Istorija fotografije

Polaroid

© Massimiliano Muner, "Fading Empire State u 30x40”

Instant reprodukcija trenutka

[blockquote]Priču o ”Polaroidu” i tehnološkom značaju samog pronalaska instant fotografije teško je sagledati iz pozicije savremenog čoveka, svakodnevno okruženog mnoštvom tehnoloških olakšica i prečica[/blockquote]

Živimo u vremenu “instant” komunikacije i jednako brzih konzumentskih navika. Korišćenje interneta i mobilnih telefona predstavlja neku vrstu rutine. Komunikacija posredstvom društvenih mreža (Fejsbuk, Tviter, Instagram itd.) omogućava nam, ne samo trenutan uvid u živote naših prijatelja, poznanika i ljudi koje bismo želeli da znamo lično, već i istovremeno aktueliziranje sopstvenih dešavanja. U takvoj vrsti instant razmene aktuelnosti, fotografija ima nezaobilaznu funkciju, jer šta nam bolje može “saopštiti” od same slike. Upravo ta istovremenost trenutka i materijalne predstave bila je osnovna preokupacija Dr Edvina Landa (Edwin Land), koji je idejni tvorac instant fotografje.
Povod za višedecenijsko razmišljanje, proučavanje i rad doktora Edvina Landa bila je jedna anegdota. Naime, davne 1944, nakon porodičnog fotografisanja, njegova, tada trogodišnja ćerka, pitala je zašto ne može odmah da vidi snimke koji su upravo fotografisani. Ovo pitanje rezultiralo je nastankom ”Polaroid” fotoaparata 1948. godine.
”Polaroid” je bila firma koja se, pre nastanka prvog instant fotoaparata, bavila isključivo izradom polarizacionih sočiva. Prvi ”Polaroid” fotoaparati bili su, u ono vreme, čudo tehnologije i doživeli su trenutni uspeh. Fotografi su pre pojave instant fotoaparata slali filmove na laboratorijsku izradu, što je podrazumevalo višednevno čekanje rezultata snimanja. Snimak nastao ”Polaroid Land” tehnologijom bio je vidljiv gotovo istog trenutka, eventualne greške mogle su da se isprave na licu mesta, što je fotografima znatno olakšavalo posao.
Istovremenost samog postupka i instant uvid u snimljenu fotografiju izazvali su pravi “bum” na tržištu.
Kompanija je nezaustavljivo rasla tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, međutim, vrhunac dostiže sedamdesetih godina, nakon pojave SX-70 ”Polaroid” fotoaparata (1972), koji je proglašen remek-delom inženjeringa. Ovo je bio prvi model fotoaparata koji je automatski izbacivao snimke i predstavlja krunu rada Dr Edvina Landa i kompanije ”Polaroid”, koja je ubrzo potom ostvarila profit merljiv milijardama američkih dolara. Instant fotografija je doživela neverovatnu ekspanziju i samo tokom 1974. godine nastalo je više od milijardu ”Polaroid” snimaka.

Upravo ovi podaci dokaz su da je kompanija ”Polaroid”, proizvodnjom instant fotoaparata i opreme, visoku tehnologiju učinila dostupnom i smestila je pravo u ruke potrošača.
Iako se polaroid fotografija često vezuje isključivo za brze i površne snimke, ”Polaroid” film, naročito u profesionalnom formatu, bio je omiljen i neizostavan deo fotografskog opusa nekih od najvećih imena svetske fotografske i umetničke scene (Ansel Adams, Walker Evans, André Kertés, Andy Warhol…).
Ubrzo je proizveden i ”Polaroid” fotoaparat velikog formata (20×24 inča, tj. 50×60 cm). Proizvedeno ih je ukupno sedam, od kojih je pet i dalje u upotrebi. Zbog velikih dimenzija koristi se isključivo za potrebe studijskog snimanja, a koristili su ga gotovo svi vodeći umetnici – od Endi Vorhola, do Čak Klosea i Meri Elen Mark.
”Polaroid” je ubrzo proizveo i čuvenu ”Polavision” kameru, koja je koristila osmomilimetarski film, i pravila instant filmski zapis.
Međutim, ”Polaroid” imperija ubrzo doživljava krah. Nakon penzionisanja Dr Edvina Landa, 1982. godine, kompaniju preuzimaju njegovi bliski saradnici, za koje se ispostavilo da nisu bili ni približno uspešni stratezi.
Tokom devedesetih godina kompanija ne uspeva (ili ne prihvata) da prati korak s tehnološkim inovacijama koje se razvijaju munjevitom brzinom. Pojavom digitalne fotografije i inkdžet štampe postaje izvesno da se samoj kompaniji bliži kraj.
”Polaroid” je bankrotirao više puta do 2001. godine, vlasništvo se menjalo tri puta da bi konačno prvo prestali sa proizvodnjom fotoaparata (2006), a potom i instant filmova (2008).
Čini se da ovo predstavlja definitivan kraj u priči koja se može porediti s munjevitim usponom i još bržim padom neke holivudske zvezde, ali – ovo nije kraj…

