Zanimljivosti

Da li je fotografija i danas čuvar uspomena?

Mobilni-print

Preovlađujuća uloga digitalne fotografije i sve veća popularnost mobilnih telefona kao legitimnog uređaja za snimanje fotografija, navelo me je na razmišljanje da li fotografija ostaje čuvar uspomena za generacije koje dolaze. Posmatrajući ljude u mom okruženju kako fotografišu digitalnim fotoaparatom, a naročito one koji za to koriste mobilne telefone, zapitao sam se kakva je sudbina tako snimljenih fotografija.

Ogromna produkcija fotografija

Ovde se neću osvrtati na “umetničku” vrednost fotografije, već isključivo na njenu najčešću ulogu u dugogodišnjoj istoriji, kao čuvara uspomena. Svi volimo da pogledamo fotografije koje su snimali naši roditelji, bake, deke i ostali zaljubljenici fotografije gde smo mogli da vidimo kako se nekada živelo, na koga ličimo, kako smo slavili naš prvi rođendan, kako je neki predeo izgledao, itd. Sada je sitacija potpuno drugačija, fotografiše se mnogo više nego pre jer ograničenja nema. To, suštinski, nije problem i čak može biti prednost jer nam dozvoljava da se učimo na greškama bez troškova i tako snimamo bolje fotografije.

Gde završavaju naše fotografije?

Međutim, te fotografije uglavnom ostaju memorisane u telefonu, deo će završiti na društvenim mrežama (Facebook, Instagram…) ili na nekom od Cloud servera za skladištenje podataka. To će im omogućiti veliku i trenutnu gledanost kod prijatelja i rodbine, što je jedna od najpozitivnijih osobina. Problem je što će tek mali procenat tih fotografija biti prebačen na hard disk radi čuvanja, a još manji broj će biti odštampan na papiru. Iz svega navedenog nameće se zaključak da fotografije snimljene mobilnim telefonom, u većini slučajeva, imaju trajnost koliko i sam telefon ili dok održavamo nalog na društvenoj mreži ili serveru. Šta onda naša pokoljenja mogu da očekuju da će videti za desetak godina i više? Sudeći prema sadašnjim navikama vrlo malo, a u većini slučajeva ništa. Situacija s digitalnim fotoaparatima je za nijansu bolja jer njihovi korisnici imaju naviku da fotografije prebace u računar da bi oslobodili memoriju, ali su tada vezane za radni vek računara. Retki su oni koji prave kopije svojih podataka. I ovde je broj fotografija koji bude odštampan na papiru takođe sve manji.

Da li kvantitet donosi kvalitet?

Ako ćemo da pričamo o tehničkom kvalitetu fotografija, broj telefona koji mogu da snime kvalitetne fotografije mogu se nabrojati na prste i skupi su. Za isti novac možete kupiti i D-SLR ili CSC fotoaparat sa standardnim objektivom. Fotografije snimljene mobilnim telefonom mnogo bolje izgledaju na displeju telefona jer je manjih dimenzija i daje zasićeniji prikaz boja, ali ako ih pogledate na monitoru vašeg računara videće se nedostaci i pored toga što imaju identičnu ili čak veću rezoluciju senzora i od nekih D-SLR fotoaparata.

Lično, nemam ništa protiv pametnih telefona koji snimaju fotografije jer i sam koristim jedan takav. Koristim ga za svakodnevno fotografisanje, ali i kao pomoćni pribor pri planiranju nekih budućih tem i motiva. Ipak, ne slažem se s popularisanjem mobilnih telefona kao adekvatne zamene za digitlni fotoaparat. Čak se nedavno u jednoj redakciji desilo da u cilju smanjenja troškova otpuste sve fotoreportere i da novinarima daju telefone s kojima bi ilustrovali svoju repotažu, a to je zaista previše!

Promena navika

Ako gledamo trenutne prognoze, za kompaktne digitalne fotoaparate nisu ružičaste i primetan je pad prodaje. Ne zato što je kvalitet fotografija koje snimaju mobilni telefoni nadmašio kompaktne digitalce, već potreba da se fotografije trenutno dele s prijateljima preko društvenih mreža kao i agresivne reklamne kampanje koje stvaraju utisak da mobilni telefoni mogu u potpunosti zameniti digitalni fotoaparat. Kompaktni digitalni fotoaparati još uvek imaju veći raspon zum objektiva, veći senzor koji je preduslov za bolji kvalitet snimljenih fotografija, a i cena je u nekim slučajevima značajno povoljnija.

compact-to-vanish-from-mark

Fotografija je prisutna svuda i od momenta kada se snimi može biti viđena na drugom kraju sveta. Negativna strana digitalizacije, prema sadašnjim navikama korisnika, je njena ograničena trajnost. Ostaje nam samo da se nadamo da će se navike promeniti i da će generacije koje dolaze moći da vide naše sačuvane uspomene i dokumente o tome kako se nekada živelo.

Boris Bjelica

Author: Boris Bjelica