Teorija Fotografije

Ljudsko i fotografsko viđenje stvarnosti

[blockquote]”Fotografska percepcija stvarnosti podrazumeva: ne opažati stvari kakve one jesu, već zamisliti način na koji ih možemo snimiti. takav pogled pretpostavlja, ne samo stvarnu percepciju oka, već duha i fantazije.” (Andreas Feininger) [/blockquote]

Negde smo bili

Negde smo bili, nešto videli, podigli smo fotoaparat i pritisnuli okidač: rezultat ”konzerva pogleda” koja se razlikuje od ljudskog viđenja po tome što je ”uramljena”. Ljudsko viđenje je prostorno i nije uramljeno, vidni ugao mu je 45 stepeni, ali okretanjem glave levo ili desno mozak memoriše viđeni prostor od 180 stepeni. Zaokretanjem tela viđeni prostor proširuje se na 360 stepeni,tako da u svesti čoveka svakog trenutka postoji predstava i o prostoru koji trenutno ne vidimo, a koja mu omogućava prostornu orijentacijiu čemu, osim čula vida, doprinose i ostala čula. Osim toga, ljudsko viđenje je selektivno – mozak izdvaja i opaža samo ono što ga zanima, a nebitne detalje ignoriše, ali mu periferno viđenje omogućava da ima predstavu i o celini. Uramljivanjem prostora u tražilu, prostorna stvarnost svodi se na dvodimenzionalnu površinu u kojoj su uspostavljeni uzajamni međusobni odnosi između predmeta koji su se našli u vidnom polju objektiva, a takođe i određeni odnos između predmeta i rama slike koji u stvarnosti ne postoji. Kod obične ”konzerve pogleda” taj odnos je haotičan, što se može videti na slici, pre svega zbog toga što, kako je rekao Arnold Newman, ”fotoaparat je ogledalo koje pamti, ali ne ume da misli”! Na gornjoj slici svi detalji imaju skoro isti značaj, gledalac je zbunjen i pokušava da ih protumači na svoj način, a ako ne uspe, odbaciće sliku kao nezanimljivu. Selekciju bitnog rekvizita i eliminaciju nebitnih detalja mora da obavi fotograf prilikom kadriranja, a on mora dobro da razmisli koje konstruktivne i kompozicione postupke će primeniti kako bi omogućio gledaocu da odmah shvati suštinu autorske namere.

Ljudski i fotografski izgled stvarnosti

Većina ljudi navikla je da prihvata fotografsku sliku kao objektivan zapis uspomene – ”konzervu viđenog”, i ne shvata da bi moglo da dođe do razlike između viđene realne stvarnosti i njene fotografske sličnosti. Između ”ljudskog viđenja” određenog prostora i ”fotografskog viđenja” istog prostora uvek postoji razlika, iako su sistemi pomoću kojih nastaje optička slika identični, jer su zasnovani na istom principu centralne perspektive, dok su razlike između njih uzrokovane načinom u percepciji slike.
Prostor je trodimenzionalan, a ljudsko viđenje je biokularno i stereoskopsko i zato opaža treću dimenziju prostora. Fotografsko viđenje je monokularno, a fotografska slika je dvodimenzionalna – na njoj nedostaje treća dimenzija i zbog toga moramo da stvorimo simboličan utisak prostora na fotografiji pomoću fotografskih postupaka. Tvrdnja da kamera ne laže uopšte nije tačna jer treća dimenzija na fotografiji ne postoji, već je to samo naznaka iluzije prostora. I opet smo kod ”kvake 22”: nešto stvarno postoji – dvodimenzionalna fotografija, a nešto nam se čini da postoji – a to je treća dimenzija na njoj.
Ljudsko viđenje je aktivno, oko vidi, a mozak obrađuje i koriguje sada viđeno, pamti prethodno viđeno, i može da nasluti situacije koje slede. Fotografija vidi samo trenutno stanje i ”ne pamti” prethodno viđeno, ona je samo ”konzerva pogleda”. Ljudsko viđenje je subjektivno i selektivno, oko ”skenira” prostor, a mozak izdvaja i opaža samo bitne detalje, nebitne ignoriše. Fotografija je objektivna i verno registruje sadržaj vidnog polja objektiva, ne pravi razliku između bitnih i nebitnih detalja, što je glavni uzrok mnogobrojnih razočaranja početnika u fotografiji. Ljudsko pamćenje nije pouzdano i zbog toga sećanja i uspomene na nekad viđeno polako nestaju, pošto ih ne možemo materijalizovati. Fotografski zapis je materijalan i ”pamti” (konzervira) trenutke koji traju večno i objektivno dokumentuje nekada viđeno, a te slike posledično uvek mogu da obnove ljudsko pamćenje. Postoji još mnogo bitnih razlika između ljudskog i fotografskog viđenja, ali njima ćemo se pozabaviti u tekstovima koji slede, kada budemo govorili o pojedinim fotografskim postupcima i njihovoj tehničkoj i likovnoj funkciji. Svaki početnik mora postati svestan razlika između jednog i drugog viđenja, on svet oko sebe posmatra onako kako je navikao koristeći ”ljudsko viđenje”, a svoj pogled na stvarnost pokušava da sačuva pomoću ”fotografskog viđenja” koje se donekle razlikuje od ljudskog. I zato, da bi izbegao nesporazume koji iz ovih razloga mogu da nastanu, početnik mora da neguje u sebi osećaj fotografskog viđenja stvarnosti.

