Putopis - Kambodža - U osvit dana
Svetlana Dingarac donosi vam putopis iz jedne egzotične i nama nepoznate zemlje čije nas ime oduvek asocira na avanturu i misteriju. Iz mnoštva impresija izdvaja neobičan mir koji je vladao nad nestvarnim prizorom rađanja sunca iza ”hrama nad svim hramovima”, moćnog i neprevaziđenog Angkor Vata. Taj mir jedino je remetilo međusobno dozivanje majmuna i tako poznati zvuk fotoaparata
Bilo je pet sati izjutra kada sam naoružana fotoaparatom i monopodom izašla iz hotela i obrela se na jednoj od prometnijih ulica Siem Reapa. Samnang, mladi Kmer koga sam u šali prozvala svojim ličnim vozačem, već je čekao na ugovorenom mestu, dremajući na svom tuk-tuku, popularnom prevoznom sredstvu koje se sastojalo od motocikla s natkrivenom prikolicom za prevoz putnika. Iako još nije bilo svanulo, ulice su već bile zakrčene gustim saobraćajem, jer radni dan u Kambodži počinje veoma rano, pre nego što žega i vlaga dostignu svoj dnevni maksimum. Biciklisti s kramom – tradicionalnom kmerskom maramom obmotanom oko glave, čitave porodice stisnute na majušnim mopedima, kamioni prepuni nadničara na poljima pirinča, žurili su da što pre stignu do svojih odredišta. Bio je početak aprila, najtoplijeg meseca na ovom delu zemaljske kugle, i uživala sam u jutarnjoj svežini i prijatnom strujanju vazduha tokom kratke vožnje do hramova Angkora. Razlog ovako rane posete ovom arheološkom parku bilo je rađanje sunca iza ”hrama nad svim hramovima”, moćnog i neprevaziđenog Angkor Vata!
Drevni hram
Kada smo stigli do drevnog rezervoara koji je opasavao hram shvatila sam da su najbolja mesta već odavno bila zauzeta. Na stotine posetilaca iz svih krajeva sveta stajalo je načičkano duž njegovih zidina, stepeništa i galerija, čekajući magičan trenutak probijanja prvog sunčevog zraka iza jednog od pet tornjeva hrama. Neobičan mir koji je vladao nad ovim nestvarnim prizorom jedino je remetilo međusobno dozivanje majmuna i tako poznati zvuk fotoaparata.
Ovako je počelo moje egzotično putovanje i ujedno fantastično fotografsko iskustvo po Kambodži, zemlji koja je do skora bila poznata isključivo po strahotama kroz koje je prošao njen narod za vreme surove diktature Crvenih Kmera. Tek od skora, ova zemlja koja se nalazi na vrelom Indokineskom poluostrvu postaje destinacija turista iz čitavog sveta i polako staje rame uz rame sa svojim mnogo poznatijim susedom Tajlandom. Glavni cilj moje posete bio je Angkor, jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta jugoistočne Azije i najveći kompleks budističkih i hindu hramova na svetu. Sagrađeni u periodu od devetog do dvanaestog veka, ovi hramovi, s propašću kmerske imperije, bivaju napušteni i prepušteni džungli. Danas su većinom restaurirani i predstavljaju najzačajniji i najbolje očuvan primer kmerske arhitekture.
Fotografski izazov
S fotografske strane, hramovi Angkora predstavljaju pravu poslasticu. Naime, iako je Angkor zapravo ogroman arheološki park za čiji se obilazak plaćaju dosta skupe ulaznice, on nikako ne odaje sterilnu atmosferu jednog muzeja. Osim neponovljive arhitekture koja je sama po sebi veoma zanimljiva za snimanje, tu se mogu sresti budistički monasi, čitači sudbine, kostimirane apsara igračice, prodavci suvenira, hodočasnici, lokalni muzičari i slikari. Portreti ovih ljudi umnogome oživljavaju fotografije hramova i daju im jedan ličniji i emotivniji karakter. Međutim, mnogi od njih su već toliko navikli da budu fotografisani da su potpuno izgubili spontanost, a počeli su i da traže novac za poziranje. Samo snimanje u hramovima je bilo dosta otežano, zbog loših svetlosnih uslova koji su diktirali korišćenje dugih ekspozicija, visoku osetljivost i veliki otvor blende. I pored toga, svi veći hramovi su zasluživali ponovnu posetu, kako zbog svoje veličine tako i zbog toga što su različiti svetlosni uslovi i doba dana pružali nove fotografske mogućnosti i izazove.
Angkor se nalazi u srcu guste tropske šume koja je prepuna fantastičnog korenja, stabala i lišća zanimljivih tekstura i oblika. Ove šume je bilo moguće fotografisati isključivo po oblačnom vremenu, jer su u suprotnom kontrasti bili toliko jaki da su izgorele partije na snimcima bile neminovne. Od životinja najčešće sam sretala majmune. Oni su svojevrsne maskote Angkora i toliko su pripitomljeni da im se slobodno može prići i na metar odstojanja. Međutim, vrlo brzo sam naučila da su ova ljupka stvorenja više nego lukava i da vešto koriste i najmanji trenutak nepažnje kako bi iz torbe ili džepa izvukli hranu ili već nešto drugo što im je zapalo za oko.
