ili brojeva. Važno je napomenuti da je i konverzija u dng format moguća unutar programa Camera Raw, iako postoji i poseban program, zvani DNG Converter. Poslednja opcija u nizu, Embed Original Raw File omogućava čuvanje dng fajla unutar kojeg je sačuvan i originalni raw fajl, koji je moguće naknadno ”izvući”, naravno – ako nam zatreba.

Vertikalni panel koji se pojavljuje kada selektujemo više raw fajlova počinje sa dva dugmeta: Select All i Synchronize, koje se aktivira nakon selektovanja dva ili više snimaka. Opcija Synchronize je veoma koristan dodatak postojećim mogućnostima, jer pomoću nje usaglašavamo sve one parametre koje želimo da na identičan način primenimo na sve fotografije koje želimo da otvorimo, odnosno koje smo selektovali.

Lens profile
Postoji još nekoliko opcija prilikom obrade fotografija: klik na mali, crni trougao otvara kontrolni panel s raznim opcijama namenjenim podešavanjima, a treća opcija jeste Previous Conversion, odnosno mogućnost da fotografiju otvorite prema prethodnom podešavanju. Još jedna, veoma važna mogućnost krije se iza dugmeta Done, čijim aktiviranjem sačuvamo sva podešavanja koja smo do tada uradili bez otvaranja fotografije, što ponekad može biti veoma korisno. U suprotnom, ako iz bilo kog razloga zatvorimo program, moramo da krenemo od početka.
Ali da se vratimo našem poslu. Sledeći korak u pretvaranju sirovih podataka u fotografiju jeste definisanje balansa belog. Ako vas začudi to što podešavam balans belog na pravom infracrvenom snimku, pogledajte rezultat. Jedan klik ovom alatkom na fotografiju uklonio je crvenu dominantu i podigao nivo osvetljenosti i kontrasta, što se lepo može videti i na histogramu. Ujedno su se pojavile i ”lažne” boje infracrvene fotografije, koje možemo pojačati povećanjem saturacije. Određeni broj autora koji snimaju infracrveno obradu nastavlja ovde, bez konverzije u crno-belo, odnosno – konačna fotografija biće u boji.

HSL/Greyscale
Mi ćemo nastaviti dalje konverzijom u crno-belo. Kod klasične fotografije u boji kontrola balansa belog dala bi ispravno reprodukovane kolorne tonove, i za taj posao na raspolaganju su, pored pomenute alatke za korekciju, nekoliko unapred definisanih vrednosti koje se nalaze u padajućem meniju White Balance. Podešavanja je moguće uraditi i pomoću dva klizača, kojima definišemo opšti ton i zasićenost, ali svakako najlakši i najbrži način jeste pipeta, odnosno alatka posebno namenjena tom poslu. Kako je meni neophodna što bolja priprema za dalju konverziju u crno-belu fotografiju, jedan klik pipetom na neku površinu koja je neutralna daje dobar rezultat. Sledeći korak je aktiviranje kontrolnog prozora HSL/Greyscale, koji daje mogućnost kontrole ”mešanja” boja u odgovarajuće tonove sive, što je, naravno, korisno prilikom konverzije u crno-belo snimaka u boji. Nakon korekcije boja, odnosno podešavanja balansa bele, skoro da nije bilo razlike između dve opcije: Auto i Default. Automatska konverzija daje prihvatljive rezultate za većinu snimaka i odgovara prebacivanju u crno-belo komandom Image> Mode > Greyscale u Photoshopu. Opcija Default daje mogućnost podešavanja konverzije pojedinih boja u odgovarajuće nijanse sive putem osam klizača. Odlučio sam se za osnovna (Default) podešavanja, koja su dala nežnu fotografiju bez prevelikog kontrasta, s kojom je naknadnom obradom moguće postići bilo šta što želimo, jer na fotografiji nema nikakvih ekstremnih površina bez detalja – ni ”izgorelih” belih, niti potpuno crnih.

Clipping Warning
Stigli smo do trenutka kada počinjemo pravu obradu našeg digitalnog snimka. Ali pre bilo kakve intervencije, neophodno je uraditi par stvari. Prva je aktiviranje kontrole kritičnih površina ili takozvani Clipping Warning. Klik na levi crni trouglić (ili skraćenica sa tastature U) aktivira opciju Shadow clipping warning, a nakon toga će plavom bojom biti označena sva mesta na fotografiji koja su potpuno crna. Klik na desni trougao aktivira upozorenje o belinama bez detalja – Highlight clipping warning, koje će biti označene crvenom bojom. Levo vidite kako to izgleda u praksi. Upozorenje o kritičnim površinama možete držati stalno uključenim, a korekcije je moguće uraditi pomoću kontrolnih klizača na prvoj kartici kontrolnog panela. Podešavanje osnovne osvetljenosti, odnosno virtualnim dodavanjem ili oduzimanjem ekspozicija (Exposure), osvetljenosti (Brightnes), kontrasta (Contrast) i briljance (Clarity) može dovesti do toga da se na snimku pojave problematične površine. Previše bele delove fotografije doteraćemo klizačem Recovery, koji može donekle da ”spase” detalje. Crne i previše tamne površine prosvetlićemo klizačem Fill Light. Važno je napomenuti da ove klizače ne treba pomerati na vrednosti veće od 30, jer dovode do neželjenog efekta HDR fotografija. Korekcija manjih površina ili delova fotografija moguća je alatima Graduated Filter i Adjustment Brush, ali o njima malo kasnije.

