Teorija Fotografije

Fotografska uputstva i podsetnici

Svi koji su prošli Refoto školu fotografije sa sobom su poneli odštampana i grafički uobličena uputstva o pojedinim podešavanjima ili korišćenju određenih komandi i kontrola koja se na internetu nazivaju “Cheat Sheet”. Nisam siguran ko tu koga hoće da prevari ali znam da su ovi podsetnici od velike važnosti za one koji počinju da se bave fotografijom. A s obzirom na to da je Refoto oduvek bio orijentisan ka popularizaciji fotografije i želi da pomogne svima koji se njom bave došli smo do toga da svima vam koji nas pratite damo ove podsetnike koje možete odštampati ili nositi kao sličice u mobilnim telefonima. Prvi podsetnik vezan je za nešto što ustvari predstavlja osnovu fotografije. U pitanju je kontrola količine svetla koje stiže do senzora koja se odvija na tri nivoa koji su međusobno povezani u trougao.

Ekspozicija

Prva stranica trougla odnosi se na ekspoziciju odnosno vremenski period tokom kojeg je zatvarač fotoaparata otvoren. Kod većine digitalnih fotoaparata vreme eksponiranja može se podesiti od 1/2000 do 30 s i ono što treba znati jeste da kratke ekspozicije “zamrzavaju” pokret dok kod dugih ekspozicija objekti koji se kreću ostavljaju, u zavisnosti od vremena eksponiranja, kraće ili duže neoštre tragove. Upravo to je onaj kreativni deo koji možemo postići pravilnim odabirom vremena ekspozicije: ako želimo oštro snimljene predmete u pokretu izabraćemo veoma kratka vremena eksponiranja i obrnuto. Kako bi odabrali pravu ekspoziciju možemo koristiti i jedno veoma staro pravilo: vreme eksponiranja ne sme biti duže od broja koji označava žižnu daljinu objektiva. U praksi to znači da ako snimamo teleobjektivom čija žižna daljina iznosi 200 mm zaista oštar snimak “iz ruke” dobićemo ekspozicijom od 1/200 odnosno 1/250s. Suprotno tome oštar snimak širokougaonim objektivom od 28 mm možemo dobiti i ako bez stativa koristimo ekspoziciju od 1/30s!

Blenda
Drugi način regulisanja količine svetla dobijamo pomoću blende objektiva koja, kao što to u našem oku radi zenica, u zavisnosti od toga koliko je veliki njen otvor, propušta manju ili veću količinu svetlosti. Odmah treba pojasniti da postoje svetlosno “jaki” objektivi odnosno objektivi koji zahvaljujući velikim otvorima blende (od 1,2 do 2,8) do senzora propuštaju veliku količinu svetlosti i koriste se za snimanja u lošim svetlosnim uslovima. Takođe se kod nas, zahvaljujući bukvalnom prevodu termina “fast lens” potpuno nakaradno nazivaju brzim objektivima. Pored regulisanja količine svetlosti blenda nam pruža i kontrolu dubinske oštrine popularno nazvanu “bokeh”.

Osetljivost

Digitalna fotografija donela je mogućnost promene onoga što je u analogno vreme faktički bila konstanta a to je osetljivost koja se danas izražava isključivo u ISO jedinicama. Ako fotografišemo scenu koja je dobro osvetljena tada možemo koristiti manje ISO vrednosti koje nam takođe daju i manje šuma i obrnuto. Treba napomenuti i to da se o problemu digitalnog šuma mnogo više priča nego što on realno postoji jer je šum vidljiv samo na velikim fotografijama odnosno povećanjima ili ukoliko radimo izrez (takozvani “krop”). Takođe je priča o digitalnom šumu “napumpana” jer je ova pojava veoma slična zrnu kod filma tako da imamo veoma zanimljivu situaciju: fotografi kukaju kako im je potreban bolji fotoaparat koji ima manje šuma a nakon obrade fotografije dodaju veštačko “zrno” kako bi simulirali analogni izgled. Činjenica je, da uz malo pažnje prilikom post-produkcije, digitalan šum može dati efekat “analognog zrna”. Nama je svakako najvažnije da zapamtimo da su vrednosti ekspozicije, blende i osetljivosti proporcionalno vezane i da promena jednog parametra dovodi do promene drugog ili oba istovremeno. Na primer: ako snimamo sa ISO 200 i koristimo ekspoziciju 1/250 i blendu 11 i potom povećamo ISO sa 200 na 400 rezultat je dvostruko veća količina svetlosti. Ovo ćemo korigovati smanjenjem ekspozicije sa 1/250 na 1/500 ili ćemo blensu zatvoriti za jedan korak odnosno na 16. Da smo kojim slučajem ISO pomerili za dve vrednosti i postavili na ISO 800 ekspoziciju bi morali da postavimo na 1/1000 ili bi blendu zatvorili za dva koraka i podesili na brojku 22. Isto tako možemo iskoristiti mogućnost i istovremeno smanjiti i ekspoziciju i blendu za po jedan korak. Da ponovimo to i praktično, promena jednog parametra utiče na ostala dva a sva podešavanja definišemo prema motivu. Ako snimamo moto-trke najvažnija nam je kratka ekspozicija koja će ”zamrznuti” pokret a ukoliko fotografišemo portret i želimo malu dubinsku oštrinu tada otvaramo blendu i smanjujemo ISO!

Fajl sa ovim uputstvom preuzmite na LINKU.