Foto-škola

Komande koje ne koristite, a možda bi trebalo 2

[blockquote]U prošlom broju pomenuli smo kako povećati kontrolu snimanja jednostavnim razdvajanjem funkcija fokusa i okidača. fokusiranje je predmet diskusija i često slušamo kako neki fotoaparat fokusira bolje, a drugi je lošiji. to je tačno, ali pre kritika treba sistemu fokusiranja pomoći i otkriti koliko je veliki naš udeo u greškama[/blockquote]

S razvojem fotoaparata kontrole autofokusa postajale su veoma složene i sposobne da faktički odgovore svakom zahtevu. Kao i kod svih uređaja koji imaju mnoštvo funkcija, i ovde se dešava da veoma mali broj korisnika zaista pokuša da shvati i koristi sve ono što od opcija postoji, i zaista može da bude od izuzetne koristi. Kao primer iskoristio sam fotoaparat koji najbolje poznajem, sada već stari ”obični” Nikon D3 koji je i doneo brojne novitete u području autofokusa. Iako se neznatno razlikuju po načinu kontrole i mestu komandi, skoro svi D-SLR fotoaparati imaju neke od prikazanih mogućnosti.

Džojstik kojim postavljamo aktivnu autofokusnu tačku na željeno mesto i poluga prekidača za izbor metode fokusiranja: automatsko po celoj površini mernog senzora, dinamičko i prema odabranoj autofokusnoj tački.

Džojstik kojim postavljamo aktivnu autofokusnu tačku na željeno mesto i poluga prekidača za izbor metode fokusiranja: automatsko po celoj površini mernog senzora, dinamičko i prema odabranoj autofokusnoj tački.

Način rada

Prva važna stvar jeste određivanje načina rada autofokusa. Na većini modernih D-SLR fotoaparata postoje tri načina fokusiranja: prvi je kontinualno i označeno slovom C. Sledeći način je pojedinačno označeno sa S, i treći je M – manuelni režim rada. Kontinualni način fokusiranja jeste takav da kada držimo pritisnuto dugme koje ga aktivira (bilo da je to dugme okidača ili dugme AEL/AFL) fotoaparat neprekidno koriguje fokus. U drugom režimu rada fokusiranje se obavlja jednim pritiskom na dugme okidača nakon čega je fokus upamćen i sve dok ne otpustimo okidač ne menja se ni fokus. Ovakav način rada dobar je kada je neophodno precizno fokusiranje i naknadno rekomponovanje kadra bez promene fokusa. Treba napomenuti da pojedini fotoaparati u sadejstvu sa odgovarajućim objektivima daju mogućnost da nakon automatskog fokusiranja oštrinu možemo ručno korigovati, i to je jedna od onih veoma korisnih opcija koju koristi samo mali broj fotografa. Proces je veoma jednostavan i brz: pritisak na okidač aktivira autofokus a ako je mesto pogrešno umesto ponovnog fokusiranja okretanjem prstena ručnog fokusa doteramo oštrinu.
Izbor mesta fokusiranja vezan je za takozvane fokusne tačke, čiji broj zavisi od modela i često od kategorije: što je fotoaparat bolji ima i više fokusnih tačaka a njihov broj premašuje 50. U meniju je moguće definisati broj fokusnih tačaka koji će okruživati izabranu: osam, dvadeset četiri ili pedeset. Odmah treba reći da povećanje broja fokusnih tačaka povećava preciznost ali i usporava fokusiranje.

Odabir površine na kojoj će sistem bazirati fokusiranje (AF - area mode)

Odabir površine na kojoj će sistem bazirati fokusiranje (AF – area mode)

Dodatne mogućnosti

Režim takozvanog dinamičkog autofokusa koristi okolne fokusne tačke u slučaju da objekat na koji smo fokusirali izađe iz područja oštrine. 3D tracking ili praćenje objekta može biti korisno u sitacijama kada se bojom izdvaja objekat snimanja. U takvim situacijama sistem fokusa će pratiti upamćeni objekat svo vreme dok je u tražilu. Još jedna od opcija koju koristi mali broj fotografa jeste Focus tracking with lock on. Ova funkcija ima podešavanje čekanja pre nego što promena situacije dovede do promene fokusa. Na primer, snimate u gužvi i ispred objekta neko prođe. Ukoliko ste podesili dugo vreme čekanja, fokus neće biti promenjen tokom tog trenutka i obrnuto može biti korigovan trenutno prema novonastaloj situaciji.
Izbor načina rada autofokusnog sistema važno je prilagoditi situaciji i objektu snimanja. Najčešće se koristi izbor pojedinačne tačke – metod rada tokom kojeg fotograf pomoću džojstika bira odgovarajuću autofokusnu tačku koju može i da je zaključa. Svakako najkorisniji način jeste Dynamic area AF: fotograf definiše željenu tačku a fotoaparat koristi raspoloživ broj okolnih tačaka za neophodne korekcije, a ako niste znali, zahvaljući modernim sistemima u kontinualnom režimu, aktivna je opcija Predictive focus tracking koja uzima u obzir brzinu kretanja i u trenutku okidanja postavlja fokus tamo gde bi trebao da bude.
Jedini savet jeste da isprobate sve opcije autofokusnog sistema jer nakon toga neće biti iznenađenja niti neoštrih snimaka.