Istorija fotografije

Fotografisati sebe

Helmut Njutn, Autoportret sa ženom Džun i modelima, 1981.

Tema novog 110. broja ReFoto časopisa je AUTOPORTRET. Istorija fotografije gotovo da ne poznaje autora koji nije fotografisao sebe. Među velikim brojem fotografa izdvajaju se oni čiji autoportreti odudaraju od ostalih. Još više oni kojima je sopstvena prezentacija bila glavni deo stvaralačkog opusa

 

Mahom preplašeni, ukočenog lica i pogleda, prvi ljudi koji su seli ispred glomaznih fotoaparata uradili su to najviše iz znatiželje. Videti svoj odraz u ogledalu, imati savršeni dokaz svoga postojanja, koje je pravilo novo čudo tehnologije, bilo je jače od svega. Poznato je da je prvi autoportret uradio Robert Kornelijus (Robert Cornelius) 1839. godine. Uporedo s pojavom i razvojem fotografskih ateljea autoportret je postao sve traženiji. Fotografi su prikazivali sebe kako stoje ili sede u stilizovanim stolicama ispred naslikane pozadine. Neretko su se fotografisali i s glavnim atributima profesije, fotoaparatom ili nekoliko svojih najboljih fotografija. Njihovi autoportreti ne razlikuju se mnogo od portreta klijentele. Promenu u percepciji po­rtreta tokom šeste decenije devetnaestog veka doneo je Gaspar Feliks Turnašon Nadar (Gaspar Felix Tournachon Nadar). On je razgolitio svoje modele – lišio ih je suvišnih rekvizita i detalja. Uglavnom ih je fotografisao kako sede ili stoje u opuštenim pozama ispred neutralne pozadine. Većina modela čak i ne gleda u fotoaparat. Isti pristup imao je i kod autoportreta koje je radio od početka, pa do kraja karijere. Jedan od njih, urađen u formi foto-podsetnice (ca­rtes-de-visite), poznatiji pod imenom Aeronaut (Aeronaut, 1863), prikazuje Nadara u balonu. Ovaj autoportret jedan je od malobrojnih kod kojih je Nadar koristio naslikanu pozadinu, a nastao je u svrhu promocije fotografisanja Pariza iz balona.

Vivian Majer, Autoportret, bez datuma copy

Vivian Majer, Autoportret, bez datuma copy

Borba za status umetnika

Poslednja decenija devetnaestog veka i pojava pokreta umetničke fotografije donela je novu predstavu fotografa. Pripadnici piktorijalizma i američke foto-secesije radili su fotografije nalik slikama s ciljem da fotografija dobije status umetnosti. U galeriji radova najdosledniji autoportret u tom smislu uradio je Edvard Štajhen (Edward Steichen). Mekog fokusa, urađen gumo-bihromatskim postupkom i naknadno dorađivan, Autoportret sa četkicom i paletom (Self-portrait with brush and palette, 1901–02) gde se Štajhen predstavlja kao slikar romantizma sažima nekoliko stvari. Pre nego što je počeo da se bavi fotografijom, Štajhen je bio slikar. Ovim autoportretom više nalik crtežu nego fotografiji, on direktno ukazuje na to da je fotografija, baš kao i slikarstvo, umetnost i da je fotograf jednak umetniku…

Ostatak članka možete pročitati u ReFoto 110 koji možete poručiti preko linka Pretplata i stari brojevi

 

* Podsećamo vas takođe i na godišnji ReFoto konkurs kome je tema upravo AUTOPORTRET. Saljite nam svoje fotografije do 10. maja kako biste usli u izbor za najboljih fotografija u 111. broju ReFoto časopisa.

Jelena Matić

Author: Jelena Matić