ReFoto konkurs

MOJE MESTO, MOJI LJUDI

PRVO MESTO Miloš Gizdovski, Jagodina, ”Silueta”

Finale konkursa

U proteklih deset godina Refoto je organizovao barem jedan veliki konkurs godišnje. Bila sam u žiriju svih deset i, takoreći, ispratila sam fotografski razvoj mnogih od vas, jer se brojna imena učesnika ponavljaju iz godine u godinu. Kako ste rasli vi kao fotografi, tako su rasli i naši konkursi, ne samo po obimu već i kvalitetu. Ipak, ove godine pojavio se jedan problem.

Još jedan konkurs priveli smo kraju, a da je tema dobro odabrana svedoči to da je na adresu Redakcije redovn­o stizao veliki broj fotografija. Srećom, adresa je elektronska, a fotografije u binarnom zapisu, inače bismo morali da proširujemo kancelarije. Iz tog razloga i najveći broj strana do sad bio je posvećen konkursu ”Moje mesto, moji ljudi”. Većina je uspešno odgovorila na temu, što je prvi uslov koji tražimo pri izboru fotografija, prvo za objavljivanje, a kasnije za izložbu i nagrade.

Sto posto iznenađenje

Za početak, da pojasnim malo kako se odvija žiriranje i šta su kriterijumi. Žiri su sačinjavali: Milan Živković – glavni i odgovorni urednik, Darko Stanimirović – izvršni urednik, i moja malenkost kao saradnik. Izbor fotografija za nagradu činile su sve objavljene fotografije (tokom cele godine), kao i fotografije koje su pristigle u poslednjem krugu. U prvom krugu gledanja izabrali smo 130 fotografija za izložbu, pa u drugom krugu sveli na oko 100. Zatim smo u trećem krugu odabrali dvadeset najboljih fotografija koje ulaze u konkurenciju za nagradu i pohvalu. U četvrtom krugu izbor smo sveli na 13 fotografija i tada su već počeli da se izdvajaju favoriti za nagradu.
E sad, tu dolazimo do problema, neoče­kivanog s vaše strane, a s naše još manje. Izdvajajući tako fotografije za nagradu, a neke od njih po pristupu temi bile su pravo osveženje, krenuli smo da ih uveća­vamo da bismo proverili veličinu fajla, jer se pobedničke fotografije štampaju u metarskom formatu. E, tu nas je čekalo neprijatno iznenađenje. Od pet fotografija u najužoj konkurenciji za nagradu, tri su bile katastrofalno realizovane, podatak koji dobijete tek kad fotografiju­ pogledate na 100%! Praktično uništeni fajl­ovi sadržavali su velike količine veštačkog blura, noisa, posterizacije, preteranog ili ubijenog kontrasta, što je sve rezultiralo muljavim i tehnički veoma lošim fotografijama. Na jednoj smo čak uočili neveštu monta­žu. Našem razočaranju nije bilo kraja jer nijednom članu žirija nije bilo jasno zašto bilo koji fotograf ima potrebu da svoju foto­grafiju upropasti!
Ideje su bile dobre, pristupi takođe, poka­zali ste da umete da razmišljate i dobro uoča­vate, koristeći pri tome savremen vizuelni jezik, ali sve to palo je u vodu sa saznanjem da očigledno niste sigurni u svoj rad, i da vašu ideju neće niko prepoznati kao dobru, pa ste imali potrebu da to malo zamuljate, dodate nešto nepotrebno, takoreći tehnički upropastite sopstvenu ideju.
Džaba ste pisali!
Stranice i stranice časopisa potrošen­e su za priču o obradi fotografije, šta je stvarno i koliko potrebno, kako to uraditi, kojim alatima. Milan Živković preneo je svoje bogato­ iskustvo rada u Photoshopu, ne samo u časo­pisu, već i na radionicama. Puno puta pisali smo o tome da je ”U rukama Mandušića Vuka svaka puška ubojita” i da količina megapiksela nije proporcionalna­ kvalitetu vaše fotografije. Kao da to ništa nije vredelo i posle toliko divnih godina druženja i zajedničkog napredovanja, neke od najboljih fotografija konkursa bile su praktično neupotrebljive, osim za štampu u časopisu gde većina fotografija ne prelazi format 13 × 18 cm.
Kako sve što se dešava u životu treba uzeti kao važno iskustvo, ova saznanja pokazala su nam šta je naš budući zadatak – nova serija članaka o obradi fotografije, počevši od osnova, pa sve do naprednih tehnika monta­že, ali ceo taj poduhvat biće uspešan jedino ako krenete da pažljivo čita­te te članke i to ne izležavajući se u fotelji ili krevetu, već Refoto koristite kao edukativno štivo i u praksi primenite sve što u člank­u piše. Korak po korak, i napredak će biti brzo vidlji­v. Nećete valjda dozvoliti da vaše dobre ideje ne nađu put do publike? Ne zaboravite da je fotografija, baš kao i film, jednako tehničk­a delatnost koliko i kreativna. Fotoaparat je srce fotografije, a vi ste duša. Jedno bez drugog ne može, zar ne?
Tri nagrađene fotografije zadovoljile su sve kriterijume žiriranja: zanimljiv i nesvakidašnji pristup temi, višeslojno razmišljanje, aktuelan socijalni kontekst, dobro vizuelno izražavanje s adekvatno primenjenom esteti­kom i tehnikom i visok do zadovoljavajući nivo tehničke realizacije.