Istorija fotografije

Fotografija i animacija

Luksuzna verzija praksinoskopa

[blockquote]Početkom tridesetih godina devetnaestog veka, naročito u viktorijanskoj Engleskoj i Francuskoj, u modu su ušle optičke igračke namenjene, kako deci, tako i odraslima. Iako su se razlikovale po izgledu, zajednički su im bili crteži faza pokreta ili akcija čoveka, životinje ili nekog drugog objekta[/blockquote]

Među najpoznatijim optičkim igračkama nalaze se fenakistoskop i zootrop. Izumitelj prve naprave bio je belgijski fizičar Žozef Plato (Joseph Plateau), a njen naziv potiče iz grčke reči ”phenakizein”, što znači pogled koji vara ili obmanjuje. Dizajn je bio više nego jedno­stavan. Fenakistoskop se sastojao iz dva diska postavljena jedan naspram drugog. Na jednom su bili fazni crteži pokreta, a na drugom vertikalni prorezi kroz koje se gleda. Jedino što je trebalo da uradite jeste da brzo zavrtite disk s crte­žima, a prizore posmatrate kroz disk s otvorima. Fenakistoskop se pojavio 1832. godine, a dve godine kasnije britansk­i matematičar Vilijem Džordž Horner (William George Horner) osmislio je zootrop ili zoetrop, čije ime takođe vodi poreklo od dve grčke reči ”zoe” i ”trope”, što u prevodu znači ”živ okret”. I zoetrop je bila veoma jednostavna sprava, ali se za razliku od fenakistoskopa sastojala iz cilindra s vertika­lnim otvorima i trake s crtežima u nizu, smeštenim oko njene unutrašnje strane. Iluzija pokreta dobijala se pri veoma brzom okretanju cilindra. Kada je otkrivena fotografija, bilo je samo pitanje dana kada će fazni crteži ustupiti mesto fotografijama pokreta. Krajem četrdesetih godina Žozef Plato je to i učinio – zamenio je crteže fotografijom. Sedamdesetih i osamdesetih godina dolaze Edvard Majbridž (Eadweard Muybridge) i Žil Etjen Marej (Jules Etienne Maray), o kojima je takođe ­pisano. Podsećanja radi, Majbridž je akciju konja u galopu ili pokreta neke druge životinje snimao sa dvanaest fotoaparata sa stereofotografskim sočivima i meha­ničkim aktiviranjem okidača, ravnome­rno raspo­ređenih duž odabrane i odmerene staze namenjene kretanju životinja. U kasnijem radu Majbridž je povećao broj fotoaparata na dvadeset, a zatim i na dvadeset i četiri i proširio je svoje istraživanje na snimanje pokreta drugih životinja, ljudi u različitim akcijama i dece. Zamenom kolodiju­mskih ploča osetljivijim suvim želatinskim pločama i boljom foto-opremom, uspeo je da snimi jasnije fotografije, kao i da fotografiše motiv u pokretu sa tri strane (prednje, zadnje i bočne). Ubrzo nakon Majbridža, Žil Etjen Marej se upustio u eksperime­ntisanje pokretom, ali ne pomoću siste­ma od više aparata kao njegov kolega, već pomoću specijalno dizajnirane fotografske puške. Ovaj neobičan tip fotoaparata je i rađen po uzoru na revolver. U nameri da prikaže jednostavan šematski, a ne običan ili realni prikaz pokreta kao što je to činio Majbridž, Marej je modele fotografisao ispred crne pozadine, obučene u poseban kostim iste boje kao i pozadina, s iscrtanim belim linijama oko pojasa, duž glave i na stranama gde su ruke i noge. Rezultat ovog, naizgled neobičnog, eksperimenta jesu foto­grafije više nalik nekom šema­tskom crtežu, jer ne prikazuju osobu kako se kreće, već niz prome­nljivih linija i crta.
Gotovo istovremeno s Majbridžovim i Marejevim istraživanjima pokreta uvedene su još neke naprave koje su, na različite načine, doprinosile stvaranju iluzije pokreta. Primera radi, Edvard Majbridž je krajem sedamdesetih osmislio zoopraksiskop koji se sastojao iz rotirajućih staklenih cilindara sa slikama, koje su kasnije zamenjene fotografijom, a iluziju pokreta stvarao je pomoću brzog prikazivanja pojedinačnih snimaka. Ono što je interesantno jeste da su i Majbridž i Marej na neki način najavili film, a da pritom uopšte nisu bili zainteresovani za animaciju pokreta fotografijom i pre svega kinematografiju. Njihova otkrića iskoristio je Tomas Alva Edison (Thomas Alva Edison) i izumeo je kinetograf – prvu pravu kameru za snimanje pokretnih slika. Ubrzo je nastao i kinetoskop – mašina nalik na kutiju za gledanje slika snimljenih kinematografom. Publika je slike gledala pojedinačno kroz kinetoskop, u kome se nalazio filmski krug koji je tekao preko kalema između električne lampe i sektora. Za istoriju fotografije, animacije i filma važna promena jesu i otkrića Džona Barnsa Lineta (John Barnes Linnett), Maksa Skladanovskog (Max Skladanowsky) i Hermana Kaslera (Herman Casler). Krajem šezdesetih (1868) Džon Barns Linet izmislio je i danas popularni ”flip-buk”, knjižicu sa po jednim faznim crtežom na svakoj strani, kod koje se iluzija pokreta dobija brzim listanjem stranica. Dvadeset i šest godina kasnije, 1894. godine, Skladanovski je predstavio prvi ”flip-buk” s fotografijama. Iste godine Herman Kasler je izumeo aparat mutoskop. Kao i kinetoskop, mutoskop je bio jednostavna mašina kroz koju su se gledale pokretne slike. Aktivirao se ubacivanjem novčića. Ali za razliku od kinetoskopa, mutoskop nije imao traku, već su fotografije (oko 850 fotografija), jedna iza druge, bile postavljene na pokretni točak. Sve do kraja prve decenije dvadesetog veka ova naprava bila je jedna od glavnih atrakcija na vašarima, sajmovima, izletištima u Evropi, a naročito u Engleskoj.
Danas su Majbridžove fotografije savremenom tehnologijom pretvorene u animacije i dostupne su na internetu. Pored ovoga, iOS je izbacio, tzv. ”Muybridgizer” aplikaciju pomoću koje pokretne slike mogu da se snimaju na isti način na koji je to činio Majbridž. Eksperimenti i otkrića Majbridža, Mareja i njihovih prethodnika najavili su, ne samo
film, već i ”Stopmoušn” ili ”Kadar po kadar” (Stopmo­tion, Frame by frame) i mnoge druge postupke. Ova tehnika najviše se primenjuje u animiranim filmovima u kojima likovi i scenografija nisu naslikani, već su napravljeni od gline ili finog plastelina. U animaciji glinom, određeni objekat se snima pri svakom, čak i najmanjem pokretu kadar po kadar. Kada se ova serija kadrova prikaže kao celina, dobija se iluzija pokreta. Na kraju, treba svakako pomenuti i sinemagrafije koje su veoma popularne u poslednjih nekoliko godina (www.cinemagraphs.com).

Jelena Matić

Author: Jelena Matić