Aktuelnosti

Fotograf u carstvu Prirode

Sve što je potrebno reći – čovek koga mi obožavamo a on prirodu i sve oko nje, 24. juli u 19h Prirodnjački muzej, Vidimo se!

 

 

Čovek je deo prirode i sva njegova sudbina je određena istim zakonima koji važe i za svekoliku Vaseljenu. Otud naizgled apsurd u naslovu, jer priroda je iznedrila i nas, ma koliko se osećali posebno zbog tehnologije, nauke, umetnosti ili umeća da načinimo odraz te prirode, fotografiju. Ipak, sve ono što je izvan ljudskog društva i civilizacije obično smatramo “pravom” prirodom, čak ponekad njenim vrednijim delom. Fotograf Milan Živković nam ovu dilemu dodatno zamagljuje jer često prirodu i divljinu pronalazi i tamo gde mislimo da smo suvereni gospodari, u naseljima i oko kuća. Potrebno je samo pogledati dovoljno izbliza. Isto tako, donosi nam i jedinstvene prizore sa mesta gde se malobrojni odvaže, sa vrhova planina, kamenih pustinja, kanjona ili pećina.


U dvadeset prvom veku sveopšte vizuelizacije, čini se da je fotografija jedan od najvažnijih medija kojim razmenjujemo misli i informacije. Svakoga dana više od 300 miliona novih fotografija se pojavljuje samo na društvenim mrežama. Ogroman cunami slika, likova, scena i prizora se izdiže i nezaustavljivo nadolazi sa raznih ekrana, bilborda, svežih novina ili časopisa čim otvorimo oči. U toj eksponencijalnoj inflaciji, mnoge slike više i ne primećujemo, a u nadirućoj vizuelnoj lavini, klasične i nekada univerzalne vrednosti kao da su se utopile. Čini se da je fotografija strahovito važna, a istovremeno i da je devalvirala. Postavlja se pitanje može li fotografija još uvek da menja svet, ima li moć da pokrene srca i misli? Izgleda da je odgovor ohrabrujući.

Prirodnjački muzej se bavi prirodom kroz nauku, ali priroda provocira ljudsku maštu i često je možemo snažnije doživeti kroz umetnost, kroz sliku ili fotografiju. Važno je pokazati koliko je divljina lepa, i da joj je potrebna zaštita. Na fotografijama koje odlikuje kreativnost, originalnost i tehničko savršenstvo, posmatrač će pronaći upravo to. Kao autor i majstor fotografije, Milan Živković deli principe i vrednosti koje ceni Prirodnjački muzej, gde je i započeo svoj profesionalni rad. U vreme kada se najveće mnoštvo fotografija snima telefonom i gleda samo nekoliko efemernih trenutaka na majušnom ekranu, on stvara trajnu vrednost, odštampane, opipljive fotografije izložbenog formata čiji vek se meri stotinama godina. Iz svakog prizora izvučen je maksimum, a za taj vrhunac vredi stati u galeriji ispred fotografije velikog formata i uroniti u njene boje. I u digitalnoj eri za dobru sliku je potrebno mukotrpno zalaganje, iako to mnogi najčešće zaboravljaju.

Sve fotografije koje su pred posetiocima na ovoj izložbi, izrađene uz poštovanje rigoroznih muzeoloških arhivnih standarda, kroz specijalni proces Epson Digigraphie. To podrazumeva specijalne pigmente i boje koji se neće promeniti ili izbledeti najmanje više stotina godina, i poseban papir koji to omogućava i ne propada tokom tako dugog perioda. U instituciji gde je jedno od glavnih pravila čuvanja načelo večnosti, ništa manje se i ne očekuje. Prirodnjački muzej je predodređen prostor za ovakve izložbe, i neke od najvećih i najpoznatijih wildlife izložbi se priređuju upravo u prirodnjačkim muzejima širom sveta. Slike na izložbi su samo deo velike zbirke od više stotina fotografija i dijapozitiva koju autor poklanja Prirodnjačkom muzeju, snimljenih u Srbiji i okolnim zemljama tokom višedecenijske karijere.

Iako u Srbiji i na fotografijama Milana Živkovića nema veličanstvenih  lavova, hitrih geparda, umilnih foka ili gorostasnih slonova, često viđanih među pobedničkim radovima na svetskim konkursima, to nije smetalo da dobiju oko dve stotine nagrada na prestižnim foto takmičenjima. Ove fotografije imaju ozbiljnu naučnu vrednost, jer uz zabeležene informacije o lokacijama i vremenu snimanja, dokumentuju brojne podatke o prirodi Srbije. Zbog svojih estetskih vrednosti i kompozicije, zamućena je linija između dokumenta i umetnosti, i one dodatno svedoče o harmoniji koju nalazimo u prirodi. Suptilni detalji zabeleženi makro objektivima, neobični uglovi, ili dramatični i bolni prizori uništavanja pokreću emocije i svest o lepoti i krhkosti prirode čiji smo deo. Osim toga, u Muzej donose i nešto sasvim posebno. Fotografije su jedini način da se u depoe prenese celovitost ekosistema, predela i međusobnih odnosa u prirodi, koja se nikako ne može sagledati iz pojedinačnih eksponata koji čine najveći deo prirodnjačkih zbirki. Kada u Prirodnjačkom muzeju pogledamo u odraz prirode na fotografijama, pruža nam se prilika da je bolje spoznamo i budemo svesniji raznolikosti i bogatstva koje moramo čuvati.

Dr. Boris Ivančević

ReFoto

Author: ReFoto