Teorija Fotografije

Režimi snimanja

Manualno ili automatski?

S vremena na vreme pojavi se neko, kao polaznik Refoto škole fotografije ili kao neko ko je samo svratio do studija da se raspita oko novog dela fotografske opreme, ko mi odmah u startu naglasi kako eto na fotoaparatu koristi isključivo manualni režim fotografisanja. Obično se nasmejem i predložim da mi to svoje umeće demonstrira tako što će sa stola (na kojem stoji uvek spreman i napunjen filmom) uzeti Nikon F2 a ja ću uzeti “žutomrljaša”, sovjetski Zorki koji je tu pored i da onda izađemo u dvorište da fotografišemo. I odmah ga upozorim kako već godinama u prizmi sa svetlomerom nema baterija odnosno merenje svetla ne radi i da će morati sam, “odokativno” i iskustveno da definiše parametre snimanja. U tom trenutku počinje objašnjavanje kako bez digitalnog fotoaparata odnosno njegovog ekrana na kojem je moguće proveriti snimak njegovo umeće manualnog podešavanja i ne funkcioniše baš najbolje.
Rad u manualnom režimu neophodan je u mnogo situacija (snimanje svetlosno komplikovanih scena, rad sa studijskom rasvetom koja nema ugrađenu TTL kontrolu…) ali je besmisleno generalizovati i kupovati tehnološka čuda gde je najveći deo investicija utrošen na razvoj mernih sistema za koje mislite da vam nisu potrebni.

Manualni način rada


Kada koristite ručno podešavanje (blende i ekspozicije) maksimalnu pažnju treba obratiti na izbor parametara koji moraju biti u skladu sa scenom i već definisanom ISO osetljivošću koju koristimo. Ovakav način rada zahteva obaveznu proveru rezultata u slučajevima gde se svetlosna situacija konstantno menja. Kontrolu tačnosti parametara obavezno kontrolišite pomoću +/- grafikona koji vidimo u donjem delu tražila i obavezno pregledom histograma već snimljenih fotografija. Ako koristite ovaj način snimanja tada imate potpunu kontrolu nad količinom svetla koja stiže do senzora što uključuje podešavanje ISO vrednosti, blende i brzine zatvarača to jest ekspozicije. Ove tri vrednosti su u odnosu reciprociteta što znači da promena jedne vrednosti utiče na ostale dve.

Prioritet blende (A kod Nikon i Av na Canon fotoaparatima)

Najčešće korišćen automatski režim rada daje vam kontrolu nad ISO vrednostima i blendom. Na osnovu odabrane
blende (koju smo prilagodili željenoj dubinskoj oštrini) merni sistem fotoaparata sam će odrediti neophodnu ekspoziciju. Koristimo ga kada nam je prioritet kontrola dubinske oštrine. Veliki otvori blende (1,4; 2; 2,8) daju nam malu dubinsku oštrinu koja na snimku daje zamućenu pozadinu i obrnuto – mali otvori blende
(16; 22; 32) daju maksimalnu dubinsku oštrinu.

Prioritet ekspozicije (S kod Nikon i Tv na Canon fotoaparatima)

Sledeća anegdota još je zanimljivija i odnosi se na jednu polaznicu škole koja je došla da nauči odnosno da ustanovi gde greši prilikom fotografisanja dece, jer je to ono čime namerava da se bavi. Pitao sam šta je najveći problem a odgovor je bio nemogućnost da postigne i da istovremeno snima decu koja se igraju u dvorištu, na suncu i utrčavaju (i istrčavaju) u zatvoreni prostor. Malo po malo i došli smo do toga da mi je (sa velikom dozom ponosa) rekla kako isključivo fotografiše manualno. Kada sam joj rekao kako je po mom mišljenju to najveća budalaština bila je čak i uvređena jer njoj su neki ozbiljni fotografi rekli da se tako dobijaju najkvalitetnije moguće fotografije. Zamolio sam je da uzme fotoaparat i da na njen način snimi polaznike škole koji su fotografisali u dvorištu, da potom uđe u studio i da unutar zatvorenog prostora nastavi snimanje. Kada je završila uzeo sam joj fotoaparat, postavio ga na S (shutter priority), odabrao matrix merenje svetla, aktivirao Auto ISO opciju i podesio je tako da maksimalna ISO vrednost bude 1600 i da minimalna brzina zatvarača ide do 1/60 sekunde. Osnovnu ekspoziciju postavio sam na 1/500 sekunde, dao joj fotoaparat i rekao da ponovo snimi sve i uporedi kvalitet snimaka a da potom razmisli i o tome kojom je brzinom i lakoćom snimala. Objašnjenje je veoma jednostavno jer je snimanje razigrane dečurlije doslovno akciona fotografija gde je zamrzavanje kretanja najvažnija stvar. I naravno da treba napomenuti da je editorima digitalnih slika moguće ispraviti skoro sve – osim mutnih snimaka.

Ovaj režim rada pruža kontrolu nad dva (od tri) parametra a u ovom slučaju to su ISO vrednosti i brzina zatvarača.
Na osnovu odabrane ekspozicije koju smo prilagodili svetlosnim uslovima fotoaparat će podesiti neophodan otvor blende. Najčešće se koristi prilikom fotografisanja akcije gde je neophodno “zamrznuti” pokret. Ovo je izbor onih kojima je neophodna kontrola nad brzinom bilo da je u pitanju zamućivanje (koristimo duge ekspozicije) ili zamrzavanje pokreta (koristimo kratke ekspozicije).

Program


Potpuno automatski način merenja svetla. Koristimo ga u slučajevima kada nemamo vremena za razmišljanje o parametrima snimanja već smo koncentrisani samo na motiv.

Kako definisati podešavanja fotoaparata

Prvo definišete šta je važno na budućoj fotografiji: dubinska oštrina ili zamrznut pokret i prema tome birate način snimanja (M, A ili S). Pazite na upozorenja koja vam daje fotoaparat i kontrolišete rezultate snimanja. U praksi to znači da prvo odaberete odgovarajuće ISO vrednosti i to prema svetlosnoj situaciji. Ako ima puno svetla biramo ISO 100 ili ISO 200. Ako je scena pod prigušenim svetlom naš izbor je ISO 400 ili ISO 800 dok mračne scene zahtevaju visoke ISO vrednosti. Vrednost ekspozicije biramo u skladu sa načinom snimanja: duge ekspozicije zahtevaju stativ i namenjene su nepokretnim objektima i obrnuto. Pravilo je da najduža ekspozicija za fotografisanje “iz ruke” treba da odgovara broju žižne daljine objektiva koji koristimo. U praksi je to na primer 1/30 s za širokougaoni objektiv žižne daljine 28mm odnosno 1/250 s za teleobjektiv žižne daljine od 250 mm. U slučaju da smo prinuđeni da koristimo ekspozicije duže od navedenih tada je neophodna upotreba stativa kako bi eliminisali pomeranje fotoaparata tokom snimanja koje daje mutne fotografije. Obratite pažnju na upozorenja jer će vas fotoaparat upozoriti kada su parametri snimanja izvan kontrolisanog područja. Na primer ako na jakom suncu koristite A režim rada i podesili ste ISO 800 uz veliki otvor blende u tražilu će početi da treperi brojka koja označava najkraću ekspoziciju (1/4000s ili 1/8000 s). Neophodno je zatvoriti blendu i/ili smanjiti ISO vrednost. Ako koristite S mod uz ISO 800 i dugu ekspoziciju tada će početi da treperi oznaka blende što znači da treba odabrati manje vrednosti blende i/ili kraću ekspoziciju.