Aktuelnosti

Otvaranje izložbe Milana Jankovića

Fotografije na kojima su zabeleženi zanimljivi motivi prenose nam određene priče koje nisu klasična novinska ilustracija, niti su striktno vezane za vreme i ne predstavljaju vest. Ovakva vrsta fotografija ima mnogo naziva, a Milan Janković naziva ih ”lepim fotografijama”.

Naizgled bez ikakve potrebe da ”juri” aktuelne i ”vruće” vesti, Milan Janković svoja fotografska, ali i profesionalna interesovanja, usmerava ka potrazi za zanimljivim i sasvim ”običnim” motivima. Svima je jasno da, iako su to priče čija se radnja dešava svuda oko nas, koje poznajemo i čiji smo deo, postoji veoma mali broj fotografa koji ih predano i marljivo beleži. Uhvatiti trenutak radosti, ilustrovati način i kulturu života, većini fotografa kao da ne pruža dovoljno razloga za snimak. Ali ako shvatite da se život sastoji od malih događaja, bezbrojnih životnih priča koje odlikuje neposrednost i jednostavnost, tada postaje jasno da se pred nama otvara beskrajno mnogo scena i još više činova istoimene drame. Ponekada su one tužne, nekada odišu setom za nekim vremenom koje skoro da je zaboravljeno, a s vremena na vreme u svim turobnim dešavanjima pojavi se i blesak sreće. Takve iskre svakodnevnog života i radosti, koju pojedini ljudi pronalaze u sasvim običnim stvarima, predstavljaju onu čuvenu ”crvenu nit” koja povezuje rad Milana Jankovića. Jasno je da njegov opus predstavlja projekat koji je započet bez ikakve želje da se završi, jer autor sebi neprekidno postavlja ”otvorena” pitanja koja nemaju jednostavne odgovore: da ili ne.

Iskre svakodnevnog života i radosti, koju pojedini ljudi pronalaze u sasvim običnim stvarima, predstavljaju čuvenu ”crvenu nit” koja povezuje fotografije Milana Jankovića. U svojoj potrazi Milan izbegava ”potrošene” motive, često snimane toliko puta da postaju potpuno nezanimljivi, i konstantno nameće svoj neposredan i otvoren stav, tragajući za situacijama koje imaju izražen uticaj čoveka – ali s one svetlije strane kroz koju obično provejava i blaga doza humora. Nijedna fotografija nije snimljena ”na silu”, a spontanost trenutka ističe još jednu osobinu autora: njegov ponosan pristup.


Jedna od stvari, o kojoj verovatno ne razmišljamo kada su ovakve fotografije u pitanju, jeste definisanje količine informacija koju fotografija prenosi, tj. izbor i postavka kadra. Od toga zavisi sve: da li smo od autora dobili priliku da saznamo kompletnu priču ili nam je pokazao samo jedan deo, kratku sentencu često dovoljnu da samo zagolica znatiželju i natera nas da krenemo u potragu za više informacija. Upravo je to ono što nam je Milan naveo kao svoju najveću satisfakciju: čitaoce koji su se, nakon što su videli neku fotografiju, javljali sa željom da saznaju gde se to tačno nalazi, kako do tamo mogu da stignu… I, naravno, da pohvale fotografiju.

Milan Janković karijeru je započeo kao foto-reporter, a onda je dobio priliku da radi za Politikin magazin i da svojim fotografijama pokazuje koliko je velika lepota života. Gde god da se on dešava.
Na njegovim fotografijama nećete pronaći montaže, nema dodatih, uklonjenih ili promenjenih objekata. Samo minimalno podešavanje osvetljenosti i kontrasta.