Konkursi, Konkursi u svetu

Festival dokumentarne fotografije – Organ vida

[blockquote]Insistiranjem na novom duhu fotografije, kao i mnoštvu različitih pristupa savremenom dokumentarizmu, festival ”Organ vida” po treći put unosi svežinu među regionalne fotografske događaje.[/blockquote]

Veliki odziv na konkurs, čak šest hiljada fotografija, dao je žiriju (u sastavu: Saša Kralj, Filip Horvat, Jeff Jacobson, Barbara Šarić i Matt Lutton) mogućnost da predstave ne samo najbolje, već i sasvim različite pristupe savremenoj dokumentarnoj fotografiji. Jeda­naest finalista je svojim fotografskim projekti­ma prošlo u uži izbor, a to su: Kiril Golovchenko, Jean-Francois Hamelin, Stephen Kelly, Sanja Knežević, Marco Lachi, Akshay Mahajan, Geir Moseid, Tommaso Protti, Mateusz Sarello, Christian Stejshal i Alesandro Vecchi. Fotografi  iz raznih krajeva sveta pokazali su posvećenost radu na dugoročnim projektima koji ulaze ispod površine svakodnevice, i otkrivaju brojne priče koje možda sami ne bismo primetili.

Ukraine, Kiew, Sowjetisches Monument und Matrix
Tako je tranzicija ukrajinskog društva, sedamnaest godina nakon osamostaljivanja, tema kojom se bavi Kiril Golovčenko, čiji je projekat ”Ukrajinski proboj” proglašen za pobednički. On kritikuje društvo koje, u potrazi za novim ide­ntitetom, ne uspeva da se odvoji od socijalisti­čke prošlosti, a nove stvari prihvata kao jeftine si­mbole bogatstva. ”Sve se čini kao da je napravljeno isključivo za prodaju, da je zamenjivo, prilagodljivo,” kaže Kiril. Preko brojnih fotografija na kojima se i doslovno preklapaju motivi socijali­stičke prošlosti s novim, potrošački orijenti­sanim, on beleži svu apsurdnost i preispituje uopšte ulogu, metode i posledice takve tranzicije.
Za razliku od ovakvog posmatračkog dokumentarizma, koji se zasniva na spoljnim uticajima, Geir Moseid, u seriji fotografija naziva ”Urbano”, polazi najpre od unutrašnjeg stanja, kako sopstvenog, tako i onoga ko se upusti u dublje čitanje fotografije. Slike doma, naizgled pročišćene od svakog narativa i svake emocije, površnom gledaocu neće dati mnogo razloga za oduševljenje – jer nisu tako ni zamišljene – ali zapravo obiluju simbolima i metaforama koje će biti zanimljiv materijal onome ko se odluči da ih sopstvenim iskustvom nadogradi­. Takav pristup dokumentarnoj fotografiji drasti­čno je drugačiji od standardnih novinskih reportaža, jer polazi od unutrašnjeg, nevidljivog, ali zadržava dokumentarni karakter, jer se u osnovi bavi pojmom savremenog doma – njego­vom ulogom, značajem i uticajem na društvo u celini.