Uradi sam

Cijanotipija

Milan Živković "Akt sa stolicom", Cijanotipija sa digitalnog negativa

Plemeniti fotografski postupci

Cilj ovog teksta jeste da cijanotipiju praktičnim primerima približi čitaocima, kao i da pruži mini–putokaze za dalje istraživanje. Stoga ostavljamo skoro nenačetu temu istorijata, analize hemijskih reakcija, kombinacije drugih procesa i cijanotipije.

Proces izrade cijanotipije

OPREMA I RADNI PROSTOR

Spisak potrebne opreme:
• plastične ili gumene rukavice (obično se mogu kupiti u apotekama ili sl.);
• zaštitne naočare (plastične, obično se mogu kupiti u farbarama ili sl.);
• radni mantil ili kecelja;
• menzura ili medicinski špric za merenje količine tečnosti;
• precizna vaga za merenje;
• flašice sa zatvaračem (za rastvore);
• ravna četka od prirodne dlake ili sunđerasta četka;
• posuda za mešanje hemikalija;
• fotografske kadice za razvijanje i toniranje;
• papir pogodan za cijanotipiju (mnogo papira i materijala koji se mogu koristiti u cijanotipiji; Fabriano ”Rossospina” 185 g je odličan i jeftin papir);
• tamno mesto za sušenje papira na koji je naneta emulzija;
• papirni ubrusi u rolni;
• fen;
• izvor UV svetla (sunčeva svetlost. Mogu se koristiti razne UV lampe, mini-saolarijumi ili sl., UV neonske lampe, UV led –”Osram” pravi lampu ”Vitalux” koja se može naći u našim radnjama. Izvor UV svetla koristi se i u sito štampi – potražite na Internetu.);
• ram za kontaktno kopiranje.

Radni prostor:
• prostorija s ventilacijom koja se može zamračiti;
• radno svetlo – obična sijalica od 25 w (fluorescentna rasveta emituje UV zračenje i zbog toga se ne koristi u ove svrhe);
• čista i suva radna površina za nanošenje emulzije;
• odvojen prostor za razvijanje (poželjno je imati tekuću vodu), s dovoljno mesta za nekoliko kadica;
• prostor za sušenje.

Nanošenje emulizije

Nanošenje emulizije

MATERIJAL

Spisak potrebnih hemikalija:
• amonijum-gvožđe-citrat (eng. Ferric Amonium Citrate);
• kalijum-gvožđe-cijanid (eng. Potassium ferricyanide).

Spisak tonera i izbeljivača:
• čaj, toniranje (različiti čajevi daju različite tonove);
• kafa, toniranje (odlični rezultati postižu se instant kafom);
• taninska kiselina, toniranje (eng. Tannic acid);
• soda bikarbona, izbeljivač (eng. sodium carbonate, sodium bicarbonate).

Materijal

Materijal

[signoff]ORIGINALNA FORMULA SER DŽONA HERŠELA (iz 1842. godine)

[one_half] RASTVOR A

• 20 g amonijum-gvožđe-citrata,

• 100 ml vode[/one_half]
[one_half_last] RASTVOR B

• 16 g kalijum-gvožđe-cijanida,

• 100 ml vode.

[/one_half_last]

Rastvore pre upotrebe pomešati u odnosu 1:1. Emulzija postaje fotoosetljiva tek pošto se rastvori A i B pomešaju. Emulzija ima rok trajanja od nekoliko dana i najbolje je praviti neposredno pre upotrebe.[/signoff]

[signoff]STANDARDNA FORMULA

[one_half]RASTVOR A

* 100 g amonijum-gvožđe-citrata.

* 400 ml vode (20c).

* Dodati vode do 500 ml.

[/one_half]

[one_half_last]

RASTVOR B

* 40 g kalijum-gvožđe-cijanida,

* 400 ml vode (20c).

* Dodati vode do 500 ml.[/signoff]

PRAVLJENJE SVETLOOSETLJIVE EMULZIJE

Rastvore pre upotrebe pomešati u odnosu 1:1 (npr. 25 ml A + 25 ml B = 50 ml radnog rastvora), trebalo bi da bude žuto-zelene boje i proziran. Ovo je takođe boja u koju će biti obojen papir na koji je naneta emulzija (pre eksponiranja). Ukoliko su emulzija ili papir druge boje (plave ili plavo-sive), najverovatnije je da je vlaga uticala na emulziju ili da je papir bio izložen UV svetlu tokom sušenja.

