Zanimljivosti

Haselbladski – Shoot Film, Ride Steel

Ako bilo koga ko se bavi fotografijom upitate koje zemlje proizvode najviše fotoaparata odgovor će biti Japan i Kina i taj odgovor je primeren sadašnjem vremenu, Velika je misterija zašto zemlje proizašle iz bivšeg Sovjetskog Saveza (koji je bio druga svetska sila ne samo po oružju već i po proizvodnji fotoaparata) nikada nisu napravile nijedan funkcionalan digitalan fotoaparat. A upravo su se u toj ogromnoj zemlji još od 1920. proizvodili brojni fotoaparati, objektivi i neverovatna količina najraznovrsnije opreme. Fotoaparati nisu bili po standardima zapada, filmovi nisu bili ni blizu onih koje su drugi imali sreću da koriste pa opet je fotografija bila veoma rasprostranjena  i na visokom nivou, najvišem koji je pod takvim uslovima moguć.

Moj “Haselbladski” komplet: objektiv Tair 300 mm, telekonverter 2x, objektiv Vega 80 mm, objektiv Mir 60 mm, objektiv Mir 45 mm, Kiev 88 na kojem je objektiv Volna 80 mm. Pentaprizma sa svetlomerom je ostala u vitrini jer je nikada nisam koristio: ogromna je i teška, merenje svetla je nepouzdano a i više volim pogled odozgo na mat ploču. Crvene linije na objektivima služile su kao reper za razlikovanje objektiva jer sam koristio tri različita Kiev-a.

U jednoj od sovjetskih republika po imenu Ukrajina, u gradu Kijevu postoji fabrika oružja Arsenal. Kao što između Istoka i Zapada postoje rasprave o tome ko je prvi poleteo mlaznim avionom (a obe sile preuzele su planove od poraženih nacista) tako i u fotografskom svetu postoji legenda ko je pravi autor koncepta srednjeformatnog fotoaparata sa izmenljivim kasetama za film. Priča je veoma slična ovoj s avionima i kaže da su i Hasselblad i Kiev Arsenal potekli od nemačkog prototipa. Švedsku verziju fotoaparata počele su da prave sajdžije, sovjetsku majstori metalci navikli da čekićem proizvode stvari. Nisam siguran ima li u ovoj priči ičega tačnog ali Kiev je nazivan najgorim fotoaparatom ikada. Tako je između mnogih nadimaka i posprdnih imena došlo i ono Haselbladski iako je prvi sovjetski fotoaparat ovog tipa imao naziv Салют (Saljut) i proizveden je 1957.

Kada su fotoaparatu dodali automatsku blendu postao je Салют-C (Saljut-S) odnosno Kiev 80. Nakon njega sledi unapređeni Kiev 88, pa još bolji 88 CM. Poslednji u nizu jeste “redak zver” – Kiev 90 koji ima čak i automatiku odnosno radi sa prioritetom blende. Najveća zamerka uvek je bila usmerena na lošu finalnu obradu odnosno kvalitet koji nije bio ni blizu funkcionalnosti.

Kiev 88, telekonverter i objektiv Tair 300 mm. Obratite pažnju na Sinar glavu stativa (o njoj je već bilo reči) koja je upravo idealna za fotoaparat koji ne mora da se okreće za vertikalne snimke a još je bolja kada treba smiriti postavku sa ogromnim telekonverterom i još većim objektivom. Težina je malo manja od 5 kg!

Pogled u objektiv Tair 300 mm. Za sve koji su navikli na modernu automatiku fokusa ili blende ovo je dinosaurus koji ipak može da vam da lepu sliku. Blenda ima 15 listića koji daju lep krug i dovoljno dobru dubinsku neoštrinu a funkcioniše tako što prvopodesite otvor blende koji polugom otvarate kako bi izoštrili i zatvarate pre snimanja. Nije baš za akcionu fotografiju ali radi.

Telekonverter 2x povećava upotrebne vrednosti sistema objektiva.

Moja iskustva su slična kod dva primerka i drugačija po pitanju trećeg što odgovara onoj poslovici “treća sreća”. Prva dva Kieva bili su modeli 80 i do njih sam došao slučajno u nekoj od brojnih razmena opreme. Oba fotoaparata su “stala” nakon nekog vremena ali u međuvremenu sam otkrio da u prodavnici Cinefoto postoje dva Kieva 88.

Kiev i objektiv Mir 65 mm sa neverovatno velikim protivsunčanim zaslonom dimenzija omanje vangle koji se navlači na objektiv.

Nisam siguran postoji li još neki proizvođač koji je ostavio listiće blende u boji mesinga. Objektivi Mir i Vega imaju ovakve blende.

 

Kiev fotoaparati modifikovani i poboljšani od strane proizvođača po imenu Arax i od strane drugih kompanija kompanija kakve su Hartblei i KievUSA (https://www. hartblei.com/, http://araxfoto.com

Filteri proiozvedeni u ukrajinskoj fabrici, Služe svrsi ali su u skladu sa ostatkom odnosno završna obrada je na nivou samogradnje.

Iako sam prodavca molio da mi ne pokazuje kako fotoaparat radi on je uspeoda jedan pokvari (ali nije uspeo da me ubedi i da ga preuzmem). Kupio sam drugi a prodavcu nisam dozvolio ni da kutiju otvori kako bi popunio garanciju. S obzirom da se sve dešava u godini najveće inflacije prvu ratu sam platio a ostale su već bile toliko male da nikada nisu stigle tako da je fotoaparat bio jeftiniji nego što sam to ikada mogao da zamislim. Ono što je mnogo važnije jeste činjenica da je taj Kiev mnogo kvalitetnije urađen od svega što sam kasnije (i pre njega) kupovao i nabavljao. Još uvek je u odličnom stanju, sve funkcioniše kako treba – naravno uz poštovanje hijerarhije i redosleda operacija prilikom ubacivanja filma i procesa snimanja. I upravo je tu “tajna” kako da koristite ovakav fotoaparat i da vas on služi, i tu tajnu možete proučiti u sledećem tekstu gde je objašnjeno kako da ubacite film u kasetu i da ispravno rukujete fotoaparatom jer ukoliko u tom redosledu radnji napravite grešku jedino rešenje jeste da sve prekinete i krenete ispočetka što ponekad znači: bolje je baciti jedan film nego fotoaparat! I na kraju evo par fotografija snimljenih prošlog meseca “najgorim” fotaparatom kojim je itekako moguće snimiti kvalitetne fotografije ako ni zbog čega drugog onda zato što se na velikom filmu greške manje vide. A film je bio Kodak TriX. I kao što u podnaslovu piše snimajte filmom, koristite čelik!

Zaleđena bara pored puta za Deliblatsku peščaru. Snimljeno objektivom Mir 45 mm

Čuvari bačija. Snimljeno objektivom Tair 300 mm.

Gačci. Snimljeno objektivom Tair 300 mm uz telekonverter 2x.