Uradi sam

Osnovni principi animacije-flip book

Kako izraditi animiranu knjižicu

Ako vas je neki od tekstova o animaciji nastaloj od fotografija zainteresovao onda ćete možda poželeti i da, na tu temu, nešto sami napravite

U našoj priči o upotrebi fotografija u izradi animacije, tj. prikazu pokretne slike, počasno mesto zauzima kineograf ili flip-buk (flip book). Ovaj izum patenti­rao je davne 1868. godine John Barnes Linnetta, četrdeset godina posle pojave prve fotografije. Nakon toga usledila je mehanizovana varijanta zvana mutoskop, koja je imala ogroman broj fotografija postavljenih na bubanj koji se kontinualno okreće, a dužina filma iznosila je čak nekoliko minuta. Prve animacije zasnovane su, u osnovi, na smenjivanju fotografija snimljenih u vidu sekvenci. Dok je kod zoetropa smenjivanje fotografija zasnovano na posmatranju sekvence koja je postavljena unutar cilindra gde se smenjuju uski prorezi koji naizmenično dozvoljavaju da se slika vidi, ili bude zaklonjena, dok druga dolazi na njeno mesto (princip je veoma sličan kino-kamerama i projektorima koji u tu svrhu koriste takozvani ”malteški krst”), flip-buk zasniva se na smenjivanju uvezane serije sličica koje su izrađene na savi­tljivim papirima.
Težnja da tekstove baziram na opremi koja je dostupna većini fotoamatera  rezultirala je time da sam odskora vlasnik Nikon 1V1 CSC fotoaparata (kojim su snimljene ilustracije), između ostalog, sposobnog i za razna snimanja vi­deo­-materijala. Prva ideja bila je da iskoristim neku od tih opcija i izvučem, ili brzo snimljenu sekvencu, ili pojedinačne sličice dobijem ekstrakcijom frejmova video-snimka. Odlučio sam se, međutim, za ”retro” verziju i napravio mali omaž čuvenom snimatelju fotografskih sekvenci Edvardu Majbridžu (Eadveard Muybridge). Iako je on istraživao elemente pokreta, animicija nije bila primarna u njegovom radu. Umesto njega to su učinili drugi, a popularnost njegovih sekvenci je takva da na internetu možete pronaći skoro svaku od njegovih ”tabli” pretvorenu u animaciju.
Sa fotografije, koja nosi oznaku 14, odbacio sam prvu sekvencu, a od preostale dve napravio sam dvanaest pojedinačnih stranica buduće animirane knjižice. Nakon otvaranja fotografije u Photoshopu alatom Rectangular Marquee Tool (obična pravougaona selekcija) oko pojedinačne sličice obeležen je prostor koji treba kopirati. Svaki pojedinačni snimak iskopiran je (Ctrl+C) identičnom selekcijom, komandom Ctrl+N napravljen je novi fajl (koji automatski dobija dimenzije kopije). Sadržaj Clipboarda, odnosno naša kopija, spušten je (Ctrl+V) u novi .psd fajl, što na kraju daje svojevrstan ”stack” slojeva. Ovo omogućava precizno podešavanje pozicije koja daje ”glatku” animaciju. Kako bi tačno pozicionirali novi sloj, dovoljno je da ga učinite providnim za 50% (jednostavnim pritiskom tastera na kojem je broj 5) nakon čega sloj pomeramo alatkom Move Tool. Nakon postavljanja svih fotografija i preciznog izreza (Crop) aktivirana je opcija snimanja akcije, kako ne bi dvadeset četiri puta ponavljali ista podešavanja. Ovo ćete uraditi tako što prvo kliknete na mali crni trouglić u desnom, gornjem uglu kartice Actions, isključite Button Mode i kliknete na New Action. Nakon imenovanja akcije u meniju, koji se nakon ovoga pojavio, kliknete na dugme Record i počnete sa podešavanjima veličine platna (Canvas Size) i pozicije sličice na njemu. Nakon toga, selektovanjem cele sličice, komandom Ctrl+A