Saveti

KAKO DA…fotografišete high speed i strobo

Fotografija: Stefan Stevanović

U našem studiju, pored škole fotografije, održana je i prva radionica posvećena ”high speed” i stroboskopskoj fotografiji. Prva oblast podrazumeva snimanja ultrakratkim ekspozicijama, a druga višestruko, sekvenciono eksponiranje koje na jedinstven način prikazuje kretanje objekta. Od ovog broja časopisa sve teme koje je moguće tako obraditi, radićemo zajedno s vama, a tekstove ćemo ilustrovati fotografijama nastalim na radionicama. Plan ove radionice bio je da isprobamo različite metode rasvete i otkrijemo koliko su dobre u ”zamrzavanju” pokreta tečnosti nakon udara bačenog predmeta ili izlivanja iz posude. Zajedno s balerinom isprobali smo i efekte stroboskopske rasvete, a šta smo sve uspeli da uradimo, videćete u nastavku

Ceo članak možete pročitati u ReFoto 110 koji možete poručiti preko linka Pretplata i stari brojevi

Snimanja smo započeli korišćenjem stalne rasvete. Za ovakav način fotografisanja najvažnije je obezbediti dovoljno svetla kako bi kombinovanjem sa ISO vrednostima postigli ekspozicije kraće od 1/1.000 s. Kako bismo izbegli bilo kakva iznenađenja na početku, krenuli smo sa “žestokom” rasvetom jer smo dovoljnu količinu svetla obezbedili pomoću Profoto Pro-Daylight 800 Air HMI reflektora. Ovaj izuzetno snažan izvor svetla namenjen je, kako profesionalnim video-snimateljima, tako i fotografima koji vole da rade stalnom rasvetom. Postavili smo ga na oko metar od akvarijuma i opremili “Magnum” zum-reflektorom kako bi snop svetla fokusirali na što manju površinu. Najvažnije je to da je reflektor dao količinu svetla dovoljnu da prosečne ekspozicije budu iznad 1/1.000 sekunde, uz vrednosti blende 11 za ISO 400.

ANA_8543
Na početku smo koristili crnu papirnu pozadinu postavljenu na oko metar iza akvarijuma kako bismo izbegli eventalno padanje svetla i postigli da crna bude čisto crna. Nakon početnih i brojnih neuspelih pokušaja da “ulovimo” pravi trenutak, iskoristili smo najvažniju mogućnost koju stalna rasveta pruža i počeli s “rafalnim” snimanjem, tj. snimanjem u kontinuitetu maksimalnom brzinom koju fotoaparat dozvoljava. Na taj način “probili su led”  i oni koji nikada nisu fotografisali na ovakav način. Mislim da je važno dodati da je ova metoda idealna i za snimanje video-sekvenci u takozvanom “slow motion”, tj. usporenom režimu, a iskoristili smo je i za otkrivanje skrivenih talenata koje imaju pojedini CSC fotoaparati, o čemu će kasnije biti reči.

Fotografija: Nenad Bačić

Fotografija: Nenad Bačić

Strobo ili višestruko eksponiranje

Fotografisanje u stroboskopskom režimu podrazumeva snimanje fotografije na kojoj je, višestrukim eksponiranjem u određenoj frekvenciji, zabeležena sekvenca nekog kretanja. Kada je u pitanju ekspozicija, veoma je veliki broj mogućih varijacija, dok konačan rezultat definitivno zavisi od broja blesaka i njihove frekvencije. Kako biste lepo prikazali kretanje, najbolje je koristiti što je moguće tamniju pozadinu, a zašto je to tako, objasnićemo kasnije.

Izbor rasvete

Stroboskopsko snimanje obično podrazumeva specijalizovane izvore svetla. Doskora su posebne i veoma skupe stroboskopske lampe bile jedini način rasvetljavanja scene svetlom koje, da tako kažemo, pulsira u određenom ritmu. Sve je postalo dostupnije kada su se pojavili eksterni blicevi koji umesto jednog imaju mogućnost višestrukog bleskanja. U praksi ovo znači da možete ekspoziciju podesiti na dugo vreme (sekundu ili više) i da će tokom eksponiranja blic bleskati određenom frekvencijom.

Prvi problem koji se javlja jeste efektivna jačina svetla jer se kondenzatori blica pune određeno vreme koje, ako koristite punu snagu, može biti duže od nekoliko sekundi. To znači da, u zavisnosti od broja blesaka koji želite postići, snagu blica morate podeliti na broj eksponiranja, što ionako slabe bliceve čini još slabijim izvorom svetla.

DSC_1608
Drugi problem koji se javlja kada koristite eksterne bliceve jeste njihova pozicija jer se nalaze direktno iznad ose objektiva. Okretanje glave blica radi reflektovanja svetla s neke površine dodatno će oslabiti ionako malu snagu, pa je u tom slučaju jedino rešenje korišćenje odgovarajućeg kabla. Ako imate eksterni blic s “repeat” opcijom, tada i studijski fleševi starijih generacija mogu biti upotrebljeni za stroboskopsko fotografisanje – ako im je brzina punjenja najmanje 0,3 sekunde (obično je to na minimumu snage), što praktično daje tri bleska u sekundi. Eksterni blic neophodan je za daljinsko okidanje studijskog fleša putem aktiviranja ugrađene fotoćelije , tj. “slave” jedinice.

Ostatak članka možete pročitati u ReFoto 110 koji možete poručiti preko linka Pretplata i stari brojevi

A kako nam je bilo na samoj radionici pogledajte u galeriji: