Fotografi

Ivana Tomanović

©Ivana Tomanović, ”Kiša” iz serije ”Bliski pogledi”, Rim, 2011

Sinergija haosa, ideje i kreativnostiIme koje ne treba posebno predstavljati do sada ste povezivali s čvrstom rukom urednika. Od skoro, Ivana je opet na onoj drugoj, fotografskoj strani i još uvek u magiji mračne komore koja ju je oduvek fascinirala. i dalje koristi film i uživa u iščekivanju transformacije koja je, jednim delom, pod uticajem kreativnog haosa. predstavlja se serijom fotografija ”Bliski pogledi”, započetom pre više od dvadeset godina kada je i krenula na svoj fotografski put.

U razgovorima o fotografiji često se raspravlja o nečemu što analognu fotografiju razlikuje od digitalne. Niko ne zna šta je to, ali svi se slažu da postoji, veoma slično religioznim ubeđenjima i postojanju ”nečega”. Jedno od mogućih objašnjenja bilo bi prihvatanje postojanja haosa u kojem nema zakona i pravila i koji je veoma teško simulirati. Jedan veoma jednostavan primer bile bi figurice i predmeti koji zauzimaju određeni prostor na našoj polici ili orma­ru, gde problem nastaje kada poželimo da ih složimo. Pomeramo ih i premeštamo s mesta na mesto, ali nikako nam se ne sviđa njihov raspored i međusobni odnos. Rešenje je ponekad jednostavnije nego što možemo zamisliti: stavimo sve predmete u kutiju, promešamo i okrenemo kutiju nekoliko puta i potom izručimo sadržaj i, naravno, postavimo objekte u normalan položaj, ali na mestu gde su se zadesili. Rezultat je često neverovatno efektan, što nas ponovo vodi ka teoriji haosa, ali ovog puta fotografskog. Digitalna fotografija predstavlja savršenstvo uređenosti, senzor je sastavljen od pojedinačnih tačaka složenih u vertikalne kolone i horizontalne redove. Kako mi živimo u realnom i nesavršenom okruženju, podsvesno se borimo protiv savršenstva i zato je toliko raširena upotreba filtara kojima simuliramo zrno s filma.
Haos je osnova kreativnosti i u našem realnom svetu ne postoje idealno oblikovane stvari kojima neprekidno težimo. Ako malo razmislite, čak i dva molekula iste materije jedan pored drugog neće izgledati isto, u zavisnosti od pozicije gradivnih čestica zvanih atomi. U analognom fotografskom svetu gradivne čestice su hemijski tretirani (razvijeni) molekuli srebro-nitrata osetljivog na svetlo.
Ovi molekuli u emulziji filma formiraju grupacije koje poznajemo kao zrno, a kreativni haos odgovoran je za ”ono” što prati kompletan nastanak fotografije: mešanje i nanošenje emulzije u procesu proizvodnje, eksponiranje, razvijanje – uz sve uticaje vrste upotrebljenih hemikalij­a, temperatura rastvora ili pokretanja tokom razvijanja.
Sve to ponavlja se još jednom, prilikom izrade kopije na fotoosetljivom papiru. Neko ko se dobro razume u matematiku mogao bi da izračuna faktorijal, tj. da pokuša da napiše broj mogućih rezultata na osnovu broja promenljivih, ali mislim da nikada niko neće shvatiti koliko faktora je zaista u igri. Ništa od navedenoga ne postoji u digitalnoj fotografiji, pa ukoliko sami ne unesemo promenljivu u jednačinu, ona će se sastojati i­sključivo od konstanti, a rezultat koji daje biće uvek isti.
Ivana haos koristi kao najvažniju komponentu, bez ikakve želje da ga apsolutno kontroliše. Prva asocijacij­a na ovu misao bilo je spuštanje gumenim čamcem niz brza­ke velike i divlje reke. Haos zapenušane vode daje mogućnost da se s njom borimo ili da snagu vode pažljivo iskoristimo, kako bi nas ona odnela do mesta gde želi­mo. Tokom svog rada, jedine, uslovno rečeno, konstant­e koje Ivana Tomanović koristi jesu ideje i fotoaparat (iako ih ona neprestano menja, neki funkcionišu bolje, neki lošije, na nekima ekspozicija nije najtačnija, a ponegde ni listići blende nisu više u savršenom položaju).
Ivana za snimanje najčešće koristi ”bajate” dijapozitiv filmove na kojima rezultat nikada nije potpuno siguran. Čak joj ni to nije dovoljno, pa u kompletan kreativni haos ubacuje još jednu promenljivu: filmove razvija u ”pogrešnom” ili takozvanom “cross” procesu, što slučaj čini osnovom rezultata.
Naravno da treba odmah razjasniti najvažniju stvar, a to je autorstvo. Iako maksimalno koristi haos i slučaj kao kreativne komponente, Ivanine fotografije nisu haotične, a još manje su rezultat slučaja. Osmišljavanje, traganje i precizno kadriranje (”nemoj tu fotografiju, nju su ”odsekli” na skeneru u laboratoriji”, ”hoću ceo kadar bez kropovanja”, ”nemoj da mi to retuširaš”) i te kako su prisutan element koji, uz izbor sadržaja, svaku foto­grafiju čine jedinstvenom i, što je danas skoro neverovatno – neponovljivom. U rubrici Fotoklinika Ivana nas često savetuje da kada neki snimak nije dobar, ne pokušavamo da, ga obradimo, već da ga snimimo ponovo, uzimajući u obzir nedostatke. Postupak koji ona koristi jednostavno ne dozvoljava tako nešto: na primer, za snimanje neke fotografije potrošila je poslednju rolnu Fujichrome Velvia dijapozitiva zastarelog sedam godina, a na zalihama sve različiti filmovi – to bi bilo otprilike uobičajeno stanje. Prema tome, sve što Ivana može da uradi u svom kreativnom postupku jeste da subjektivn­o sagledava stvari, unoseći u postupak svoju viziju i da se potom prepusti onoj zapenjenoj reci, s nadom da će je spuštanje brzacima odneti što bliže mestu koje je zami­slila. A ako to ne uspe? Pa i to je sastavni deo kreativnog stvaralaštva, i to onaj najuzbudljiviji!
To kreativno prepuštanje slučaju najbolje se ogleda u važnom i konstantnom segmentu Ivaninog foto­grafskog rada – dokumentarnoj fotografiji kojom se ”inficirala” još tokom studija u Pragu. Mogla bi se okarakterisati kao izrazito subjektivna jer se ne bazira na konkretnom dešavanju, već stvara male dramske situ­acije unutar vizuelnih odnosa stvari, ljudi i svetla. Sva ta ”dešavanja” pronalazi na svojim putovanjima gde, u duhu klasičnog fotografa-istraživača (lutalice), otkriva sopstveni odnos prema onom što je okružuje, privlač­i i uzbuđuje. I te doživljaje smešta u okvir foto­grafske slike kreirajući svojevrsni ”memento mori” u kom pokušava da otrgne život iz njegove neumitne prolaznosti. Jednostavne, sasvim obične scene, često samo sa tragovima ljudi, deluju kao sekvence nekog filma, zamrznute u vremenu i prostoru, gde radnju počinje i završava gledalac, na mestu koje je sam zami­slio u vremenu koje je sam odredio.
Ivanini vizuelni putokazi u sebi sublimiraju, ne samo haos i neizvesnost fotografskog postupka (kako mu ona pristupa), već i njena lična iskustva, kao i iskustva­ sveta kroz istoriju i kulturu, imaginativnu igru vizue­lnog jezika fotografije i sposobnost gledaoca da doživi i proživi to ponuđeno iskustvo.
Iz tog razloga ova serija fotografija koja nosi naziv ”Bliski pogledi”, nema svoj početak ni kraj. Započeta pre dvadeset godina, nastaje i razvija se i danas, prateći pri tom promene u Ivaninom stvaralačkom, ali i priva­tnom životu. Čini se jedino da ne prati razvoj fotografske­ tehnologije jer ta mešavina slučaja, nemogućnost po­tpune kontrole i magija nastanka latentne slike i dalje su vodeći impuls koji Ivanu povezuje s fotografijom.

