Zanimljivosti

Džordžija O’Kif i kolekcija Alfreda Štiglica – neraskidiva ljubavna i umetnička veza

Pre jedanaest godina ’’Džordžija O’Kif Fondacija’’ (Georgia O’Keeffe Foundation) poklonila je muzeju Orsaj (Musée d’Orsay) u Parizu dvadeset i dve fotografije Alfreda Štiglica (Alfred Stieglitz). Pre toga, manji deo fotografija ustupila je i Muzeju Viktorije i Alberta (Victoria and Albert Musem) u Londonu. Ove institucije su za sada jedine u Evropi koje u svojim zbirkama poseduju radove Alfreda Štiglica. Gest ’’Džordžija O’ Kif Fondacije’’ se može posmatrati kao nastavak ideje koju je slavna američka umetnica počela da sprovodi u delo nakon smrti svoga supruga.

Alfred-Stieglitz,-Georgia-O'Keefe,-1918

Za Alfreda Štiglica 1917. godina je po mnogo čemu bila presudna. Obležili su je prestanak izlaženja njegovog časopisa Camera Work i zatvaranje ’’Male galerije foto-secesije’’ (Little Galleries of Photo-Secession) poznate i kao galerija ’’291’’. Poslednji broj Camera Work-a bio je posvećen fotografijama Pola Stranda (Paul Strand) koje su najavile smenu piktorijalizma čistom (straight) fotografijom. Neposredno pred zatvaranje galerije ’’291’’, Štiglic je organizovao izložbu tada malo poznate slikarke Džordžije O’ Kif koja će mu postati životni saputnik i muza. Zajedno sa Polom Strandom, Ogistom Rodenom (Auguste Rodin) i drugim umetnicima, izvršila je veliki uticaj na njegov rad. Posle 1917. godine Štiglic je napustio ideje i stavove piktorijalizma i okrenuo se modernizmu. To najbolje pokazuju serije apstraktnih fotografija oblaka Ekvivalenti (Equivalents) i preko trista fotografija Džordžije O’Kiff.  Njeni portreti u enterijeru i eksterijeru, aktovi i snimci ruku, bilo kao celina, ili sastavni deo portreta, spadaju u najbolje fotografije njegove pozne faze.

Alfred-Stieglitz,-Georgia-O'Keeffe,1920--002

Alfred-Stiegliz,-Georgia-O'Keeffe-(nude),1919-

Džordžija O’Kif – donator i vizionar

No, uloga ove umetnice u Štiglicovom životu i radu bila je daleko veća od ljubavnice, supruge, modela. Štiglic je umro 1946. a već sledeće godine Džordžija O’Kif je preuzela brigu o njegovoj zaostavštini. Pored više od tri hiljade njegovih fotografija, kolekcija je obuhvatala nekoliko stotina fotografija drugih autora, fotoaparate i prateću opremu, biblioteku, slike i crteže vodećih američkih i evropskih umetnika prve polovine XX veka. Njen cilj je bio da kolekciju sredi i podeli je na nekoliko manjih koje bi poklonila muzejima širom Sjedinjenih Američkih Država. Ovim potezom O’Kifova je obezbedila da se veći broj ljudi upozna ne samo s radovima njenog supruga, već i drugih umetnika. Među institucijama kojima je donirala deo Štiglicove zaostavštine je Nacionalna galerija umetnosti u Vašingtonu (National Gallery of Art Washington), Umetnički institut u Čikagu (Art Institute, Chicago), Bostonski muzej lepih umetnosti (Boston Museum of Fine Arts), Muzej moderne umetnosti (Museum of Modern Art) i Metropoliten muzej umetnosti (Metropolitan Museum of Art) u Njujorku, Kuća Džordža Istmena (George Eastman House) u Ročesteru i mnoge druge.  O Štiglicovom nasleđu, kao i o tome kako će se izlagati, reprodukovati i čuvati njegove fotografije i druga građa, Džordžija O’Kif se brinula do kraja života. Zahvaljujući njenom zalaganju, Alfred Štiglic je upisan kao jedan od najvećih fotografa XX veka i uopšte.

Alfred-Stieglitz,-Georgia-O'Keeffe,-Hands-and-horse-skull,-1931

Alfred-Stieglitz,-Georgia-O'Keeffe,-1918,---0003

www.moma.org

www.metmuseum.org

http://www.musee-orsay.fr/en/home.html

Jelena Matić

Author: Jelena Matić