Foto-škola

Fotografisanje cveća, nakita i drugih ukrasnih predmeta

[signoff]© Vladimir Červenka, „Devojka s ružom, 1977.” Jednostavan cvetni aranžman, ukrasi na usnama i obrazima su takođe latice od ruže koju devojka drži u ruci. Snimljeno u ”Snapshot” maniru, tako da kompozicija i raspored sporedne rekvizite nisu baš idealni.[/signoff]

[blockquote]Priču o doterivanju i ulepšvanju ljudskog tela završavamo rekvizitima za koje se može slobodno reći da, za razliku od odevnih predmeta, maske i šminke, nemaju skoro nikakvu praktičnu namenu već isključivo društvenu, ukrasnu i estetsku funkciju[/blockquote]

Govorićemo o atraktivnim predmetima biljnog ili životinjskog porekla i o predmetima od plemenitih metala i dragog kamenja, obrađenih ljudskom rukom kao proizvodi primenjene umetnosti, koji služe za ukrašavanje, kako ženskog, tako i muškog tela. Takve predmete koristili su naši preci još u praistoriji, pre sto hiljada godina, koliko je procenjeno da su stare školjke morskog puža Nassarius Gibbosulus, od kojih su naši preci napravili, najstarije do sada pronađene, ogrlice i narukvice, pošto su ih prethodno ofarbali oker bojom i izbušili male rupice kroz koje su provukli vrpcu. Pronađene su na međusobno veoma udaljenim lokacijama: pećina Skhul u Izraelu i u Qued Djebbana u Alžiru, a što je najinteresantnije, obe lokacije udaljene su po nekoliko stotina kilometara od morske obale, što ukazuje na razgranatu razmenu sličnim dobrima već u praistoriji. Napretkom tehnologije u kamenom, bronzanom, gvozdenom dobu, u starim civilizacijama (Maje, Egipat, Grčka, Rim), pa sve do današnjeg vremena, materijali od kojih je pravljen nakit su se menjali, tj. njihov broj se stalno uvećavao, tako da danas postoji i sintetičko drago kamenje koje po kvalitetu ne zaostaje za prirodnim. Mnogo pre nego što je sam počeo da pravi nakit, čovek je na raspolaganju imao prirodne ukrase fantastične lepote, a prema mitologiji već je u raju dovoljno bilo da pruži ruku i ubere prekrasan cvet kojim je mogao da ukrasi svoje telo.

Cveće i cvetni aranžmani

Primarna funkcija cveta jeste produžetak života biljnih vrsta. Njegova nežna i neponovljiva lepota njie namenjena kićenju tela lepih devojaka i mladića, već je njegova uloga da svojom lepotom i fantastičnim bojama privuče insekte, ptice i druga živa bića. Hraneći se nektarom, ova bića posredno oplođuju biljku, omogućavaju na taj način nastanak novog organizma – nove biljke koja obezbeđuje opstanak vrste. Kao što smo već rekli, lepota cveća podsticala je devojke da se njime ulepšavaju, nesvesne da na taj način (ubiranjem cveta) prekidaju mogućnost razmnožavanja biljaka. Cveće je, međutim, i u ovim situacijama zadržavalo svoju primarnu funkciju, ali ovog puta posredno, omogućavajući produžetak ljudske vrste – nakićene lepe devojke mnogo više privlače lepe momke!

Kult cveća i dalje se neguje u celom svetu, pre svega u ruralnim sredinama, a posebno je izražen u istočnim zemljama (Japan, Kina, Indokina, Južna Amerika…). Ubrzani tempo savremenog života, uzrokovan trkom za zaradom, uticao je na to da i cveće postane prvenstveno sredstvo dobre zarade. U današnjim megalopolisima čovek postaje sve više odvojen od prirode i nema ni mesta ni vremena da gaji cveće, može ga jedino nabaviti za skupe pare u cvećarama, tako da tu mogućnost koristi jedino u svečanim prilikama. Sportski način oblačenja (”duks moda” plus patike), koji omogućava čoveku da se oseća komotnijim i izdrži celodnevno višečasovno radno vreme, nije mnogo prikladan za ukrašavanje cvećem, tako da u svakodnevnom životu retko srećemo ljude koje se ulepšavaju na taj način, pogotovu iz razloga što cvetni ukrasi treba da prežive i gužvu u gradskom saobraćaju. Čak i ljudi koji se profesionalno moraju lepše oblačiti (advokati, političari, berzanski agenti i slično), ne razmišljaju o tome, jer kada je profit u pitanju, ko može još da razmišlja o nekom cveću koje će ionako do kraja radnog vremena uvenuti!
Tako da ono što je nekada bilo sasvim normalno u ”starim, dobrim vremenima”– da žene i muškarci ulepšavaju svoju spoljašnjost cvećem, ubranim u bašti ili kupljenim za relativno male pare od ulične prodavačice – nestalo je. Nestale su devojke i lepe gospođe koje su se ulepšavale cvetom ili vencem u kosi ili na haljini (tetovirana dama iz prošlog broja) ili ga bar držali u ruci, nestali su i dendiji (napadno elegantno obučeni ljudi, mondeni, pomodari, gizdelini, kicoši, pa i fićfirići), koji su obavezno na reveru nosili cvet, čak su i poneki ozbiljni državnici bili poznati po cvetu kiji su nosili na reveru. U ta, ne tako davna vremena, devojke i momci su se upoznavali i uspostavljali kontakt na korzou iliti ”štrafti”, pa je njihov izgled bio veoma bitan. Danas se upoznaju putem interneta i samim tim izgled jedinke, cvetni i drugi ukrasi izgubili su na svom značaju. Cvetom su se nekad izražavala i politička ubeđenja. Tako su, na primer, pripadnici partija socijalističkih uverenja nosili u reveru crveni karanfil i na taj način stavljali do znanja da su istomišljenici, danas su iz praktičnih razloga cveće zamenili bedževima (mnogo ružnijim) – ne uvenu za jedan dan i zbog toga se mogu koristiti više puta. Svoje zvezdane trenutke ukrašavenje cvećem doživelo je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u vreme hipi pokreta, kada su se hipici – ”deca cveća” – bogato ukrašavali cvećem koje je bilo simbol njihovog pokreta. Kasnije su i oni postali poslovni ljudi koji više nisu imali vremena da razmišljaju o cveću.
Cveće i cvetni aranžmani imaju nežnu i neponovljivu, ali prolaznu lepotu, izdvojeni iz svoje životne sredine brzo propadaju – venu. U poređenju s nakitom cveće relativno malo košta, mada neki primerci dostižu basnoslovne cene. Relativno ga je lako nabaviti, ali se ne može sačuvati u sefu, već može samo da mu se donekle produži trajanje u vazi s vodom. Zbog toga su praktični ljudi izmislili zamenu – veštačko cveće čija lepota nije prolazna i koje ne vene, ali je, u odnosu na prirodno cveće, izveštačeno, što se može lako primetiti, pogotovo ako je njegova izrada manje kvalitetna.
Cveće i cvetni aranžmani u današnje vreme koriste se u specijalnim prilikama – venčanja, etno-svetkovine, verski praznici koji često imaju paganske korene, razna slavlja itd. U ovakvim specijalnim prilikama upravo je cveće čest motiv fotografima koji se bave reportažom i dokumentarnom fotografijom. U likovnoj fotografiji cvet može da bude onaj detalj koji može da učini portret ili ljudsku figuru zanimljivijom, da je oživi.

Ceo članak možete pogledati u ReFoto 104 koji možete poručiti na ReFoto pretplata + stari brojevi