[signoff]Ivana TomanovićBiografija
Ivana Tomanović rođena je 1971. godine u Novom Sadu, gde je završila srednju školu ”Bogdan Šuput” – Odsek za grafički dizajn. Od 1994. do 1999. godine studirala je na Akademiji za Film i televiziju (FAMU) u Pragu, gde je i dobila titulu magistra fotografije. Godine 2001. započela je rad u časopisu za kulturu fotografije – ReFoto, gde je od 2003. do 2011. bila glavni i odgovorni urednik. Danas je saradnik časopisa i pretežno uređuje portfolija i piše o teoriji fotografije. Od 2009. godine posvećena je edukativnom radu i radi kao docent na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, gde predaje fotografiju na Departmanu likovnih umetnosti – Katedra za fotografiju. Redovno drži predavanja o fotografiji u okviru raznih manifestacija: festivala, seminara i panel-diskusija posvećenih fotografiji. Autor je brojnih tekstova za kataloge izložbi fotografija i selektor nekoliko izložbi. Realizovala je pet samostalnih izložbi, a trenutno priprema šestu. Njen fotografski rad pretežno je posvećen subjektivnom dokumentu, pejzažu i portretu.[/signoff]

Sve fotografije iz ovog portfolija možete pogledati u ReFoto 99 koji možete poručiti na Refoto pretplata + stari brojevi