Istorija fotografije

Polaroid kao umetnost

©Andy Warhol - "Polaroid"

[blockquote]Kada su Čaka Klosea (Chuck Close) pitali kako komentariše prestanak poroizvodnje ”Polaroid” fotoaparata i filmova, jednostavno je izjavio: ”Zaista ne znam šta ću sada da radim!”[/blockquote]

Kao vodeći predstavnik hiper ili foto realizma, Čak Klos, nije mogao da zamisli svoju praksu bez ”Polaroid” fotoaparata. Iako je uglavnom snimao portrete kao predloške za velike slike na platnu, takođe je radio portrete i autoportrete sastavljene od nekoliko polaroid snimaka. Bez obzira na generacijsku pripadnost i pristup fotografiji, sličan stav kao Klose o odlasku kompanije ”Polaroid” s društve­ne i umetničke scene imali su gotovo svi vodeći internacionalni fotografi i umetnici. Revolucija koju su ova firma i njeni proizvodi izazvali, kako u svetu fotografije, tako i u svetu umetnosti i svakidašnjem životu, identična je promenama koje su buknule s pojavom prvog ”Kodakovog” fotoaparata davne 1888. godine, a zatim i ”Kodak Boks Brauni” kamere (Box Brownie) 1900. godine ili malih 35 mm foto­aparata u periodu između dva svetska rata.

Među prvim fotografima koji su bili fascinirani idejom doktora Edvina Landa (Edwin Land) bio je Ansel Adams (Ansel Adams). Već 1948. godine Adamsa je pozvao doktor Land da bude glavni konsultant u razvoju i testiranju fotoaparata i filmova. Novu tehnologiju Ansel Adams je iskoristio za njemu omiljeni žanr – pejzaž i destinaciju Nacionalni park ”Josemita”.Ni Adams, ni doktor Land nisu se zadržali samo na testiranju opreme. Obojica su smatrali da fotografije napravljene instant fotoaparatima mogu da poseduju kvalitete da se izlažu u galerijama, kao i da budu deo muzejskih ili galerijskih­ ­kolekcija. Tokom druge polovine pedestih godina dvadesetog veka ozbiljno su pristupili ovoj ideji i počeli da rade na formiranju prve kole­kcije instant fotografija. Fotografi koji su se na poziv Adamsa odmah priključili projektu bili su: Edvard Veston (Edward Weston), Pol Strand (Paul Strand), Margaret Burk-Vajt (Margaret Burke-White), Judžin Smit (Eugene Smith) i Dorotea Lang (Dorothea Lang). Kasnije je kolekcija obogaćena radovima Arnolda Njumana (Arnold Newman), Berta Sterna (Bert Stern), Nika Dina (Nick Dean) i mnogih drugih fotografa. Kao Ansel Adams, većina ovih velikana svetske fotografije iskoristila je ”Polaroid” za fotografisanje tema i motiva koje su inače predstavljale srž njihovih opusa. Pored pomenutih autora, značajan doprinos u popularisanju instant fotografije dao je hroničar američkog društva i života ljudi tokom Velike depresije – Voker Evans (Walker Evans). Iako je polaroid fotografijom počeo da se bavi tek u poznoj fazi života i rada, Evans je do svoje smrti, 1975. godine, uradio oko 2.500 kolor-polaroida, mahom portreta snimljenih na ulici ili u enterijeru, ali i starih kuća i crkava.

Fotoaparat koji je Voker Evans koristio za snimanje bio je SX-70 ”Polaroid” (1972). Zajedno s ”Polaroid” fotoaparatom 20×40, namenjenom isključivo za snimanje u studiju, SX bio je najpo­pularniji fotoaparat koji se poja­vio na tržištu. Kako zbog dizajna­, dimenzija, tako i zbog načina funkcio­nisanja, SX-70 odgovara­o je i starijoj i mlađoj generacij­i autora. Krajem šezdesetih i poče­tkom sedamdesetih godi­na promenio se i stav prema ume­­tnosti i fotografiji, pa su se fotografi, pored tradicionalnih pejzaža, akto­va ili portreta, okrenuli eksperime­ntu, apstra­kciji ili čistom dokumentovanju bana­lnih pojava i situacija savremenog društva. Gotovo je nemoguće nabrojati sve autore koji su poslednje tri decenije dvadesetog veka radili instant fotografije. No, umetnik koji je definitivno prednjačio u upotrebi ove vrste fotografije bio je Endi Vorhol (Andy Warhol). U njegovoj arhivi nalazi se na hiljade polaroid snimaka. Uglavnom je fotografisao prijatelje, poznate lično­sti iz sveta umetnosti i šou-biznisa, ali i sebe u svakida­šnjim situacijama i akcijama. Poznato je da je dobar deo ovih fotografija Vorhol i iskoristio kao predložak za svoje serije portreta. Početkom osamdesetih godina, kada počinje da radi svoje čuvene foto-kolaže ili kompozitn­e fotografije, Dejvid Hokni (David Hockney) je u istom maniru uradio izvanredne radove, sasta­vljene od više desetina kolor-polaroida. Većina njih nastal­a je 1982. godine: Mrtva priroda plava gitara (Still Life Blue Guitar), Sunce na bazenu (Sun on the Pool), Majka, Bradford Jorkšir (Mother Bradford Yorkshire). Robert Mepltorp (Robert Mapplethorpe) je radio erotične crno-bele foto­grafije muškaraca i žena, kao i autoportrete.