Između ljudskog i fotografskog viđenja stvarnosti mogući su sledeći odnosi:

Ljudskovidjenje

Ljudsko viđenje (oko) ima fiksnu žižnu daljinu i fiksni vidni ugao od oko 45 stepeni. Kada čovek hoće da sagleda celinu, mora da se udalji od predmeta koji posmatra, a ako hoće da sagleda detalje, mora da se približi objektu koji posmatra. Fotograf može da postupa na isti način – udaljavanjem od objekta snimanja uramljuje celinu, približavanjem uramljuje detalje. Ako koristi objektiv normalne žižne daljine, na slikama će imati perspektivni učinak koji je istovetan perspektivnom učinku ljudskog viđenja, a slika će delovati ”normalno”.

Za razliku od ljudskog viđenja, fotograf može da promeni žižnu daljinu objektiva, a samim tim i da menja veličinu rama slike i vidnog ugla i posmatra predmete iz udaljenosti koja se razlikuje od uobičajene udaljenosti iz koje čovek posmatra stvarnost. Na taj način može da postigne perspektivne učinke koji se razlikuju od ljudskog viđenja. Prethodna fotografija snimljena je normalnim objektivom s udaljenosti od oko 2 metra i perspektivni učinak identičan je ljudskom viđenju. Ova fotografija snimljena je teleobjektivom od 200 mm, a udaljenost je bila oko 10 metara i primećuje se razlika u perspektivnom učinku. Za razliku od ljudskog, fotografski pogled pruža mogućnost da menjate perspektivni prikaz stvarnosti na slici.

Za razliku od ljudskog viđenja, fotograf može da promeni žižnu daljinu objektiva, a samim tim i da menja veličinu rama slike i vidnog ugla i posmatra predmete iz udaljenosti koja se razlikuje od uobičajene udaljenosti iz koje čovek posmatra stvarnost. Na taj način može da postigne perspektivne učinke koji se razlikuju od ljudskog viđenja. Prethodna fotografija snimljena je normalnim objektivom s udaljenosti od oko 2 metra i perspektivni učinak identičan je ljudskom viđenju. Ova fotografija snimljena je teleobjektivom od 200 mm, a udaljenost je bila oko 10 metara i primećuje se razlika u perspektivnom učinku. Za razliku od ljudskog, fotografski pogled pruža mogućnost da menjate perspektivni prikaz stvarnosti na slici.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Fotografski izgled poklapa se s ljudskim viđenjem, slika realnog prostora na fotografiji naizgled ”odgovara” onome što vidimo u stvarnosti. Ako težimo ka tome da što više približimo oba viđenja, treba da ostvarimo fotografsku sličnost s realnošću koja najviše odgovara ljudskom viđenju, zbog toga na fotografiji moramo da stvorimo iluziju prostora. Centralna perspektiva rešava ovaj problem mehanički, po ”logici stvarnosti”, ali samo donekle, zbog čega joj moramo pomoći konstruktivnim i kompozicijskim prostorotvornim postupcima.

– Fotografski izgled se delimično ili u potpunosti ne poklapa s ljudskim viđenjem, slika realnog prostora ”ne odgovara” onome što vidimo u stvarnosti. Do toga može da dođe greškom neiskusnog početnika, dok u oblasti kreativnog pristupa fotografiji ovo neslaganje oba viđenja fotograf namerno potencira kako bi ostvario određenu autorsku nameru, odnosno ciljano subjektivno fotografsko viđenje stvarnosti. Kod stvaralačke fotografije, promena realnosti uz pomoć likovnih i tehničkih izražajnih sredstva jeste neophodna kako bi mogla da deluje likovno i emotivno, u protivnom, fotografija postaje samo puki dokument s nultim doprinosom autora. Konzerviranje pogleda i autorski fotografski zapis (autorsko viđenje stvarnosti) jesu dve potpuno različite kategorije!

Ceo članak i sve primere možete pogledati u ReFoto 88 koji možete poručiti na ReFoto pretplata + stari brojevi