Uradi sam

Na kom kanalu je dobra fotografija?!

U našem ReFoto studiju koristimo nekoliko vrsta LED rasvete: velike i moćne LED reflektore oblika studijskih monoblok fleš glava, male LED panele koji se napajaju iz baterija i još nekoliko rasvetnih tela napravljenih od neverovatno jeftinih LED traka. Čak su i sijalice na profesionalnom stolu za šminkanje izrađene ovom tehnologijom koja doživljava neverovatan bum u svetu jer za razliku od klasičnih sijalica koje samo deseti deo pretvaraju u svetlo a ostalo je toplota – ovde je slučaj upravo obrnut. Nama je svakako najvažniji pojam CRI (skraćenica od Color Rendering Index) kojim je definisan procenat generisanog spektra bele svetlosti. Ovo nije previše važno ako su izvori svetla namenjeni uobičajenoj upotrebi ali za fotografe je kvalitet svetla veoma važan.

Ovaj mali uvod vezan je za to da su se, proteklih par meseci, posetioci našeg studija najviše oduševljavali novim delom rasvetne opreme za koji možemo slobodno reći da spada u kategoriju “štapom i kanapom”. Naša priča ustvari počinje nekoliko meseci unazad kada sam u servisu elektronske opreme video kako izgleda rasklopljen, odnosno rasparčan, televizor kojem nije bilo pomoći pa je spremljen za reciklažu. Pažnju su mi privukli veliki LED čipovi koji prosvetljavaju ekran posebno zato jer su njihov broj i veličina sugerisali da je u pitanju prilična količina svetla neophodna kako bi prosvetlio panel. Pitao sam na koji način mogu da dođem do tih čipova ali odgovor je bio da koriste nestandardni napon tako da je neophodan sistem napajanja koji je deo televizora ali on se najčešće i kvari. Onako uzgred zamolio sam da mi, ako bude takvog slučaja, sačuvaju napajanje i LED čipove. Nakon par meseci pozvali su me da preuzmem “iznenađenje” a ono je po svim merilima zaista bilo veoma veliko. U pitanju je Tv uređaj od 55 inča kojem je “stradao” ekran a koji je po svim ostalim merilima ispravan. Kada je uklonjen ekran ispod njega je ostao debeli difuzor koji, fotografski rečeno, sasvim sigurno “krade” barem dve blende svetla, ali istovremeno svetlo koje kroz njega prolazi je neverovatno mekano i još uvek više nego snažno.

Problem koji je trebalo rešiti jeste montiranje nosača za stativ ogromnog rasvetnog panela koji nije baš lagan. Malo improvizacije svelo se na montažu metalnih ugaonika na koji su potom zašrafljene obujmice predvidjene da nose cevi (nisam čuvao račune ali mislim da je za aluminijumsku cev, dva ugaonika, dve šelne i nekoliko šrafova bilo potrebno nešto više od 500 dinara). Kroz njih je provučena metalna cev koju nosi tzv. “grip head” a koja je montirana na spigot studijskog stativa. Na taj način dobili smo veoma siguran oslonac koji ovaj neobičan izvor svetlosti drži na mestu koristeći postojeće tačke takozvanog vesa mount sistema. Uz sve to naša rasveta namerno je montirana naopako i tako je dobijen neophodan mali ugao. Svetlo koje dolazi sa ovog panela izuzetno je mekano (zahvaljući difuzeru koji je ostao na mestu) i prilično snažno: na udaljenosti od 2m mereno reflektovano svetlo daje ekspoziciju 1/125s za blendu 4 i ISO 100.

U trenutku dok sam snimao ovu “skalameriju” u studio je došao Imre Szabo i ovde vidite njegov portret. Svi koji su fotografisali predmete od stakla i metala znaju koliko je važno koristiti veliku površinu svetlosnog izvora a u našem slučaju veliki svetlosni panel može biti i odličan repro sto za koji je neophodno kupiti staklo ukoliko snimate teže predmete.

Verovatno će sledeća rečenica zvučati potpuno ludo ali ako pogledate cene velikih LED panela ispada da se isplati “pokvariti” televizor i napraviti rasvetu pogotovu ako se bavite Tabletop fotografijom. I za kraj još jedna zanimljivost: ovakvu rasvetu možete uključiti i isključiti daljincem:)