Digitalna tehnika oslobodila je fotografe nabavke velikog broja filtara koji su bili neophodni za korekciju boja i tonova na filmu. Nekako je postalo pravilo da su nam potrebni još samo UV filtar, pre svega radi zaštite objektiva, i cirkularni polarizacioni, čiji se efekti ne mogu u potpunosti reprodukovati digitalnim metodima

Svetlo je istinski fotografski ”alat”. Filteri za korekciju boje svetlosti zaista se mogu elegantno zameniti programima poput ”Adobeovog” Photoshopa, u kojima je kontrola nad efektima potpuna, a granice kreativnosti određuje samo vaša mašta. Postoje, međutim, situacije u kojima je neophodna korekcija ekspozicije radi postizanja efekta. U takvim slučajevima od računara nema pomoći, jer se najbolji rezultat može postići samo snimanjem ”na lokaciji”. I samo uz pomoć neutralnih filtara.

Šta kada svetla ima previše?
Od trenutka kada vas ozbiljno zatrese fotografska groznica, počinjete da razmišljate o kvalitetu i količini svetla. I u najvećem broju slučajeva borićete se da obezbedite minimalnu količinu svetlosti, dovoljnu da vam omogući kreativnu kontrolu elemenata ekspozicije – blende i brzine zatvarača. Naučićete da budete zahvalni za svaki trenutak u kome vam nebo podari dovoljno svetla za neki nezaboravan snimak. I naići ćete, retko ali izvesno, ponekad sasvim neočekivano, a ponekad isterujući određenu nameru, na trenutke kada svetla ima previše. Čak toliko da nije moguće napraviti fotografiju po želji!
Lepo je imati moćan fotoaparat s najkraćom brzinom zatvarača od 1/8.000 sekundi, koja može ”zalediti” i najbrži pokret na fotografiji. Ali šta ako ne želimo zaleđene pokrete? Šta ako želimo usred dana efekat finih, paperjastih oblaka? Ili da nam vodopadi liče na slapove svile unutar idiličnih vilinskih pejzaža? Da zatvorimo blendu do kraja? Tako bismo dobili ”višak” dubinske oštrine, bez mogućnosti kontrole. Osim toga, na digitalnim fotoaparatima zatvaranje blende mnogo ranije nego na filmu stvara difrakciju. Tada su jedino rešenje filteri koji blokiraju svetlost.
Neutralni (Neutral density ili ND) filteri imaju dve varijante: blok filteri, koji potpuno i ravnomerno umanjuju količinu svetla koja pada na senzor/film, i gradacioni (Graduated Neutral Density) filteri, koji umanjuju količinu svetla samo na određenim zonama senzora ili filma.
Uprkos jednostavnoj ideji neutralnih filtara, samo uz pomoć njih možete dobiti jedinstvene efekte. Produženjem ekspozicije pokret se može zamutiti, pa je time (slično snimanju noću ili u sumrak) moguće dobiti nadrealne efekte, ”duhove” koji promiču ulicama umesto prolaznika, ili automobile koji ostavljaju za sobom ”trag brzine”. Ako je potrebno dobiti dramatično nebo pri snimanju arhitekture ili pejzaža usred dana, tu su neutralni filteri i duga ekspozicija. Ako želite da snimite neki gradski prizor u podne, a da pri tom eliminišete ljude s fotografije… znate već. A kako ideje uvek rađaju nove ideje, nije isključeno da ćete upotrebom ove tehnike i sami uskoro smisliti nešto sasvim novo...

Ljubomir Zlatanović