Uradi sam

Mini planete

Antoan de Sent-Egziperi imao je problema da malom princu nacrta ovcu i da čitaocima predoči kako je njegov prijatelj izgledao. Danas, uz pomoć fotoaparata, širokougaonog objektiva i računara, možete rekonstruisati njegovu malu planetu.

Snimanje

Na fotoaparatu isključite sve automatike. Kreiranje mini-planeta podrazumeva sklapanje panorame od 360°, a to znači da na fotografijama ne sme biti odstupanja u fokusu i ekspoziciji, inače će spojevi biti neprijatno uočljivi. Ekspoziciju odredite u zavisnosti od raspoloživog osvetljenja. Ako je vreme potpuno oblačno, difuzno svetlo olakšaće izbor prosečne ekspozicije. Ukoliko je sunčano, odredite ekspoziciju na kadru usmerenom pod uglom od 90° u odnosu na sunčeve zrake.
Objektiv širokog ugla potreban je iz više razloga. Prvi je taj što se njime dobija velika dubinska oštrina, pa je olakšano određivanje hiperfokalne udaljenosti, kako bi sve kritične tačke spojeva fotografije bile podjednako oštre. Zatim, njime se dobija veliki zahvat, što obezbeđuje veći broj tačaka za preklapanje između snimaka. Treći, i ništa manje važan razlog jeste broj snimaka. Širim uglom možete da formirate panoramu s manjim brojem snimaka, a to znači da će ona moći da se formira i na računaru slabije konfiguracije.
Za snimanje vam neće biti neophodan stativ. Sve je moguće uraditi s malo pažnje iz ruke, okretanjem oko izabrane tačke. Zavisno od širine ugla objektiva, biće vam potrebno minimalno 12–18 fotografija po horizontu, i bar po šest iznad i ispod horizonta. Obavezno napravite i nekoliko snimaka tla s vaše stajne tačke. Za ovu priliku formirali smo primer snimajući 33 fotografije, za čije je spajanje u panoramu, u Photoshopu, procesoru Intel Core2Duo na 2,33 GHz sa 2 GB RAM memorije bilo potrebno nešto više od pola sata. Jasno, što više fotografija snimite, to će krajnji rezultat biti kvalitetniji.

Prvi korak, 33 fotografije potrebne za formiranje panorame od 360 stepeni

Prvi korak

Sklapanje

Dalje korake sklapanja i obrade predstavićemo pomoću dominantnog alata za ove vrste poslova, ”Adobeovog” programa Photoshop. To, međutim, ne znači da se mini-planete ne mogu formirati i drugim programima. Panoramu možete bez problema sastaviti uz pomoć programa Canon PhotoStitch ili PTGui, a ”završne radove” možete obaviti u Photoshopovom klonu na Linux platformi, programu GIMP.
Za početak, aktivirajte komandu File/Automate/Photomerge. U dijalog-prozoru, u odeljku Layout, ostavite Auto, a u odeljku Source files, izaberite sve fotografije za spajanje. Onda prepustite računaru da uradi svoj deo posla. Na kraju tog procesa, čija dužina zavisi od broja fotografija i snage vašeg računara, dobićete panoramu kao na slici 4.

Na krajevima sklopljene panorame nalaze se identični (ponovljeni) objekti, na kojima morate naći najpogodnije tačke za spajanje. Uvek kad je to moguće, spoj tražite na mestima gde ima zelenila, jer je tu mnogo lakše ”pokriti” sitne nepreciznosti. Postavite linije vodilje na izabranu tačku kako biste bili sigurni da je slika apsolutno precizno horizontalno postavljena, i kako bi bilo olakšano obrezivanje.

Drugi korak, formiranje panorame od 360 stepeni u Photoshopu

Drugi korak

U paleti sa slojevima spojite ih sve u jedan i opsecite fotografiju prema postavljenim vođicama. Sada vaša panorama ima rezoluciju od 10.252 × 3.396 piksela i ”težinu” od oko 100 MB.

Treći korak

Treći korak

Četvrti korak, opsecanje

Četvrti korak

Distorzija

Od ovog trenutka obrada poprima malo bizaran tok, ali rezultat je sada izvestan – najteži deo posla već je obavljen. Vođice možete ukloniti. Komandom Image/Image size postavite kvadratne dimenzije vaše fotografije uz odgovarajuću distorziju. Dimenzije teoretski mogu biti izabrane bilo gde između 10.252 × 10.252 i 3.396 × 3.396, a vi u vašem primeru izaberite da one budu 5.000 × 5.000 piksela. Zatim komandom Image/Image rotate/180° fotografiju rotirajte za 180 stepeni, tako da stoji ”naglavačke”. Ovo je neophodno jer u narednom koraku treba da upotrebite jedan od najređe korišćenih filtara – Polar Coordinates. Ovaj filtar gornju ivicu fotografije sabija u jednu tačku, a donju rasteže u pun krug. Važno je da u dnu dijalog prozora filtra ostavite aktiviranu opciju Rectangular to Polar.

 

Peti korak, priprema fotografije za upotrebu filtra Polar Coordinates

Peti korak

Korekcija

Budući da ste distorzijom dobili osnovni oblik mini-planete, slede korekcije. Najpre vašu planeticu zarotirajte tako da dominantna građevina bude okrenuta naviše. To ćete učiniti kombinacijama tastera CTRL-A (selektovanje čitave fotografije) i CTRL-T (slobodna transformacija). Rotacija obično dovodi do ”praznih” uglova, koje treba popuniti alatkom za kloniranje. Zatim sledi korekcija ekspozicije, čišćenje i konačno opsecanje.

Šesti korak, Rotacija, sredjivanje neba i korekcija ekspozicije

Šesti korak

Problemi

U našem primeru pojavljuju se dva karakteristična problema na koja treba obratiti pažnju. Prvi je distorzija visokih objekata, koja zbog prirode filtra Polar Coordinates može proizvesti neprijatne efekte. Ovaj problem rešavate promenom stajne tačke, što ponekad podrazumeva znatan utrošak vremena dok se probama ne dobiju zadovoljavajući rezultati.
Drugi problem jeste spoj na pravilnoj šari – u našem slučaju, pločice na tlu čine zanimljivu kaleidoskopsku šaru, ali na njoj su, pri bližem pregledu, lako uočljivi spojevi između fotografija. Kako ovo izbeći? Iskoristite onih nekoliko snimaka tla s vaše stajne tačke! Nadam se da ih niste zaboravili.
Centar mini-planete može se popuniti snimljenim uzorkom tako što se snimak ubaci u sloj iznad vaše planete. Zatim se napravi maska sloja i prilagodi se izgled snimljenog uzorka ostalim delovima ”planete“. Na taj način možete napraviti mini-planete od panorama koje ne zahvataju punih 360°. Za lakši rad preporučujemo da izaberete oblačan dan i ”krajeve” panorame koji se što bolje mogu uklopiti. I naravno, pazite da vam neki baobab ne upropasti planetu!