Uskrsnuće ”Polaroida” – The Impossible Project

Duh velikog uma Dr Edvina Landa i dalje živi i izgleda da nakon više od pola veka jednako inspiriše, a najbolji dokaz jeste postojanje The Impossible Projecta. Grupa entuzijasta koja stoji iza imena ove kompanije odlučila je da, na veliku radost svih ljubitelja ovog medija, oživi analognu instant fotografiju i spasi Landovo zaveštanje od zaborava.
Nakon konačnog gašenja kompanije ”Polaroid”, 2008. godine, Dr Florijan Keps (Florian Kaps) odbio je da prihvati stav da je analogna instant fotografija suvišna u vreme digitalnog zapisa slike. Uprkos digitalnoj revoluciji, ili upravo baš tim povodom, on osniva ”The Impossible Project”, s namerom da očuva jedan od najvećih fotografskih izuma 20. veka.
Odabrani tim stručnjaka, koji su ranije bili zaposleni u kompaniji ”Polaroid”, sada pred sobom ima nov izazov, a to je ponovni izum formule za proizvodnju instant filma 21. veka. ”Polaroidov” recept bio je star gotovo tri decenije, mnoge hemikalije neophodne u izradi instant filma više se ne proizvode ili su zabranjene za upotrebu.
Potreba za izumom potpuno nove tehnologije izrade instant filma rezultirala je partnerstvom s kompanijama ”IlfordPhoto” i ”InvisCoat”. Na listi partnera nalazi se i ”HCB SuperPower” zbog potrebe da se u svakoj kaseti filma nalazi i baterija. Ovaj tim ostvario je uspešnu saradnju i konačno došao do adekvatnih rešenja za zamenu, ili unapređenje, spornih komponenti. Proizvodnja instant filma namenjenog starinskim ”Polaroid” fotoaparatima počela je u jesen 2010. godine.
Novi instant filmovi imaju jedinstvene karakteristike koje svakako pomeraju tradicionalne granice. Za raziku od ”Polaroidovog” instant filma, koji je bio gotovo besprekoran, ”The Impossible” film (zbog svojih nedostataka) daje potpuno neočekivane rezultate i unosi izvesnu svežinu u sam medij instant fotografije.
U svetu digitalne tehnologije i neosporne dominacije digitalne slike stvarnosti se transformiše u virtuelnu, nerealnu kategoriju.
Samim tim danas, više nego ikada ranije, sve ”opipljive“ stvari i alatke koje omogućavaju dopunu već postojećeg sveta imaju visoku vrednost.
U svetu umetnosti instant fotografija predstavlja jedinstven i nezamenjiv opus mnogih umetnika i fotografa, među kojima su: Nobuyoshi Araki, Stefanie Schneider, Marry Ellen Mark, E.J. Camp, David Levinthal, Ryan McGinley. Svi oni već su koristili ”The Impossible” filmove, a njihovi radovi izlagani su u galerijama širom sveta. Činjenica da je analogna fotografija široko zastupljena u današnje vreme, na neki način, menja sliku savremene fotografije i dopunjuje je raznolikošću i kreativnošću svih zaljubljenika u analognu instant sliku.

