Zanimljivosti

Rana istorija brade na fotografijama

Brada je u proteklih par godina postala ponovo simbol muškosti, ali po ovim fenomenalnim portretima iz 18. i 19. veka, vidimo da su muškarci ulagali mnogo više truda u ovaj trend nego sada.


unusual-deaths-hans_large

Na fotografiji možete videti Hansa Langsetha, čoveka sa najdužom bradom u istoriji čovečenstva. Ovaj ekscentrični i zagonetni emigrant iz Norveške je u momentu svoje smrti imao imao bradu dugu oko 5.33 m. Bradu je počeo da pušta sa 19 godina i puštao ju je do kraja života, pune 62 godine. Intersantno je da je njegova brada menjala boju tokom njegovog života, što se može videti iz fotografije  američkog muzeja Smithsonian.

baner 2hefe


Ono što je za nas fotografe ovde interesantno je to što su ovi ljudi ekscentrici, a takve ljude je uvek zanimljivo fotografisati i upoznati. Fotografisanje portreta uključuje i dublje poznavanje ličnosti sa kojom sarađujemo i ko god je fotografisao gospodina Langsetha saznao je mnoge zanimljivosti iz njegovog života. Kao što je činjenica da je kao takav neko vreme bio cirkuska atrakcija u Americi, takođe da je mogao i da peca sa svojom bradom sa menjeg mosta ili da je mrzeo da ga ljudi stalno vuku za bradu misleći da je lažna, pa ju je često nosio sakrivenu ispod kaputa.


louis_coulon_1904_by_postcardsstockSledeći simpatični gospodin iz naše priče je Louis Coulon i mogao je da se pohvali bradom dugom 3.3m. Fotografiju je napravio manje poznati francuski fotograf J.B. Bonnot 1906. godine u manjem gradu u centralnoj Francuskoj.

Mnoge od ovih fotografija su korištene kao ”Carte de visite”, popularan način da se predstavite nekoj osobi ranije. Shvatite to kao sadašnje vizit karte, ali umesto logoa i e-mail adrese, ljudi su koristili svoje kvalitetne fotografije i slali rodbini, ljubavnicima, ili menjali prilikom upoznavanja. Proces je patentirao pariski fotograf Andre Adolphe Disderi 1854. godine a svoju popularnost je stekao kada je na ovaj način fotografisao Napoleona tokom svojih pohoda.


67ecbae1ee4af1b88d781c22db850b76

O gospodinu na prethodnoj fotografiji znamo malo, a takođe i o njegovom fotografu, ali ono što znamo je da je tehnika kojom je fotografisan omogućila ovim ljudima da se njihove fotografije vide u celoj Evropi a kasnije i u Americi. Tehnika o kojoj pričamo je ”albuminski print” i prvi ju je patentirao još jedan Francuz, Louis Désiré Blanquart-Evrard.

Albuminski print je prva komercijalna tehnika štampanja na papiru sa fotografskih negativa. Korišteno je belance iz jaja koje u vezi sa srebro nitratom omogućavala fotografima da ”fiksiraju” svoje fotografije i štampaju ih u većem broju. Tako su ove vizit karte bile postojanije i dugotrajnije i mogle lakše da se šalju poštom od ranijih procesa koji su koristili isključivo staklo ili metal kao podlogu.


 

MuybridgeBigPoslednji bradonja iz naše priče je Eadweard Muybridge. On zasigurno ima najmanju bradu od svih naših junaka, ali je najbitniji koliko za nas fotografe, toliko i za ljubitelje filma. Ukoliko niste čuli za njega, Muybridge je naučnik-fotograf koji je usavršio sistem fotografisanja pokreta. Korišćenjem više foto-kamera raspoređenim u nizu on je fotografisao ljude i životinje u pokretu. Cilj je bio da sazna da li konj tokom svog trka drži sve četiri noge u vazduhu i u tome je uspeo. Unajmio ga je tadašnji guverner Kalifornije i obojica su dokazali celom svetu da konj tokom galopa i jednom momentu takoreći lebdi u vazduhu. Nama ta činjenica ne znači puno, ali tada je očigledno bila bitna. Čim je bogati gospodin dao svoje dolare za istraživanje i na taj način omogućio Muybridge-u da svojim tehnikama snimi i prikaže javnosti konja u trku i na taj način potpomogne razvoj filmskih tehnika.


Svi ovi likovi su interesantni za našu priču i njihova upornost u dugogodišnjem puštanju brade ih je dovela u Ginisovu knjigu rekorda, u istorijske časopise i slično. Što ne znači da ukoliko imate bradu da je to izraz vaše muškosti ili mudrosti, ali ako pustite bradu dugu 3 metra, slobodno me pozovite i ja ću vas vrlo rado fotografisati i čuti vašu priču.


 

Marko Subotin

Author: Marko Subotin