Konkursi, Konkursi u svetu

Londonski festival fotografije- Međunarodni konkurs ulične fotografije

© Arnhel De Serra

[blockquote]Festivali fotografije postali su glavni stožeri i mesta promocije fotografije, pa tako i svetska metropola, kao što je London, već drugi put organizuje brojna dešavanja i dodeljuje lepe nagrade. Festival je započet prošle godine kao Londonski festival ulične fotografije sa pratećim konkursom, da bi ove godine dobio opšti karakter i još dva konkursa.[/blockquote]

Specifičnost londonskog festivala jeste usmerenost na dokumentarnu fotografiju, kao i socijalno-politički anagažovane projekte koji su morali da odgovore na ovogodišnju temu festivala: ”Iznutra i spolja: Refleksije na javno i privatno”. Festival je prvi put organizovan prošle godine kao Londonski festival ulične fotografije s pratećim konkursom, a ove godine dobio je opšti karakter i pridodata su mu još dva ko­nkursa: Godišnja nagrada (za najbolju seriju fotografija na zadatu temu) i Konkurs za studentsku uličnu fotografiju (namenjen britanskim studentima).
Festival prate i brojne izložbe, radionice, diskusije, projekcije i sl., mahom skoncentrisane u nekadašnjem industrijskom delu Londona – King’s Cross, koji danas doživljava kulturni i socijalni prevrat. Pored brojnih institucija i galerija u King’s Crossu, festival sarađuje s nacionalnim institucijama kao što su: Muzej Londona, Britanski muzej, Viktorija i Albert muzej i Tate Modern. Konkurs ulične fotografije, koji je bio i inicijator nastanka festivala, usmeren je ka otkrivanju izuzetnih fotografa iz celog sveta, jedinstvenih po stilu i radu na polju ulične fotografije. Na ovogodišnji konkurs primaju se radovi snimljeni bilo gde u svetu u poslednjih deset godina – od pet do osam fotografija po autoru.
Dodeljuju se: glavna nagrada celokupnom pobedniku konku­rsa, druga i treća nagrada i objavljuje se trinaest finalista. Glavna nagrada konkursa sastoji se od novčane nagrade u iznosu od 2.000 funti, samostalne izložbe u Londonu u galeriji ”Plus”, a obuhvata i plaćen put i boravak u Londonu na dodelu nagrada­ i otvaranje izložbe. Ukupna vrednost nagrade iznosi 10.000 funti. Svi finalisti i ostali nagrađeni učestvuju na izložbi u istoj galeriji, a putem digitalne projekcije prikazuje se po jedna fotografija svih učesnika konkursa.
Pored izložbi i konkursa, festival se bavi pitanjima prava, kako autorskih, tako i onih na fotografisanje, privatnost, kao i tema­ma koje u savremenom paranoidnom društvu postaju sve aktu­elnije i u velikoj meri određuju način rada i teme današnjih ”dokumentarista”.
Ovogodišnji konkurs doneo je priče s ulice i, uopšte urbanog života, iz celog sveta. Obične, svakodnevne situacije u očima fotografa postaju apstraktne grafike; ulica je polje komičnih, bizarnih i nadrealnih dešavanja; običan čovek i njegov, često težak život, postaju centar univerzuma; lepota života u jednostavnim trenucima svakodnevice; socijalne priče; kritički osvrti, male filmske priče… samo su neki od aspekata ulične fotografije koja postaje sve glasniji i dominantiji način komunikacije savremenih stvaralaca sa svetom koji ih okružuje.

[signoff icon=”icon-pin”]Šta je to ”Ulična fotografija”?
Dokumentarnom fotografijom bavi se najveći broj fotografa. Ona je najzastupljenija u svim istorijama i hronologijama fotografije. Najveći broj fotografskih izložbi posvećen je baš njoj, kao i mnoge knjige, festivali, panel-diskusije, a izučava se na brojnim visokim školama… Nekadašnja glavna podela dokumentarne fotografije podrazumevala je novinsku fotografiju – foto-žurnalizam i klasičan dokumentarizam koji nije karakterisao striktno rad po zadatku (kao u novinskoj fotografiji), već i samostalne, dugoročne projekte fotografa koji su često rezultirali knjigom i izložbom. Danas dokumentarna fotografija doživljava svoj paradoks.Digitalna tehnologija omogućila je njen fantastičan razvoj i mogućnost dobijanja tehnički savršenog snimka gotovo u svim situacijama. Fotoaparati su sve manji, a tehnički savršeniji, dok, s druge strane, raširena fobija od terorizma onemogućava rad tih istih fotografa. Od posmatrača, fotografi su postali ”posmatrani”, jer broj osmatračkih kamera po gradovima i drugim važnim lokacijama odavno prevazilazi broj fotografa. U svojevrsnoj borbi za slobodu izražavanja, s vremenom se izdvojila kategorija koju danas nazivamo ”ulična fotografija”. Iako bismo ”ocem” ulične fotografije mogli proglasiti čuvenog američkog fotografa Vokera Evansa (Walker Evans) – pažljivog promatrača života ulice, njeni koreni sežu u sedamdesete godine prošlog veka. Tada su Stefan Šor (Stephan Shore) i Vilijem Iglston (William Eaglestone) definisali stil pod nazivom ”nova topografija”, aludirajući na faktografsko beleženje života i izgleda ulice, sa željom da prikažu običan svakodnevni život kao okosnicu ljudske egzistencije. Brza i svima dostupna razmena fotografija na Internetu jedan je od vodećih činilaca za kreiranje pojma ulične fotografije jer su tu, nasuprot nepristupačnim zvaničnim galerijama, fotografi širom sveta mogli da pokažu slična interesovanja i stavove, upravo kroz fotografije života ulice kao paradigme ljudskog života. Ulična fotografija mogla bi se definisati kao impuls za snimanje slobodnih fotografija koje prate tok svakodnevnog života. U spontanim i često nesvesnim reakcijama na ono što čini javni život, fotografi izdižu njegovu uobičajenost gledajući na ulicu kao pozorišnu scenu bezbrojnih mogućnosti dešavanja i kreiranja drame. Iskrenost, naglašen lični stav, pronicljivost kao i kritički odnos prema realnosti izražen kroz ironiju, cinizam, humor… što često čini modernu burlesku, najvažnije su odlike većine današnjih fotografa ulice, koji se na taj način bore protiv medijski ”korektne” slike sveta koja fotografiji daje krajnje manipulativni karakter. Fotografi širom sveta kreiraju male ulične priče, koje su odraz slobode gledanja i mišljenja.[/signoff]