Tajna instant fotografije – magija na dlanu

Sada ćemo objasniti šta se to zapravo dešava unutar filma dok čekate da se pojavi fotografija. Iako deluje magično, reč je zapravo o jednostavnom hemijskom procesu.
Instant film je veoma sličan klasičnom fotografskom filmu, iako u sebi sadrži nekoliko elemenata koji omogućavaju trenutno razvijanje. Pre nego što se pozabavimo procesima unutar instant filma, valja se podsetiti od čega je sačinjen klasičan fotografski film.
Osnovni zadatak fotografskog filma jeste da ”zarobi“ svetlosne čestice uz pomoć određenih hemikalija.
Dakle, fotoaparat doslovno izlaže film svetlosti, koja dopire iz okruženja u kom planiramo da fotografišemo. U trenutku kada se film osvetli, stvara se hemijska reakcija.
Dijapozitiv film sačinjen je od plastične osnove na koju je naneta emulzija sa halogenidima srebra. Kada se film izloži svetlosti, nastaje hemijska reakcija gde neeksponirani srebro-halogenidi pri razvijanju aktiviraju boje koje čine pozitiv. Crno-beli film ima jedan sloj srebro-halogenida, dok na kolor-filmu postoje tri sloja, od kojih je površinski osetljiv na plavu svetlost i tokom postupka poprima žutu boju, središnji na zelenu i poprima purpurnu boju, dok je donji sloj osetljiv na crvenu svetlost i tokom razvijanja poprima plavo-zelenu boju. Kada osvetlite film, fotoosetljive čestice svakog sloja reaguju na određenu boju svetlosti. Na ovaj način hemijskim procesom beleži se svetlost i uzorak boje.

Da bi se od ovakvog zapisa dobila fotografija, neophodno je razviti film upotrebom nekoliko hemikalija. Kod dijapozitiva se obojene komponente spajaju u “preobratni” srebrni pozitiv, pri čemu boje suptraktivno proizvode pozitivnu sliku objekta. Razvijeni kolor-film daje negativnu sliku, što znači da su boje koje se pojavljuju na filmu suprotne od realnih boja scene koja je fotografisana. Na dijapozitivu prvi korak je razvijanje prikrivene slike u svakom sloju u crno-srebrni negativ, upotrebom crno-belog razvijača; zatim sledi reeksponiranje pri kom se netaknuti halogenidi sami “eksponiraju”, da bi se na kraju primenio razvijač boje koji pretvara reeksponirane halogenide u crno metalno srebro, istovremeno uzrokujući stvaranje plavo-zelene, purpurne i žute u svakom sloju i njihovo spajanje s tim istim halogenidima. U ovoj fazi razvijanja film izgleda potpuno crno jer su novostvorene boje još uvek pokrivene razvijenim crnim metalnim srebrom koje se otklanja postupkom izbleđivanja i fiksiranja. Crno metalno srebro topi se ostavljajući obojene slojeve slobodne da, nakon ispiranja, načine sliku.
Instant film u procesu razvijanja koristi princip dijapozitiva, s tim što se hemikalije nalaze unutar samog filma sačinjenog od tri sloja, od kojih je svaki osetljiv na svetlost druge boje. Ispod svakog sloja na instant filmu nalazi se razvijač pigmenta i fiksir, svi pomenuti slojevi nalaze se na crnom osnovnom sloju. Ovakav raspored predstavlja lančanu hemijsku reakciju, čiji je krajnji ishod instant fotografija. Kako izgleda instant film pre nego što snimite fotografiju? Hemikalije, neophodne za proces trenutnog razvijanja, smeštene su u ”jastučiće“ na obodu plastične osnove filma i nemaju dodira sa fotoosetljivim materijalom. Nakon što snimite fotografiju, instant film prolazi kroz dva valjka i izlazi van fotoaparata. Valjci nanose hemikalije do sredine filma, nakon čega nastaje hemijska reakcija između sloja na kome se nalazi fotografija i fotoosetljivog sloja. ”Magično“ pojavljivanje fotografije pred našim očima zapravo je jednostavna hemijska reakcija. Fotografija je u potpunosti razvijena i pre nego što se pojavi, međutim, zaštitni sloj kreira iluziju da ona nastaje postepeno.

Kada se fotografija konačno formira, film i dalje nije potpuno suv, što omogućava razne vrste manipulacije na površinskom sloju fotografije. Na taj način dobijaju se zanimljivi efekti primamljivi mnogim ljubiteljima instant fotografije.

Emma Szabó

Author: Emma Szabó