[one_third][signoff icon=”icon-pin”]Bibliografija:
Michael Frizot (ed.), A New History of Photography, Konemann, Cologne,1998.
Steve Crist (ed.), The Polaroid Book: Selection from the polaroid collections of photography, Taschen, 2012.
Kathy Ryan, Three Venerable Names From the Art World: Chuck Close, James Turrell and Polaroid film, http://6thfloor.
blogs.nytimes.com/2013/06/20/three-venerable-names-fromthe-art-world-chuck-close-jamesturrell-and-polaroid-film/20×24 Studio, The Home of Large Format.[/signoff][/one_third]
[one_third][/one_third]
[one_third_last][/one_third_last]

VilijemVigman (William Wegman) uradio je seriju polaroida sa svojim čuvenim psima – vajma­rskim ptičarima. Neke od najzanimljivijih serija u domenu instant fotografije uradili su i Andre Kertez (André Kertész) i Lukas Samaras (Lucas Samaras). Kertez, koji je počeo da radi polaroide nakon smrti supruge, snimao je u svom stanu iz različitih uglova i udaljenosti svakida­šnje predmete, skulpture od stakla i prelamanje svetlosti. Rezultat toga je veoma lična i dirljiva priča o ljubavi. I fotografije Lukasa Samarasa na neki način predstavljaju ličnu belešku ali, za razliku od Kerteza, Samaras je uradio veliki broj autoportreta s naknadnim intervencijama, poput grebanja i docrtavanja.

Od umetnika koji su se probili krajem osamde­setih i početkom devedesetih godina prošlog veka, a koji su radili instant fotografiju, vredni pomena su: Liza Openhajm (Lisa Oppenheim), Grent Vort (Grant Worth), Edrju Frenč (Andrew French), Toto Frima (Toto Frima), Mungo Tomson (Mungo Thomson) i mnogi drugi.

Da popularnost instant fotografije nakon gašenja kompanije ”Polaroid” ne jenjava pokazuje, ne samo ”Nemogući projekat” (Impossible Project), već i izložbe koje skoro svake godin­e priređuju vodeći svetski muzeji i galerije. Tokom ove godine, u Americi je predstavljena izložba ”Godine polaroida: Instant fotografija­ i ekspe­rimentisanje” (The Polaroid Years: Instant Photography and Experimentation), koja je obuhvatala radove oko četrdesetoro emine­ntnih umetnika. Propraćena odličnim katalogom, izložba je još jedan od pokušaja da se obuhvate i sagledaju različiti pristupi instant fotografiji. Ovome treba dodati i najnovije portre­te američkih umetnika i drugih javnih ličnosti Čaka Klosea, snimljenih velikim ”Polaroid” foto­aparatom. Tokom aprila ove godine Klose je uradio crno-bele portrete umetnika Džejmsa Turela (James Turrell). Projekat je realizovan za The New York Times Magazine, a u saradnji s Džonom Rojterom (John Reuter), izvršnim direktorom ”Studija 20×24” (Studio 20×24), u čijem se posedu nalazi najveća kolekcija dela urađenih ”Polaroid” fotoaparatom. Za snimanje su iskorišćeni stari instant filmovi velikog forma­ta koje je Rojter kupio pre nestanka kompanije i čuvao u frižideru. Prema podacima, Rojter i dalje ima nekoliko stotina crno-belih i oko 18.000 u boji neiskorišćenih instant filmova.

Ceo članak i sve primere možete videti u ReFoto 107 koji možete poručiti na Refoto pretplata + stari brojevi

Jelena Matić

Author: Jelena Matić