i alatom Stroke, napravite tanki okvir oko lista – kako bi, nakon montaže pojedinačnih listova na A4 papir, znali gde da sečete. Nakon ovoga obavezno isključite snimanje akcije. Pojedinačne sličice, odnosno gotove listove sa fotografijom, kopirate i ređate na novo “platno” A4 formata. Iako je i sam Majbridž obeležio svaku fotografiju brojem, nije loše da, u gornjem levom uglu, koji se neće videti nakon povezivanja, flomasterom to uradite i sada, jer je veoma važno da redosled strana bude tačan – u suprotnom možete dobiti nešto što podseća na čuvene flikere, odnosno prekid u animaciji.
Veličina pojedinačnih strana iznosi 10,5 x 7 cm, tj. polovinu A4 papira po visini, dok na stranu staju četiri para sličica. To znači da za izradu ovog flip-buka treba potrošiti samo tri lista papira (primer 1) a u ovom slučaju izbor materijala pao je na ”Epsonov” Glossy papir koji ima dovoljnu žilavost da stranice lepo ”flipuju”, tj. da se lako i ravnomerno listaju. Nakon štampanja, pojedinačne strane razdvojene su skalpelom (ilustracija 2) i po brojevima pažljivo poređane u knjižicu. Nakon isprobavanja shvatio sam da se poslednjih nekoliko stranica teško kontrolišu i zato sam napravio i dodao četiri prazne strane, od kojih je jedna postavljena na početak, a tri na kraj. Kako bi knjižici pojačali elastičnost, ispod stranica dodato je parče debljeg crnog juvidura (fantastičan ”uradi sam” materijal od kojeg možete napraviti mnogo toga, od senila za objektive koji ga nemaju, do kompletnog pinhol fotoaparata).
Pre nego što nastavite sa spajanjem, od juvidura treba napraviti i hrbat, tj. riknu flip-buka, koja treba da bude takva da tesno naleže na gornju i donju stranicu (primer 3). Kako biste olakšali ”okidanje” stranica, postavite ih tako da su smaknute za, otprilike, trećinu milimetra (ilustracija 4). Ovo je veoma jednostavno uraditi ako stranice lepo složite, čvrsto držite desni kraj knjige i savijete sredinu prema dole. Sada čvrsto uhvatite levi kraj i polako pustite desni. Naravno, ako ne uspe iz prve, postupak nije teško ponoviti, u svakom slučaju nakon smicanja stranica, a pre spajanja, treba isprobati kako animirana knjižica radi.
Spajanje strana možete uraditi na mnogo načina, a kako je ovoga puta potreban jak i pouzdan spoj, odabrana je pčelarska žica. I ovo je jedan od onih “moram uvek da imam” materijala jer je ova žica, pre svega, idealna za postavljanje izložbi, ali i za razna spajanja. Prvo su burgijom, debljine jednog milimetra, izbušene četiri rupe (primer 5). Potom je kroz njih provučena žica uz snažno zatezanje, što je dalo izuzetno čvrst spoj koji ne dozvoljava da se stranice pomeraju tamo gde ne treba. (ilustracija 6). Višak žice odsečemo i snažno pritisnemo tako da je utisnemo u papir, jer tada neće ostaviti trag na rikni. Nakon toga, skalpelom odstranimo kosi deo stranica koji se nalazi van spoja jer on treba da uđe u riknu, odnosno plastični hrbat. Kako bi naš povez stajao na mestu, iskorišćena je obostrano lepljiva montažna traka kojom je rikna ulepljena. I to bi bilo to, osim što mi je, dok je sve na stolu, palo na pamet da od kutije u kojoj su bili upakovani papiri napravim kutijicu za flip-buk (primer 7), a na njoj je mesto našla i nalepnica pa je sve ispalo još ozbiljnije.

Ovakva majstorija može biti lep poklon svakome koga zanima fotografija, a izrada može biti posebno zanimljiva ”trigger happy” fotografima – onima koji vole da fotografišu “u rafalu”.