Fotoaparati

“Koji fotoparat da kupim?” I deo

Izabrati fotoaparat danas nije lako. U svojim mobilnim telefonima većina ljudi ima ugrađene kamere koje snimaju i fotografije i video tako da je važno saznati zašto, kako i kada je pravi fotoaparat bolji izbor.

Pažljiv izbor brenda prva je stvar koju treba definisati jer ćete nakon toga kupovati nove objektive, nova tela fotoaparata i ostalu opremu. Jasno je da objektivi jednog brenda neće odgovarati drugom (izuzev u slučaju da postoji i vi uspete da nabavite odgovarajući adapter i uz gubitak autofokusa, kontrole blende…). Od velikog broja proizvođača analognih fotoaparata danas postoje Nikon, Canon, Olympus, Fujifilm i Pentax. Pored njih ozbiljne fotoaparate nude i kompanije koje su se ranije bavile samo elektronikom: Sony, Panasonic i Samsung.
Sledeća stvar u procesu izbora jeste tip vašeg novog fotoaparata. Iako nisu rasprostranjene takozvani instant fotoaparati faktički su jedini izbor svih koji žele odmah da odštampaju svoj snimak. Papir i mastila (ili poseban papir koji se obrađuje termički) ubacuju se u fotoaparat i daju fotografije koje nisu nimalo jeftine ali je rad sa ovim uređajima izuzetno zabavan.

Sledeći tip predstavljaju kompaktni fotoaparati koji su danas najprihvatljiviji “foto-gedžeti” kako po pitanju cene tako i zbog malih dimenzija koje daju mogućnost da ih uvek nosite sa sobom. Najvažnija razlika između digitalnog fotoaparata i kamere ugrađene u mobilni telefon jeste optički zum koji iznosi minimalno 3x a maksimum kod nekih fotoaparata ide i preko 40x. Digitalni zum mobilnih telefona predstavlja izrez (crop) originalnog snimka tako da “nasilnim” uvećavanjem slike jedino što dobijamo jesu snimci lošijeg kvaliteta.
Pored standardnih postoje i takozvani “tough” odnosno kompaktni fotoaparati otporni na udarce, pesak i prašinu, hladnoću i vodu od kojih pojedini mogu da “zarone” i do 50 metara dubine. Ovakav fotoaparat izdržaće sve hirove i nespretnosti svog vlasnika koji naravno to mora i da plati.
Napredni kompaktni fotoaparati imaju za stepen više mogućnosti od onih “običnih”. Obično imaju veće gabarite jer imaju i veće senzore, veće i kvalitetnije objektive sa većim rasponom zuma a pojedini koriste i takozvane “tele” i “wide” konvertere koji proširuju mogućnosti objektiva.

U ovu grupu možemo smestiti i takozvane superzoom fotoaparate (bridge cameras) sa rasponom zumiranja koji ide i do 80x. Pojedinci ih više vole i od DSLR ili MILC (mirorles interchangeable lens camera). Zahvaljujući rasponu zuma glavna prednost im je to što se objektiv ne menja tako da nema prljanja senzora.


Sledeću grupu čine “bezogledalni” fotoaparati koji su se pojavili faktički pre par godina i na neki način predstavljaju budućnost. Pozicionirani su između naprednih kompaktnih i DSLR fotoaparata. Imaju izmenljive objektive ali nemaju ogledalo kao DSLR fotoaparati pa su njihova kućišta manja i znatno lakša. Pojedini modeli imaju i takozvane FullFrame (Fx) senzore a po mogućnostima kontrole autofokusa i brzine snimanja često nadmašuju svoju stariju braću, DSLR fotoaparate.
DSLR ili na engleskom Digital Single Lens Reflex jesu najbolje što se od fotoaparata nudi. Kod svakog proizvođača u ovoj grupi su najkvalitetnija tela, objektivi i dodatna oprema zbog čijeg postojanja imaju i naziv “sistemski fotoaparati”. Veličina im varira a takođe i mogućnosti počev od veličine senzora (obično sa crop faktorom 1,5:1 ili bez njega – 1:1) preko brzine fokusiranja i fotografisanja do snalaženja sa nezamislivo velikim ISO vrednostima.

Neki od parametara koje možete dodatno razmatrati jesu veličina senzora jer veći senzor generalno znači kvalitetniju fotografiju. Unutar mobilnog telefona nalazi se senzor manji od četvrtine nokta dok je kod fullframe fotoaparata senzor veličine snimka na “lajka” filmu odnosno 24×36 mm. Drugi parametar jeste rezolucija odnosno broj piksela koji daju sliku a izražavaju se u megapikselima (MPx). Ovo obično zbunjuje nove korisnike jer misle da mnogo megapiksela automatski znači kvalitetnu fotografiju. U realnosti je ovo malo drugačije jer kvalitet snimka najviše zavisi od kvaliteta objektiva a takođe i od toga koliko je (mega) piksela raspoređeno na određenu površinu. Veliki senzor i malo megapiksela znače da pojedini pikseli mogu biti veći što opet znači da bolje kontrolišu svetlost i posebno rad sa velikim ISO vrednostima. Ovo takođe znači i maksimalnu kontrolu nad takozvanim digitalnim šumom koji se javlja kao posledica visokih ISO vrednosti i snimanja dugim ekspozicijama.
Objektivi sa i bez mogućnosti zumiranja su posebna kategorija za razmatranje. Odmah treba napomenuti da takozvani prime objektivi ili objektivi fiksnih žižnih daljina daju kvalitetniju sliku od zum objektiva ali da su objektivi promenljivih žižnih daljina mnogo korisniji jer nema potrebe da nosite torbu punu objektiva različitih žižnih daljina.

ReFoto

Author: ReFoto