Lens Profile
Jedna od novih mogućnosti jeste i ispravljanje svih mogućih problema koji nastaju korišćenjem nekog objektiva. Aktiviranjem šeste po redu kartice otvara se kontrolni panel unutar kojeg se nalaze još dva panela: Profile i Manual. Kada aktiviramo opciju Enable Lens Profile Corrections prvo podešavenje jeste izbor u prozoru Setup. Tu se nalaze opcije Default, Auto i Custom, kao i mogućnost da svoja podešavanja sačuvamo za kasnije. Automatsko (i manualno, ako je potrebno) prepoznavanje profila pojedinih objektiva za sada je moguće za modele koje proizvode: ”Canon”, ”Nikon”, ”Sigma”, ”Sony” i ”Tamron”. Poslednja tri klizača namenjena su finom podešavanju distorzije, hromatske aberacije i vinjetiranja. Mnogo veću kontrolu daju nam opcije na drugom panelu sa imenom Manual. Burasta i jastučasta distorzija (konkavna i koveksna), ispravke perspektive i eventualno skaliranje radi popunjavanja kadra veoma je jednostavno uraditi. Tu su, takođe, ponovljene i kontrole aberacija i vinjetiranja, jer ćemo ponekad koristiti samo ovaj panel.

Kontrola šuma
Jedna od fantastičnih mogućnosti novog Camera Raw programa jeste i kontrola šuma, koja zaista daje neverovatne rezultate. Nalazi se na trećoj po redu kartici pod imenom Detail, a pre kontrole šuma nalazi se kontrola izoštravanja. Kako se pridržavam pravila da obrađenu fotografiju izoštravam prema potrebi, odnosno pre konačne upotrebe, a u direktnoj zavisnosti od konačne veličine, izoštravanje je u Preview Only režimu, odnosno izoštravanje je isključeno u meniju Preferences. Ako ipak želite da izoštrite fotografiju, možete definisati količinu, prečnik delovanja, detalje i maskiranje. Kontrola šuma počinje klizačem Luminance, koji ”pegla” digitalni šum, a nakon toga možemo podesiti i količinu detalja i njihov kontrast. Poslednja dva klizača ispravljaju kolorni šum i kontrolišu količinu detalja na fotografiji. Nakon ovih podešavanja, možemo da definišemo izgled fotografije, odnosno da podesimo osvetljenje, kontrast, briljancu, kao i prosvetljavanje senki i potamnjivanje belina, a tu je i opcija Clarity, koja daje briljantnost fotografiji.

Graduated Filter
Graduated Filter je postao moja omiljena alatka, jer za samo desetak sekundi možemo, s finim prelazom, potamniti ili prosvetliti pojedine površine na fotografiji. Nakon aktiviranja klikom na ikonu u kutiji s alatima, filtar postavljamo tako što kliknemo na mesto gde želimo da gradijent počne i povlačimo do mesta gde želimo da se završi. Početak gradijenta označava zelena, a kraj crvena tačka. Ako želimo da gradijent bude postavljen pod određenim uglom, držimo pritisnut taster Shift. Naknadno podešavanje pozicije i veličine gradijenta možemo uraditi u bilo kom trenutku klikom i povlačenjem kontrolnih tačaka ili celog gradijenta. Dodatne kontrole gradualnog filtra moguće su opcijama koje su identične onima na osnovnoj kartici uz jednu zanimljivu opciju, a to je – gradijentom možemo i izoštravati, odnosno oštrina može biti postepena. Gradualni filtar možemo iskoristiti i kao kolorni filtar, odnosno možemo mu definisati boju i, na primer, intenzivirati plavu boju na, recimo, bezbojnom nebu, ili promeniti boju sasušene trave u zeleni ton. Klizačem Saturation fino podešavamo intenzitet odabrane boje, a saturacija postavljena na vrednost 0 služi za podešavanja, bez potrebe za promenom boje.

