Iako smo već odavno shvatili da svet moderne fotografije ne postoji bez digitalne obrade, ima mnogo toga što možemo iskoristiti za efektne fotografije, a da u računaru naknadno i samo eventualno podesimo osvetljenost i kontrast. U vreme pre računara (možda bi moglo da se označava i sa BPE – Before Photoshop Era) efekti su rađeni pomoću najraznovrsnijih pomagala: filtera, lomljenih ili krivih ogledala...
I, naravno, neograničene količine mašte

Pojedini autori su delom zahvaljujući i specifičnim postupcima koje su smislili i koristili u radu postali i svojevrsne legende efekata. Na primer, prilikom pominjanja dela i metoda rada Davida Hamiltona svako od nas čuo je drugačiju priču: kako je on mazao objektiv mašću s nosa ili kako je koristio difuzere ili Duto filtre. Neki od nas čitali su kako je svoje efektne i sanjalačke fotografije snimao objektivom kojem su se usled pada polomila neka od sočiva i da je onda od ”Minolte” naručio objektive fabrički slomljene na isti način. Uostalom, nije sve to ni mnogo važno. Hamilton je izgradio svoj stil i sve fotografije nakon toga su u hamiltonovskom maniru. Ja vam sigurno neću preporučiti da pokušate da polomite sočiva u objektivu, neću vam savetovati ni da direktno mažete sočiva fotoaparata jer se ovakvi ili njima slični efekti mogu postići upotrebom jednostavnih materijala koje imate svuda oko sebe ili ih možete lako nabaviti, i što je važnije, koristiti bez opasnosti po opremu.

Šta sve može biti filtar
Pogledajte oko sebe i videćete veliki broj stvari koje možete iskoristiti za dobijanje najčudnijih i posebnih efekata. Plastične kutije od prozračnih materijala koje možete dodatno obraditi, rebrasti parčići plastike daće rezultate veoma slične efekt-prizmama, elastičnu plastičnu foliju možemo istegliti, a celofan možemo gužvati i postavljati u više slojeva. Veliki broj proizvoda danas je upakovan u takozvanu ”blister” ambalažu, tj. čvrstu i providnu plastiku. Parče takve plastike možemo finom šmirglom izgrebati po krajevima i napraviti takozvane ”center spot” filtre, a ako je potrebno imati potpuno oštru sredinu fotografije, skalpelom ćemo iseći kružni otvor u sredini. Najlepše u svemu jeste to što niko sa sigurnošću ne može reći kako će izgledati konačni snimak, ali je istovremeno zabava garantovana i, što je još važnije, ništa ili skoro ništa ne košta. Ako uz sve to napomenemo da je za postizanje nekog sličnog rezultata potrebno ”žuljati” stolicu i baviti se obradom umesto fotografisanjem, prednosti eksperimentisanja su jasne...

Milan Živković