Teorija Fotografije

Poetika boje

 

 

689bfcbb52a16f769231ffc81178ea4b

  Pričati o bojama je već samo po sebi dugačka i neiscrpna tema za razmatranje. Njena moć najviše od svega leži u samoj percepciji onog koji posmatra, stoga ona dalje daje ideje o simbolici, senzibilitetu ili samoj igri kombinacija. Danas, kada smo pretrpani različitim znacima i simbolima kojima smo okruženi u svakodnevnom životu, ne možemo se odupreti neizostavnoj asocijaciji da određena boja ili font ili bilo kakva reč ne simbolizuje ono što nam je usađeno pukim posmatranjem. Recimo, u mom slučaju, crvenu boju uvek ću vezivati za komunizam, plavu za Iv Klajna, roze za devojčice i plavu za dečake. Na taj način, onim što mi je dato iskustvom, percipiram nijanse i senke onim što sam nekada negde u životu videla i naučila, davajući svim tim bojama ličnost, polno određenje ili simboliku. Ipak, ukoliko bismo uspeli da potpuno izbrišemo taj značenski segment koji boja sa sobom nosi, mogli bismo se posvetiti isključivo energetskom momentu koja ona nosi sa sobom. Naime, kada pričamo o različitim kontekstima u kojima se boja nalazi, možemo zahvaljujući njoj stvoriti određenu atmosferu, pa čak i personu. Zbog toga vrlo često biramo posebnu paletu boja koju oblačimo na sebe, čime želimo da prenesemo stanje u kome se nalazimo. Na vrlo sličan način ti konteksti se mogu podeliti i povezati kroz različite serije u kojima se nalaze, bilo da se radi o filmovima, modi, politici, umetnosti ili dizajnu. U svakom od ovih segmenata, boja nosi energiju koja mora biti vrlo pažljivo promatrana.

palomawool_20

Davajući za primer film, jednako kako se biraju glumci i prostorije za snimanje, poseban karakter daje ton same fotografije. Konkretno, kao jedan od najvidljivijih primera korišćenja boja na filmu koristi Ves Anderson, gde jednako kao i pažljivi izbor fonta donosi i boja i daje notu i personalizuje njegove karaktere i priču. Svaki od ovih filmova ima svoj spektar boja što verovatno vuče još od prvih filmova u boji kada su se koristila tri osnovna kolorita, crvenu, plavu i žuru, jer kamera nekada nije mogla da izvuče ostatak. Prvi filmovi u boji (posebno filmovi Žan Lik Godara) se na simboličan način služe ovom karticom jednostavnih boja s jedne strane zbog nemogućnosti da se druge boje iznesu, ali s druge strane jer one omogućavaju personalizaciju njegovih filmskih likova i davanje karakterističnog stava prema onome što se gleda, čime se definiše iščitavanje filma.

7357bd39fe5d0c2c0e75d552b751a34b

9ffd9eb69dd15cce116639c4fe54cb06

U drugom smislu, kombinujući politiku i umetnost, fotograf Ričard Mos u svom radu “Congo Enclave”, koristeći kodak aerohrom film za snimanje scena poplava i rata u Kongu koristi živopisnu roze boju kojom prevazilazi kategorije fotožurnalizma i daje uzvišenu umetnost, kojom u isto vreme uznemirava i očarava u prikazu nasilja i pejzaža. Ovde roze boja sasvim prevazilazi neke logične reakcije i asocijacije, gubi se njena simbolika i dobija potpuno novo značenje i energija. Ona ovde nije očekivana boja čime se i naglašava netrpeljivost prema samoj slici.

f6293857db7dca6514e75ddeab35f9fc

129468c4ce2534f65c415ca65cf79ea9

Na vokabularski način, boja se može iščitati kroz etimologiju reči. Naime reč color, colour polazi od stare latinske reči colos koja znači “covering” (prekrivati), od stare engleske reči helan znači “To cenceal,
cover, hide” (sakriti, prekriti). Stoga na ovaj način boju možemo gledati kroz oblačenje, ali ne samo u pogledu mode ili dizajna već nagog tela i njegove teksture i nijanse same kože.
Potapanje tih određenih nijasni može postati nivelisanje različitih sila za onog koji posmatra, bez obzira na to ko su i kako izgledaju. Zbog toga ne možemo govoriti o samo jednoj nijansi crvene ili plave ili žute. U ovom slučaju čak i naga (popularno nude) boja u svojoj igri senki može davati drugačiji spektar a to upravo daje personalizaciju. Ili govoreći jezikom rečnika, ona treba da predstavi kvalitet objekta ili materije u odnosu na svetlost koja se reflektuje, koja zavisi od zasićenosti hromom i time stvara posebne nijanse. Zato čak i kroz poetiku reči boja se nalazi svuda u muzici čime oslikava emocionalnu dubinu, time ona biva praćena vividnim slikama u našoj glavi. Recimo Džoni Mičel u svom albumu “Blue” koristi ovu boju kako bi je povezala sa sećanjima i emocijama koje su suviše bolna adresa njenoj glavi.

“Blue, there is a shell for you, inside you’ll hear a sigh”

Koja god boja da se koristi, u bilo kom kontekstu, nijansi ili teksturi, nosi svoj testament i daje glasni vizuelni potpis. Ona karakteriše emocionalnu dubinu, stav, poetiku i želje. Kroz istoriju, svaka od boja je sa sobom nosila simboliku i reprezentaciju koja bi vrlo često bila pogrešno prihvaćena i shvaćena. Danas, njena poetika sa sobom nosi mnogo više istraživanja i reči koje bi se mogle povezati. Obojiti ne znači više samo prekriti ili sakriti nešto od nekog. Obojiti znači dati ritam i dubinu.

*ovaj tekst je objavljen u časopisu Propeler, 2016.godine

Katarina Marković

Author: Katarina Marković

filmska rediteljka i fotografkinja iz Beograda

Katarina Marković
filmska rediteljka i fotografkinja iz Beograda