Adjustment Bruh Pored gradualnog filtra, mogućnost fine obrade pojedinih detalja postala je veoma kvalitetna, laka i, pre svega, brza uz pomoć Adjustment Brush alata. Umesto da nakon otvaranja fotografije u Photoshopu selektujemo pojedine delove, obrađujemo prvo selekciju, a tek nakon toga primenjujemo neku od željenih opcija, iskoristićemo četku za podešavanje. Postoji veza između ova dva alata, jer se poslednji parametri koje ste primenili na gradualni filtar automatski pojavljuju i u podešavanjima za ovu specifičnu četku i obrnuto. Kada kliknemo i počnemo da ”bojimo” četkom za podešavanje, to najviše podseća na rad s maskama sloja, jer vidimo gotov efekat. Mesto gde smo započeli rad obeleženo je virtualnom pribadačom, koju možemo sakriti ako kliknemo na mesto Show Pins. Ukoliko želimo da vidimo površinu na koju smo delovali četkom, postavimo kursor na simbol pribadače i zadržimo trenutak, nakon čega će se pojaviti belo obojena površina. Kao i pribadače, možemo sakrivati i maske, odnosno bele površine koje pokazuju prostor na koji smo delovali četkom ili četkama.

Clear, Erase
Ako smo negde pogrešili, sve četke uklanjamo klikom na dugme Clear All. Svaki put kada nam je potrebna nova četka, kliknemo na dugme New (prečica je taster N), promenimo parametre delovanja, ali i veličinu četke i, što je još važnije, njenu mekoću, protok i intenzitet delovanja. Eventualne greške možemo korigovati brisanjem, koje aktiviramo klikom na dugme Erase ili, što je još jednostavnije, pritiskom na taster Alt automatski prelazimo u režim gumice, i obrnuto. Važno je napomenuti da je moguće brisati četkom, odnosno gumicom koja ima mekša ili tvrđa podešavanja, što je veoma korisno ako četkom podešavamo fine detalje na snimku. Postoji još jedna zanimljiva opcija sakrivena iza simbola – i + (obeleženi crvenim kružićima) na mestu gde je prozor za definisanje boje četke ili gradijent. To su Preset for new adjustment to cool i preset for new adjustment to warm. Rade upravo ono što im ime govori i daju kontrolu kroz četiri stepena plavog ili narandžastog filtra. Broj kombinacija različitih mogućnosti četke za podešavanje zaista je velik, a jedna od mogućnosti jeste i da nakon svih primenjenih alata izoštravamo pojedine delove fotografije. Kreiramo novu četku, isključimo sve ostale opcije, a aktivnim ostavimo samo Sharpnes.

Effects
Spisku korisnih noviteta dodaćemo i generator zrna, koji simulira izgled fotografija snimljenih na filmu. Nalazi se na kartici sa oznakom Fx zajedno sa kontrolama za Post Crop Vignetting. Na levoj strani vidimo ”čist” snimak, a na desnoj je fotografija s dodatim zrnom. Iako mogućnosti kontrole nisu prevelike, jer drugi dodaci (plug-in) zrno kreiraju po uzoru na brojne filmove, ovo je tek najava onoga što ćemo imati na raspolaganju u budućnosti. Za sada možemo podesiti intenzitet, veličinu i grubost generisanog zrna.
Ispod ova tri klizača nalazi se još jedno mesto za kontrolu vinjetiranja, ali je namenjeno primeni na fotografijama koje imaju izrez i gde je standardna kontrola neupotrebljiva. Na raspolaganju nam je i nekoliko stilova, a pet klizača kontroliše količinu, mesto središta, zaobljenost i mekoću prelaza, a najzanimljivija je poslednja opcija, kojom ponovo prosvetljavamo svetla mesta.

Postoji i par zanimljivih prečica koje će ubrzati naš rad: taster Ctrl plus daje lupu (povećanje slike), kombinacija tastera Ctrl+Alt privremeno daje minus lupu (umanjenje slike), a ako istovremeno pritisnemo tastere Ctrl+Shift, fotografiju ćemo otvoriti kao Smart Object.
Na poslednje tri kartice u nizu nalaze se kontrole: Camera Calibration, Presets i Snapshots. Ponekad možemo posao obrade ubrzati ako pre bilo kakvih podešavanja aktiviramo neku od opcija i globalno promenimo odnose kontrasta i obojenosti. Unutar kontrolnog prozora nalazi se spisak standardnih podešavanja: ACR 4.4, ACR 4.3, Adobe Standard, a veoma korisnim su se pokazala i podešavanja prema D2xs fotoaparatu, gde je Mode 1 namenjen portretima, Mode 2 fotografijama koje ćemo naknadno obrađivati, a Mode 3 je generalno namenjen prirodi i pejzažima, i pojačava saturaciju plave i zelene boje. Na istom mestu nalaze se kontrole obojenosti senki i intenziteta i zasićenosti osnovnih boja – RGB.
Kartica Presets služi nam za čuvanje i učitavanje određenih podešavanja, a određene situacije možemo sačuvati na kartici Snaphots.

Milan Živković