Tehnika

Dx ili Fx – postoji li još uvek… Bauk zvani digitalan šum

Kada sam pre nešto više od 10 godina prvi put napravio snimke Nikon D3 fotoaparatom bio je to ulazak u potpuno novo digitalno fotografsko carstvo. Kompanija Nikon tada je, nakon dužeg vremenskog perioda kašnjenja, predstavila svoj prvi fotoaparat sa Fx oznakom na senzoru.

Ovaj tekst je iniciran konstantnim pitanjima polaznika Refoto škole koji imaju nedoumice oko toga koji format senzora treba da bude u njihovom novom mezimcu. Nekoliko godina unazad odgovor na to pitanje bio bi veoma lak i jednostavan: Fx format senzora bio je jednostavno superioran. Ali razvoj tehnologije doveo je do pojave fotoaparata koji imaju “mali” senzor ali istovremeno imaju velike mogućnosti. Ja ću kao primer navoditi Nikon fotoaparate jer njih najbolje poznajem što ne znači da je situacija drugačija i u druga dva “tabora” sa Canon i Sony zastavama. Prvi primer jeste Nikon D500 za koga je velika većina bila ubeđena da je Fx fotoaparat.

Mnogo zanimljiviji primeri su takozvani “entry level” odnosno najjeftiniji DSLR fotoaparati serije 3000. Sa 24 megapiksela, 5 snimaka u sekundi, područjem osetljivosti od ISO 100 do 25.600 i Full HD 60 fps videom ovi fotoaparati imaju performanse koje su pre nekoliko godina bile vezane samo za profi kategoriju fotoaparata.

Najveća istina u fotografiji koju pojedinci jednostavno ne uspevaju da sagledaju jeste da sliku daje objektiv. Iako sada postoji ogroman izbor objektiva oni najkvalitetniji daju sliku koja odgovara ceni objektiva. Jedan mladi prijatelj uradio je ono što mnogima ne bi palo na pamet: kupio je objektiv 24-70 mm 2.8 i montirao ga na svoj Dx fotoaparat koji ima performanse veoma slične onima koje ima Nikon D4 fotoaparat – osim po pitanju visokih ISO vrednosti. S obzirom na to da, osim u slučaju tehno-frikova, nikoga ne zanima čime je dobra i pre svega oštra fotografija snimljena njemu posao lepo ide. Visoke ISO vrednosti nisu u “opisu” njegovog posla jer koristi studijske fleševe pa tako ovaj uslovni nedostatak i nema efekta na njegov rad. Ova priča vas možda natera da svoja interesovanja i GAS (Gear aquisition syndrome) preusmerite u pravcu koji će vam dati dobre fotografije ali ne i mogućnost da “šetate” veliki fotoaparat kojim, zbog toga što niste imali para za bolji objektiv, snimate mutne i manje kvalitetne fotografije.

Ako danas razmišljamo koji format senzora treba biti u našem novom fotoaparatu onda pre svega treba da sebi damo odgovor na pitanje šta je to što ćemo fotografisati najveći deo vremena. Ako su u pitanju motivi koji zahtevaju širokougaone objektive odgovor bi mogao biti u Fx kućištu. Fotografisanje teleobjektivima je svakako jednostavnije sa Dx fotoaparatima jer zbog čuvenog “crop-faktora” ono što fotografišemo je uvećano 1,5 x. Nisam usamljen u ljubavi prema Nikon 1 fotoaparatima čiji faktor izreza iznosi čak 2,7 x i tu osobinu koristi nekoliko fotografa prirode koje poznajem. Kada uz adapter na Nikon 1 V1 montiram refraktorski objektiv od 1000mm vi sami izračunajte koliko je to pomnoženo sa 2.7x! Svaki sistem ima svoje prednosti i mane.

Shvatili smo da mali senzor znači i nižu cenu pa tako od pred nosti Dx formata možemo navesti: cenu, upotrebnu vrednost Fx objektiva jer se koristi tzv. sweet spot
odnosno najoštriji deo a ujedno se eskivira vinjetiranje, izrez u smislu uvećanja mogućnosti teleobjektiva i pre svega veličina jer su Dx fotoaparati manji i mnogo, mnogo lakši. Mane Fx fotoaparata bile bi šum na visokim ISO vrednostima i manji dinamički opseg, širokougaoni objektivi i manje tražilo. Sve mane osim manjeg tražila podložne su diskusiji jer su prva dva problema minimalizovana na modernijim Dx DSLR fotoaparatima a svi proizvođači imaju danas više nego dobre širokougaone objektive namenjene malom formatu. Što se tiče Fx formata veći senzor daje mnogo novih mogućnosti veličine snimka – pogledajte samo D850, ekstremne ISO vrednosti uz malo šuma, veliki dinamički opseg i naravno nema brige o krop faktoru. Manjkavosti su vezane jedino za veličinu i naravno cenu: veliki senzor zahteva kvalitetne objektive koji nemaju problema sa vinjetiranjem ili oštrinom po krajevima. Istovremeno veliki senzor zahteva i veliko kućište tako da kada uporedite težinu dve torbe sa opremom koja je ista po mogućnostima jasno je da se Fx prednosti moraju platiti – i nositi. Kao što možemo videti problem izbora ponovo postaje aktualan ali ovog puta osnovni kriterijum nije kvalitet snimka već samo mali deo razlike u maksimalnim ISO mogućnostima. Odluka je samo na vama, izboru motiva, dubini džepa i jačini ramena.