Sam grad Seam Reap koji se nalazi u neposrednoj blizini Angora veoma je interesantan za snimanje zbog ogromnih kontrasta koji se u njemu susreću. Luksuzni hoteli građeni u stilu kolonijalne arhitekture, uboge čatrlje prepune simpatične dečice, neverovatno živ saobraćaj i pijace s egzotičnom hranom. Mnoštvo lica, predmeta, detalja, boja i oblika, prosto su me mamili da ih zabeležim.
Putujuća sela
Ipak, pravi doživljaj predstavljao je odlazak u neobična plutajuća sela na velikom Tonle Sap jezeru. Ova sela nastanjena pretežno vijetnamcima, pravi su mali gradovi na vodi u kojima živi i po nekoliko hiljada ljudi. Plutajući domovi ribarskih porodica poređani su u dugačke nizove, formirajući splet krivudavih ”ulica”, a tu se nalaze i crkva, škola, pijaca i brojne farme krokodila. U jednom od ovih sela imala sam prilike da budem gost lokalne porodice što mi je svakako bilo najinteresantije iskustvo.
Neprijatnosti i opasnosti
Asfalt je u Kambodži još uvek retkost, pa truckanje po prašnjavim putevima prepunih rupa predstavlja neminovnost. Ovakve vožnje, osim što izazivaju bol u donjem delu leđa, zadaju još jednu glavobolju fotografima, naročito onima koji koriste digitalne fotoaparate s izmenljivim objektivima, a to je: kako efikasno sačuvati fotoaparat i objektive od prodora prašine. Preporuka je da fotoaparat vratite u torbu čim završite sa snimanjem, a objektiv u njegovu vrećicu. Takođe, nikako se ne sme zaboraviti da se prilikom zamene objektiva fotoaparat isključi, jer statički naboj na čipu privlači prašinu.
Sigurno najveća opasnost koja vreba u Kambodži je postojanje nagaznih mina. Čak i posle tri decenije od završetka građanskog rata, procenjuje se da ih ima između šest i osam miliona. Hramovi Angora su u najvećem delu očišćeni, pa se slobodno može šetati po prelepim tropskim šumama u kojima se nalaze. Samo za neke od udaljenijih hramova, kao što su Kbal Spin ili Pnom Kulen, važi preporuka da se striktno treba držati obeleženih staza za posetioce. U svakom vodiču velikim slovima stoji: Kambodža nije zemlja po čijim šumama i poljima možete nesmetano šetati. Veliki broj ljudi i dece bez ruku ili nogu me je stalno opominjao na ovu opasnost.
I pored gore navedenih, najvažniji foto savet bi bio – ustati što ranije! Kad kažem rano, mislim na najkasnije pola pet ujutru, kako biste imali dovoljno vremena da stignete do planirane destinacije pre izlaska sunca i uhvatite malo jutarnje izmaglice koja daje posebnu atmosferu krajoliku (kako se Kambodža nalazi na svega jedanaestomom stepenu srednje geografske širine, vreme izlaska i zalaska sunca se veoma malo menja tokom godine, a obdanica traje približno dvanaest časova – od šest sati ujutru do šest popodne). Mada je ovo opšte poznato fotografsko pravilo, ono u Kambodži kao da ima poseban značaj jer zbog isparavanja, žege i jakih kontrasta, prosto je nemoguće napraviti kvalitetne snimke tokom većeg dela dana. Pored toga, u toku prvih par sati nakon svitanja svetlo je najlepše i najmekše, a najposećeniji hramovi (izuzev Angkor Vata) uglavnom su prazni što omogućava nesmetano fotografisanje bez iritirajućih hordi turista koje neprestano ulaze u kadar.
Foto-oprema
Šta poneti od opreme na jedno ovakvo egzotično putovanje, verovatno je najčešće pitanje koje se postavlja. Tu treba uzeti u obzir par faktora i naći optimalni balans. S jedne strane je limitirana težina ručnog prtljaga koji se može uneti u avion, a pokretljivost na terenu diktira minimum opreme. S druge strane ne može se ni otići samo s jednim fotoaparatom i jednim zumom širokog opsega, jer šta činiti ako dođe do kvara ili krađe. Moje odluka je bila: dva D-SLR fotoaparata (jedan sam nosila sa sobom, dok je drugi stajao u hotelu kao rezerva), i dva zum objektiva koja pokrivaju žižne daljine od 12 do 200 mm. I pored navike da nosim stativ na sva snimanja, ovde sam se opredelila za monopod, prvenstveno zbog manje težine i bržeg rukovanja. Iako se on pokazao odličnim prilikom snimanja portreta u mračnim hramovima, a još bolje kao oružje za odbranu od pobesnelih majmuna, moram da priznam da sam više puta zažalila što mi stativ nije bio pri ruci.
Svetlana Dingarac
Par saveta
Kambodža je izuzetno vrela i vlažna, pa kondenzacija može da bude problem, naročito ukoliko se fotoaparat drži u klimatizovanij sobi ili automobilu, a zatim naglo iznese napolje. Dobro postavljena foto-torba i paketići silika gela mogu pomoći da se ovaj efekat smanji. Međutim, ukoliko se planira poseta tokom kišne sezone obavezno treba poneti posebnu najlonsku navlaku za torbu i veliki kišobran.
Svetlana Dingarac
