I deo
Veliki broj različitih pitanja u vezi s radom u studiju bio je povod za početak serije tekstova o studijskoj opremi, od koje rasveta zauzima najznačajnije mesto. Ovoga puta upoznaćemo se s različitim sistemima rasvete koji se razlikuju po mogućnostima, prednostima i manama


Kontrola svetlosti
Svi znamo da osnovu fotografskog rada čini svetlost. Kada fotografišete na otvorenom, u potpunosti zavisite od postojećeg svetla koje tokom dana stiže od sunca. Poznato je i da, u zavisnosti od doba dana, svetlo ima različitu temperaturu, što kao konačan rezultat ima vidljiv uticaj na reprodukciju boja. U prvim fotografskim studijima nije bilo rasvete, već su građeni takozvani stakleni ateljei, kod kojih je najvažnija stvar bio krov prekriven staklom i okrenut ka severu, odakle uvek stiže lepo, difuzno svetlo. Regulacija jačine i smera svetlosti postizana je brojnim zavesama, a briga oko balansa belog nije postojala – koristili su se samo crno-beli materijali. Pojava električne energije donosi revoluciju i u oblast studijske fotografije jer, prvi put, snimanje ne zavisi od vremenskih uslova. Jedan za drugim javljaju se sve bolji i jači sistemi rasvete, a pojava kolor-filmova zahteva i određene standarde kada je temperatura svetla u pitanju, kao što je, na primer, 3.200 K. Prema tom standardu počinju da se proizvode i takozvani Tungsten filmovi, koji su fabrički izbalansirani da daju ispravnu reprodukciju boja pod ovakvim svetlom, koje bez korigovanja posebnim plavim filtrima kao rezultat ima narandžasto-crvenu kolornu dominantu ili, fotografskim žargonom rečeno, narandžasti štih. Pojedini proizvođači nudili su nekoliko tipova označenih sa A i B već prema tome da li su balansirani za 3.200 ili 3.400 K.
Razvoj fotografije doveo je do trenutka kada je (skoro) sve moguće srediti, ali poenta rada u studiju nije ispravljanje grešaka, već maksimalna kontrola procesa fotografisanja. Zato ne treba da vas čudi ogromna količina najrazličitijih sistema rasvete, njihovih nosača i najraznovrsnijih pomoćnih sredstava koja olakšavaju rad.

Creative Light Lamp Head Set koji omogućava konstantan izvor svetla za foto i video snimanje ili tzv ”intervju set”. Sastoji se od: • 2 nosača lampe, • 2 fluo lampe od 65W, • 2 stativa, • 2 softbox-a kvadratnog oblika FF 40x40 cm, • 2 strujna kabla i torbe.

Kontuinualna rasveta
Rasveta u studiju može se podeliti na dve osnovne grupe: kontinualna i fleš-rasveta. Kontinualna studijska rasveta (takođe ima ima svoje podgrupe, ali o njima kasnije) koristi standardne reflektore i sijalice, posebno dizajnirane za fotografiju, koje imaju određenu i definisanu vrednost temperature (obojenosti) svetla. Odmah treba napomenuti da, ako ste nabavili ovakvu vrstu rasvete, obavezno pročitate uputstvo koje dolazi uz sijalice jer većina ima određeni vek trajanja i u tom vremenu daju definisanu temperaturu svetla. Nakon toga one nastavljaju da rade, ali se temperatura menja i ide prema crvenom delu spektra, tako da je reprodukcija boja ugrožena. Kontinualna rasveta omiljena je kod početnika jer sve vreme imate priliku da vidite kako izgleda scena i da svetlo pomerate prema potrebi. Ovde je pravi trenutak da vas upozorimo na jednu stvar, a to je da prilikom pomeranja reflektora koji rade, ili su dugo bili uključeni pa su sijalice vrele, to radite maksimalno pažljivo jer su tada veoma osetljive i mogu da pregore, odnosno vlakno unutar sijalice može se prekinuti. Još jedna važna stvar jeste da, iako je nabavka osnovnih kompleta reflektora veoma povoljna, to ne znači da su jeftini i u eksploataciji. Pored cene sijalica, glavnu stavku predstavlja cena dodatne opreme jer klasični reflektori imaju jednu ozbiljnu manu, a to je isijavanje ogromne količine toplote, tako da ne možete koristiti opremu namenjenu oblikovanju svetla koja nije posebno konstruisana i izrađena od posebnih materijala otpornih na toplotu i koja je, naravno, mnogo skuplja.

Tungsten
Ono što karakteriše ovu vrstu rasvete jeste temperatura svetlosti koja se kreće u području od 3.200 do 3.400 K i koja daje svetlo pomereno ka crvenom delu spektra, što znači da će na fotografijama biti primetan znatan nedostatak plavih tonova. Danas se korekcija balansa boja lako obavlja editorima digitalnih fotografija, ali jedna veoma važna napomena jeste da kada god snimate pod ovakvim uslovima (a to podrazumeva fotografisanje u pozorištu, na primer, gde se uglavnom koriste ovakvi reflektori) obavezno uradite merenje, tj. podešavanje balansa bele boje prema postojećim svetlosnim uslovima. Vrlo retko, i uz ovakvo merenje, možete dobiti idealnu reprodukciju boja, ali je kontrola balansa bele tokom obrade znatno olakšana i daje mnogo bolje rezultate...

Profoto HMI rasveta
Već smo pomenuli probleme u vezi s toplotom i nemogućnošću korišćenja ostale opreme, prvenstveno sistema za oblikovanje svetla. Veliki broj proizvođača studijske opreme te probleme rešio je uvođenjem novih sistema rasvetnih tela koja, po sistemima priključaka, odgovaraju već postojećoj opremi, a bazirani su na HMI izvoru svetla. Za prikaz ovih sistema uzećemo Profoto ProDaylight 800 Air rasvetu koja koristi metal-halid (HMI) sijalice s malim zagrevanjem, tako da je, bez nekih posebnih modifikacija, moguć rad sa skoro svim postojećim modifikatorima svetla. Kao i većina ostalih sistema, i ovaj ima sijalice koje daju temperaturu svetla koja odgovara dnevnom (5.600 K), tako da nije potrebno raditi neke posebne korekcije, što ove uređaje čini idealnim za studijski rad, kako po pitanju fotografije, tako i prilikom snimanja video-materijala...

Milan Živković