Istorija fotografije

Porodica čoveka

[blockquote]Pre tačno pedeset i sedam godina u Muzeju moderne umetnosti (Museum of Modern Art) u Njujorku održana je izložba ”Porodica čoveka” (”The Family of Man”). Za Edvarda Štajhena (Edward Steichen) predstavljala je vrhunac karijere, a u istoriji fotografije bila je jedan od najvažnijih događaja, bez obzira na sve pozitivne i negativne kritike[/blockquote]

Krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina dvadesetog veka, u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, oformljeno je Odeljenje za fotografiju. Glavni kustos tada je bio Bomont Njuhol (Beaumont Newhall), autor poznatih knjiga ”Fotografija, kratka kritička istorija” (Photography, A Short Critical History) i ”Istorija fotografije” (The History of Photography). Među izložbama koje je Muzej organizovao u ovom periodu i tokom Drugog svetskog rata nalaze se i ”Kako napraviti fotogram” (How to make a Photogram); ”Pol Strand: Fotografije 1915–1945” (Paul Strand: Photographs 1915-1945); ”Muzejska kolekcija fotografija” (The Museum Collection of Photographs). Jedan od vodećih američkih fotografa i kustosa, Edvard Štajhen, ratne godine provodi u američkoj mornarici kao fotograf. Po povratku iz rata, tačnije 1947. godine, dolazi na mesto direktora ovog Odeljenja. Pet godina kasnije kreće s prvim pripremama za izložbu ”Porodica čoveka”.
Već na samom početku postalo je jasno da će to biti najznačajniji i najobimniji kustoski poduhvat u istoriji ovog muzeja i fotografije uopšte. U potrazi za fotografijama za izložbu, zajedno s asistentom Vejnom Milerom (Wayne Miller), Štajhen je putovao po Evropi i Ame­rici. Tokom tri godine intenzivnog rada prikupio je oko dva miliona fotografija i napravi­o njihovu selekciju. Izložba je otvorena 24. januara 1955. godine, a trajala je do 8. maja. Pre­dstavljeno je 503 fotografije, 273 fotografa iz 68 zemalja. Zajedno s radovima Roberta Kape (Robert Capa), Anri Kartije-Bresona (Henri Cartie-Bresson), Rasela Lija (Russell Lee), Roberta Frenka (Robert Frank), Dajan Arbus (Diane Arbus), Dorotee Lang (Dorothea Lang) i mnogih drugih poznatih fotografa, na izložbi su se našle i fotografije anonimnih autora. Njen cilj nije bio da pokaže autore, fotografije, različite pristupe i stilove, već ideju o jedinstvu i jednakosti čovečanstva širom sveta. Drugim rečima, izložba je bila posvećena čoveku – bez obzira na njegovu nacionalnu, rasnu ili versku pripadnost, i životu sa svim dobrim i lošim stranama – od rođenja do smrti. Naime, Edvard Štajhen bio je svedok ”velike depresije” koja je zahvatila Ameriku, oba svetska rata u kojima je i učestvo­vao, kao i obnove i optimizma koji su zavladali Amerikom i Evropom nakon Drugog svetskog rata. Upravo zbog toga je i odabrao ovu humanističku tematiku.

U osmišljavanju izgleda izložbe Štajhenu je pomogao arhitekta Pol Rudolf (Paul Ru­dolph). Zahvaljujući njemu, osim po broju prikazanih fotografija i tematici, Štajhen je napravio još jedan, do tada nesvakidašnji­, potez. Sve fotografije bile su istrgnute iz prvobitnog konteksta. Bile su podeljene na nekoliko grupa (rođenje, smrt, porodica), prezentovane su bez ramova, u različi­tim formatima: od fotografija dimenzija svega nekoliko centimetara, do fotografija gigantskih razmera, koje su zauzimale cele zidove muzeja. Pored zidova, fotografije su bile postavljene i na panelima, stubovima, dok je jedan deo bio na žicama koje su se spuštale s tavanica. Na ovaj način Štajhen je među prvima razbio klasičnu koncepciju izložbene postavke koja je podrazumevala prezentaciju isključivo uramljenih fotografija na zidovima galerije, omogućivši tako posmatračima da se kreću kroz radove i sagledaju ih na drugi način.

Kao i svaki veći projekat, i ”Porodica čoveka” naišla je na pohvale i kritike. Deo istoričara­ umetnosti i fotografije, sami fotografi i šira publika bili su oduševljeni tematikom i načinom prezentacije. Međutim, u vremenu kada se fotografija još borila za ravnopravni status sa drugim oblicima umetničkog izražavanja, veći­na fotografa, pojedini teoretičari i istoričari­ umetnosti kritikovali su Štajhena zbog toga što je, davajući prvenstvo humanističkoj ideji i čoveku, u drugi plan stavio samu fotografiju i autore. Ono što je takođe važno jeste da izložba nije uspela ništa bitno da promeni u stavovima, shvatanjima i pristupu fotografiji, kao i izlagačkoj­ praksi. Za to je trebalo da prođe još neko vreme. S druge strane, iako se svet još nalazio u fazi obnove, američku društvenu i političku scenu obeležila su mnoga druga dešavanja. Pre svega rasizam, zatim zaoštravanje odnosa između Amerike i SSSR-a, odnosno početak hladnog rata, Korejski rat i druga. Sagledana iz tog ugla, Štajhenova ”Porodica čoveka” se već na samom početku pokazala kao promašena stvar.
Posle Njujorka, ”Porodica čoveka” je u nekoliko verzija krenula na svetsku turneju (Nemačka, Japan, Holandija, Francuska, Rusija, Južna Afrika, Italija i dr.), sve do 1964. godine, kada je završila putešestvije. Izložba je gostovala u trideset i osam zemalja, a videlo ju je oko deset miliona ljudi. Tokom 1957. jedna od njenih verzija predstavljena je i u Beogradu, u Paviljonu ”Cvijeta Zuzorić”. Kada je fotogra­fija u pitanju, bio je to jedan od najznačajnijih događaja međunarodnog karaktera koji se odigrao nakon rezolucije Informbiroa. U fotografskim i umetničkim krugovima izložba­ je, kako zbog ovoga, tako i zbog tematike samih radova, izazvala veliko interesovanje i uticala je na veliki broj domaćih autora koji su stasavali u to vreme.
Jedinu očuvanu verziju izložbe Štajhen je poklonio svojoj rodnoj zemlji – Luksemburgu. Zajedno s ostalom arhivskom građom čuva se u zamku Klervo (Château de Clervaux). Nakon svih ovih godina, i dan-danas iz različitih razlog­a privlači pažnju velikog broja stručne i šire javno­sti, a knjiga objavljena 1955. godine, kao njen katalog, doživela je nekoliko reizdanja i jedna je od najprodavanijih fotografskih knjiga. Izložba je trenutno na restauraciji, a ponovo će biti dostupna javnosti 2012. godine.

[signoff icon=”icon-pin”]Literatura
Michael Frizot (ed.), A New History of Photography, Konemann,1998.
Mary Warner Marien, Photography – A Cultural History, Laurence King 2002.
Naomi Rosenblum, A World History of Photography, Abbeville Press, 2007.
http://www.moma.org/explore/inside_out/2010/11/17/edwardsteichen-archive-the-55th-anniversary-of-the-family-of-man
http://www.associationchateaux.lu[/signoff]

Ceo članak i sve fotografije iz ovog portfolija možete pogledati u ReFoto 88 koji možete poručiti na ReFoto pretplata + stari brojevi

Jelena Matić

Author: Jelena Matić