Malin Fabbri "Winter on the Nerike Plains", Tonirana cijanotipija

Malin Fabbri

NANOŠENJE EMULZIJE

Postoji nekoliko načina na koje je moguće naneti emulziju na papir (kamen, tkaninu, staklo…). Za nanošenje emulzije na velike površine može se koristiti i raspršivač za zalivanje cveća. Ipak, najčešće su u upotrebi Hake* četka ili sunđerasta četka*. Ove četke napravljene su bez metalnih delova kojima se pričvršćuje dlaka za dršku i koriste se u mnogo drugih istorijskih fotografskih procesa upravo iz tog razloga. Metalni delovi na četki mogu prouzrokovati probleme ukoliko dođu u kontakt s emulzijom. Ovo je samo pretpostavka, koja do sada nije potvrđena u praksi.

* Ukoliko koristite Hake četku (jap. četka), nanesite malo superlepka duž linije kontakta dlake i drveta, sa obe strane, kako biste izbegli otpadanje dlačica karakteristično za ovu vrstu četke.

* Sunđerasta četka je odličan i jeftin izbor. Može se kupiti u farbari. Emulziju nanesite nežno, bez pritiskanja, kako bi se izbegla pojava grudvica od papira prouzrokovana trenjem. Poželjno je i zaobliti makazama ivice sunđer četke kako bi se izbeglo stvaranje neželjenih linija na slici.

SUŠENJE PAPIRA

Posle nanošenja emulzije, osušite papir fenom u zamračenoj prostoriji, ili ga ostavite da visi ili ga pričvrstite špenadlama na neku površinu kako bi se osušio. Papir bi pre upotrebe trebalo da bude potpuno suv. Najmanja količina vlage postaje razvijač tokom ekspozicije, što dovodi do pojave mrene i ostalih problema. Sušenje fenom je odličan način da se brzo i sigurno osuši papir ili tkanina. Fenom se suši u cikličnim pokretima, sa što manje fokusa na jednom mestu. Ne dodirujte emulziju dok se u potpunosti ne osuši.

Sušenje papira

Sušenje papira

IZVOR UV SVETLA

Najbolji, najefikasniji i najjeftiniji izvor UV svetla je Sunce. Druge moguće izbore predstavljaju razne UV lampe, UV led, 1.000 W metal halid lampa…

* Google: lampe za sito štampu, UV lampe, ”Osram” ”Vitalux” itd. Na Internetu se nalaze i planovi za samogradnju tzv. UV lajt-boksova.

[signoff]

Ekspozicija

Ekspozicija

EKSPOZICIJA

Posle nanošenja emulzije i sušenja papira na red dolazi ekspozicija. Negativ se stavlja zajedno sa senzitiviziranim papirom u ram za kontaktno kopiranje ili između dve staklene ploče koje su po ivicama pričvršćene štipaljkama za papir (ima ih u svakoj knjižari). Da bi finalna slika bila pravilno orijentisana i oštra, potrebno je da emulzija papira bude u direktnom kontaktu s emulzijom na filmu.

VREME TRAJANJA EKSPOZICIJE

Postoji nekoliko načina za određivanje trajanja ekspozicije. Najpraktičniji je vizuelni metod. Mesta na kojima emulzija nije prekrivena negativom trebalo bi da na kraju ekspozicije budu srebrno-sive boje. Cijanotipiju je veoma teško preeksponirati i posle samo nekoliko izrađenih slika moguće je veoma dobro odrediti vreme ekspozicije.[/signoff]

ISPIRANJE ILI RAZVIJANJE

Posle eksponiranja slika se jednostavno razvija običnim ispiranjem u tekućoj vodi 5 do 15 minuta ili dok se najsvetlije partije u potpunosti ne isperu (voda više nije žutozelene boje). Prekratko vreme pranja ostaviće soli gvožđa na slici, predugo može izazvati gubitak pigmenta (izbeljenje) i vidljivo smanjenje detalja u svetlim partijama.

Ispiranje

Ispiranje

TONIRANJE

Posle pranja sliku treba potopiti u kadicu napunjenu jakim čajem ili kafom. Finalni ton zavisi od vrste čaja i kafe.

NEKOLIKO REČI O BEZBEDNOSTI

Kao ljubitelji fotografije verovatno ste već upoznati s pravilima u radu hemikalijama koje se koriste u njenoj izradi. Ukoliko niste, smatrajte svojom obavezom da do ovih informacija dođete i da se upoznate s pravilnim korišćenjem i skladištenjem hemikalija koje koristite.

[signoff]UŽIVAJTE

Uživajte u cijanotipiji, eksperimentišite tonerima, vremenom razvijanja, probajte razvijanje u izbeljivaču (sodijum-bikarbonat), kombinujte materijale – budite kreativni. Ovo je verovatno najjednostavnija i najlepša tehnika koju ćete ikada naučiti. Ipak, iako skoro sasvim bezopasne, hemikalije koje se koriste u ovom postupku trebalo bi dobro proučiti.[/signoff]

Nastavak članka možete pogledati u ReFoto 83, koji možete poručiti na Refoto pretplata + stari brojevi