Fotografije prste da poližeš
Mada sasvim slasna, dobra gastronomska fotografija nije baš laka. Slikanje hrane pred fotografa postavlja jedinstveni izazov da uživaocima svog dela, kroz dvodimenzionalni medijum, prenese sugestiju mirisa, teksture i ukusa hrane – izuzetno težak zadatak, ali ne i nemoguć uz nešto malo prakse i saveta koje ćemo vam dati u ovom tekstu

Hranu u amaterskoj fotografiji često ne shvatamo dovoljno ozbiljno, ali njeno fotografisanje veoma je ozbiljan, multimilionski posao u profesionalnoj foto-industriji. Danas teško možemo da nađemo neki kosmopolitski časopis bez fotografija jela, finih restorana ili članaka o zdravoj hrani, da ne pominjemo sve veći broj uskostručnih časopisa koji se bave isključivo hranom i (zdravom) ishranom. Globalnu sliku tržišta sa sve većim zahtevima za kvalitetnim fotografijama hrane upotpunjavaju bezbrojni katalozi proizvođača i distributera hrane, jelovnici restorana, kao i sve veća upotreba reklama hrane na bilbordima i izlozima prodavnica. To sve činilo nam se kao dovoljan razlog da započnemo ovu temu. Članak smo namenili naprednim foto-amaterima koji žele da se oprobaju u ovoj vrsti fotografije, a za savete smo se obratili profesionalnim fotografima koji su se specijalizovali u snimanju hrane

Izbor hrane za snimanje

Mali i udaljen izvor svetla postavljen što dalje i dovoljno nisko pojačava teksturu jela i dočarava sočnost hrane

Određene vrste hrane imaju privlačnost i estetski kvalitet koji nam prija, prelepih su boja, hrskave i prosto mame vodu na usta, dok druge nemaju te osobine. Zato su neke od njih, zbog sopstvene prirode, lakše za fotografisanje od drugih.
Pomislite, na primer, o fotografisanju savršeno ohlađenog komada torte od jagoda sa šlagom na tri sprata, i uporedite to sa snimanjem porcije čorbastog pasulja s rebarcima! Čak i s minimalnim naporom oko snimanja, torta će uvek izgledati ukusnija i jestivija, dok će čorbast pasulj na fotografiji, bez obzira na to koliko je ukusan i aromatičan, uvek izgledati neuredniji i manje primamljiv.
Početnicima u ovoj vrsti fotografije preporučuje se da prvo fotografišu lakše objekte kao što su lepo oblikovani komadi torti, kolača i slične poslastice, ili celi komadi voća i povrća. Kada savladate ove lakše snimke, možete početi da fotografišete: supe, čorbe, raznorazne soseve, rezance, tj. testeninu i slično.
Naš savet jeste da uvek pronađete tačku interesa na koju ćete fokusirati svoju fotografiju. To može biti ukras od lepo raspoređene pavlake i lišća peršuna po površini čorbe, parče hrskavog tosta, ili glavica belog luka i seckane paprike pored nekog sosa koji, sam po sebi, nema posebno zanimljiv oblik.

Osvetljenje pri snimanju hrane

© Vladimir Sretenović

Svetlo je osnovni ”sastojak” svake fotografije, pa se po tome ni gastronomska fotografija ne razlikuje. Teško je prevariti one koji gledaju fotografiju: ako bi sastojci jela trebalo da budu beli i hrskavi, a u vašem snimku makar samo malo isijava žuta boja, videće se da nešto nije u redu s vašom fotografijom. Snimanje pod prirodnim svetlom je, dakle, najbolji i najlakši izbor, mada je ovo nešto teže ostvariti u večernjim satima i zimi. U svakom slučaju, imajte na umu da je razlika između tehnički prihvatljive i potpuno neprihvatljive fotografije pre svega u dobrom svetlu i pravilnom kolornom balansu.

Uvek možete investirati u skupu opremu za studijsko osvetljenje, što ćete svakako morati uraditi ako odlučite da se profesionalno bavite gastronomskom fotografijom, ali bar u početku snimajte s prirodnim svetlom. Pokušajte da montirate omanji sto blizu prozora, ili u dvorištu, i snimajte kada je svetlo difuzno, dakle po delimično oblačnom danu bez direktne sunčeve svetlosti. Dobićete manje oštrih i grubih senki, a izbeći ćete i neželjene refleksije plavog nebeskog svoda.

Snimajte iz različitih uglova sa svih strana objekta, dok ne pronađete stranu s najmanje senki i najoštrijim detaljima. Korišćenje belih kartonskih ili plastičnih reflektujućih površina može pomoći da se ublaže senke i istaknu detalji. Bićete iznenađeni koliku razliku u osvetljenosti može da napravi jednostavno parče belog kartona ili stiropora. Okrenuto pod odgovarajućim uglom, može da ublaži prejake senke i istovremeno pomogne u usmeravanju dodatnog svetla na posudu s hranom.

Stilizovanje hrane za snimanje
Pri fotografisanju hrane veoma je korisno promisliti i isplanirati šta će biti pomoćni detalji i gde će oni stajati oko hrane koja se snima. Dodavanje staklene čaše, salveta odgovarajuće boje, ili interesantnog escajga može da istakne hranu koja se fotografiše i sugeriše ambijent u kom se jelo konzumira. To je isto kao kad uđete u neki restoran ili užurbanu porodičnu kuhinju – ambijent i okruženje mogu mnogo da vam kaže o hrani koju ćete jesti. Možda je najlakša postavka da porciju hrane koju fotografišete stavite na tanjir (parče kolača, pite, ili nekoliko kašika testenine prelivene sosom) i da uz to sugestivno postavite ostatak hrane u pozadini, u posudi iz koje se služi. Započnite s najjednostavnijom postavkom, pa s vremenom pređite na kompleksnije i teže...

Radomir-Maša Dikosavljević