Foto-škola

Manipulacija rekvizitom

Vladimir Červenka-"Mrtva priroda" 1975

[blockquote]Postupcima konstrukcije i kompozicije fotograf manipuliše fotoaparatom i predmetima. Na taj način u realnost unosi neophodne izmene sa ciljem da prikaz stvarnosti prilagodi svojoj zamisli[/blockquote]

Vreme je da kažem nekoliko reči o ličnosti koja stoji iza imena Jan Šmok, a koga sam više puta citirao u prethodnim tekstovima. Docent Jan Šmok bio je dugo godina (šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih prošlog veka) šef Katedre za fotografiju na FAMU – Filmskom
i televizijskom fakultetu Akademije umetnosti u Pragu i uticao je na formiranje ličnosti mnogih budućih fotografa, među kojima je bio i nemali broj studenata s prostora zapadnog Balkana, tj. iz bivše Jugoslavije. Mi, studenti, zvali smo njegov predmet ”Šmokovinom”, a zvanični naziv bio je ”Teorija opštenja”, koja je na našem fakultetu bila prilagođena stvaranju fotografskih i kinematografskih dela.
Oni ”umetničkije” nastrojeni ”študenti” gledali su na njegov predmet pomalo sa skepsom, ali ostali su ga pratili s velikim zanimanjem pošto je to za nas bio potpuno drugačiji pristup fotografiji, različit od onih na koje smo nailazili do tada. Na kraju, svako od nas bio je zaražen virusom posebnog načina razmišljanja i pristupa pri rešavanju problema u kreativnoj fotografiji. Jan Šmok je i autor više desetina knjiga iz raznih oblasti fotografije, od kojih, nažalost, kod nas nijedna nije prevedena. Njegovu literaturu koristio sam ”obilato” prilikom rešavanja svih problema na koje sam nailazio u svojoj fotografskoj praksi, a koristim je i sada kao osnov, pre svega teoretskog koncepta, dosadašnjih tekstova i tekstova koji slede. Od njega preuzimam i specifičnu terminologiju s kojom mislim da se čitaoci do sada nisu
susretali. Prilikom rešavanja praktičnih problema priklanjam se literaturi američkog fotografa Andreasa Feiningera – ”Škola moderne fotografije” i ”Visoka škola fotografije” (Orbis, Prag 1971), koja kod nas, nažalost, takođe nije prevedena.
Neko će se zapitati na kom stepenu razvoja je u to vreme bila digitalna fotografija i kakve veze ima teorija fotografije iz druge polovine prošlog veka s njom? Odgovor glasi: između konstrukcije i kompozicije klasične i digitalne fotografije ne postoji razlika, tako da sve što se odnosi u toj oblasti na klasiku, odnosi se i na ”binarnu” fotografiju, razlike nastaju tek pošto smo pritisnuli okidač i na nekom od medija zabeležili latentnu sliku!

Metod aranžiranja, Mrtva priroda, 1975.
Ova kompozicija bila je namenjena za propagandne svrhe, kao ilustracija preciznosti alata suprotstavljanjem grube mehaničke sile i nežnog prirodnog oblika kako bi se postigao utisak uravnoteženosti. Fotografija je realizovana u studiju isključivo metodom aranžiranja, jaje na slici je treće po redu – prvo nije izdržalo pritisak, a kod drugog je on bio suviše blag, tako da je palo neposredno pre trenutka ekspozicije.

Ostatak teksta i fotografije iz ovog teksta možete pogledati u Refoto 91 koji možete poručiti na ReFoto + stari brojevi