Fotografi

Milinko Stefanović – Znak mojeg prostora

Milenko Stefanovic - NNI

Autor koji je koristio sve tehnike i tehnologije kako bi stigao do dobre fotografije, onoga čemu je neprekidno stremio tokom svog života. Kada bi pričao o svom radu, uvek bi naglasio: ”to je znak mojeg prostora”.ja govori­ hiljadu reči. Ako prihvatite tu konstataciju, onda je veoma teško izračunati koliko reči je u svom fotografskom opusu iskoristio Milinko Stefanović. On je bio fotograf koji je neprekidno i paralelno stvarao u dve oblasti: reporterskoj i umetničkoj. Ove teme toliko su isprepletane da, nakon upoznavanja s njegovim radom, shvatite da granica, u stvari, i ne postoji – dokumentarno je snimljeno tako da ima umetničke atribute, a umetničkom ne nedostaje važna dokumentarna crta. Mogli bismo sasvim slobodno reći da njegovo stvaralaštvo predstavlja­ posebnu mešavinu profesionalnog i amaterskog, gde reč amaterski ima svoje pravo i puno značenje: dela nastala ne zarad para, već iz čiste i neizrecive ljubavi prema fotografiji.

Prve fotografije snimio je davne 1965. godine, tako da se njegov opus proteže u dva veka i dva milenijuma i upravo to čini ih jedinstvenim dokumentima vremena koje je prošlo. Od tada do dana kada je preminuo, njegov rad bio je vezan za još jednu kategoriju koja se, srećom, polako vraća u život – foto-klubove. Nekada su upravo ovakve organizacije predsta­vljale osnovu fotografskog rada, ali su promene koje su se dogodile u društvu uzrokovale njihov skoro potpun nestanak.

Nastavak članka možete pročitati u časopisu Refoto 96 koji možete poručiti na ReFoto pretplata + stari brojevi

<!–more–>

Kada se zagledamo u Milinkove fotografije, ne možemo a da se ne zapitamo kako su ti snimci nastali. Vremenska i tehno­loška distanca utiče na to da prizore snimljene pre nekoliko decenija posmatramo kao nesto čudno, često neverovatno. Danas sve izgleda lako i jednostavno: sve se može popraviti, montirati, promeniti i sve postaje deo nekog novog, nadrealnog trenda. Jedan od paradoksa koji je više nego drugde primetan u fotografiji jeste da su danas klasične fotografije (rogobatno nazvane analognim) više nadrealne nego bilo koja digitalna montaža.
Većini ”digitalnih” fotografa neverovatan je nastanak crno-­bele fotografije koja je začeta unutar mračne komore fotoaparata, a rođena u mraku foto-laboratorije. Istovremeno, većina posmatrača zaboravlja da je najveći deo magije upravo posledica uticaja isijavanja želje autora da radom kreira i opredmeti svoju viziju. Nema tu prostora za hiljade snimaka sa jedne lokacije, a svoje mesto ne pronalaze ni pitanja koja često i sasvim nesvesno postavljamo sebi, a u vezi su s verodostojnošću fotografije, za koju moramo priznati da je danas manja nego ikada.

Svoju oslobođenost od optimističkog viđenja, tj. snimanja ”slatkih” fotografija, Milinko je izgradio tokom svih godina bavljenja reporterskim poslom. Ako se ozbiljno zagledamo u lica na njegovim fotografijama, često ih doživljavamo kao neku socijalnu priču, zaboravljajući da su u vreme fotografisanja to bili heroji obnove, ljudi s neverovatnom voljom da svet koji stvaraju bude što bolji i lepši. Ono što ih je pokretalo jeste činjenica da su efekte svog rada i napredak videli svakog dana. Danas takvog pristupa skoro i da nema, naše razmišljanje o budućnosti obično seže nekoliko dana unapred­, jer ništa više nije izvesno.
Iako se nikada nije povodio nikakvim trendovima, čak bismo mogli reći da je bio jedan od večitih tradicionalista, promene koje su se tokom godina dogodile u Milinkovom fotografskom govoru posledica su skoro donkihotskog traganja za nečim što bismo mogli nazvati izgubljena kolektivna savest i upornim pokušajima da prati i shvati mnogo dublja stanja svesti. Po rečima Zorana Bogavca: ”Milinko Stefanović, ispi­tujući svojim radom smisao fotografije, a plaćajući svojim životom, ronio je do dna metafizike fotografije i otada veruje kako vreme ne postoji, postoji samo prostor, i znaci našeg življenja u njemu i to da: bili smo pre nego što smo bili, bićemo i pošto nas ne bude.”

[blockquote]Došla su nova vremena, nove tehnologije, ali kristali srebra i dalje čuvaju Milinkove priče – znake njegovog prostora.[/blockquote]

[signoff]

Milenko Stefanović

Milinko Stefanović

Biografija: Rođen je 1947. u Kostajniku kod Krupnja, a preminuo 2012. u Beogradu. Bio je umetnički i novinski fotograf, publicista, urednik, izdavač i pedagog koji je ostvario veliki utucaj na generacije mladih profesionalaca, prvenstveno zbog kulturološkog pristupa kojim je spajao tradicionalno s modernim. Fotografijom je počeo da se bavi 1965. godine u Loznici. Tokom života dobio je zvanja: nastavnik i instruktor fotografije, majstor fotografije Foto-saveza Jugoslavije i istaknuti umetnik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije. Bio je predsednik Foto-kino­ saveza Srbije 1982–83. i predsednik Foto-saveza Jugoslavije od 1992. Po broju nagrada i učešću na brojnim izložbama svuda po svetu jedan je od najnagrađivanijih autora na prostorima bivše SFRJ. Pisao je reportaže, eseje, besede i tekstove, a posebno su ga interesovale istorija i etnopsihologija.[/signoff]