Oprema, Tehnika

SISTEMI RASVETE – kontinualna, tungsten

Veliki broj različitih pitanja u vezi s radom u studiju povod je za ponavljanje serije tekstova o studijskoj opremi, od koje rasveta zauzima najznačajnije mesto. Ovoga puta upoznaćemo se s različitim sistemima rasvete koji se razlikuju po mogućnostima, prednostima i manama. Svi znamo da osnovu fotografskog rada čini svetlost. Kada fotografišete na otvorenom, u potpunosti zavisite od postojećeg svetla koje tokom dana stiže od sunca. Poznato je i da, u zavisnosti od doba dana, svetlo ima različitu temperaturu, što kao konačan rezultat ima vidljiv uticaj na reprodukciju boja. U prvim fotografskim studijima nije bilo rasvete, već su građeni takozvani stakleni ateljei, kod kojih je najvažnija stvar bio krov prekriven staklom i okrenut ka severu, odakle uvek stiže lepo, difuzno svetlo.

Regulacija jačine i smera svetlosti postizana je brojnim zavesama, a briga oko balansa belog nije postojala – koristili su se samo crno-beli materijali. Pojava električne energije donosi revoluciju i u oblast studijske fotografije jer, prvi put, snimanje ne zavisi od vremenskih uslova. Jedan za drugim javljaju se sve bolji i jači sistemi rasvete, a pojava kolor-filmova zahteva i određene standarde kada je temperatura svetla u pitanju, kao što je, na primer, 3.200 K. Prema tom standardu počinju da se proizvode i takozvani Tungsten filmovi, koji su fabrički izbalansirani da daju ispravnu reprodukciju boja pod ovakvim svetlom, koje bez korigovanja posebnim plavim filtrima kao rezultat ima narandžasto-crvenu kolornu dominantu ili, fotografskim žargonom rečeno, narandžasti štih. Pojedini proizvođači nudili su nekoliko tipova označenih sa A i B već prema tome da li su balansirani za 3.200 ili 3.400 K. Razvoj fotografije doveo je do trenutka kada je (skoro) sve moguće srediti, ali poenta rada u studiju nije ispravljanje grešaka, već maksimalna kontrola procesa fotografisanja. Zato ne treba da vas čudi ogromna količina najrazličitijih sistema rasvete, njihovih nosača i najraznovrsnijih pomoćnih sredstava koja olakšavaju rad.

Kontinualna rasveta

Probleme s grejanjem uspešno rešavaju moderni sistemi kontinualne rasvete koji koriste fluorescentne sijalice. Njih karakteriše nekoliko puta veća jačina generisanog svetla u odnosu na potrošnju, a to dovodi do mnogo manjeg zagrevanja, tako da se može koristiti i standardna studijska oprema. Kao primer, na fotografiji vidite Lastolite RayD8 C5600 Kit, jedan od popularnih kompleta namenjen malim studijima a kojeg smo odabrali, da to tako nazovem, kao predstavnika srednje klase: nije najjeftiniji, niti može konkurisati najskupljim, ali jednostavno pruža čak i više od maksimuma koji definiše cena.

Rasvetu u studiju možemo podeliti na dve osnovne grupe: kontinualnu i fleš-rasvetu. Kontinualna studijska rasveta (takođe ima ima svoje podgrupe, ali o njima kasnije) koristi standardne reflektore i sijalice, posebno dizajnirane za fotografiju, koje imaju određenu i definisanu vrednost temperature (obojenosti) svetla. Odmah treba napomenuti da, ako ste nabavili ovakvu vrstu rasvete, obavezno pročitate uputstvo koje dolazi uz sijalice jer većina ima određeni vek trajanja i u tom vremenu daju definisanu temperaturu svetla. Nakon toga one nastavljaju da rade, ali se temperatura menja i ide prema crvenom delu spektra, tako da je reprodukcija boja ugrožena. Kontinualna rasveta omiljena je kod početnika jer sve vreme imate priliku da vidite kako izgleda scena i da svetlo pomerate prema potrebi. Ovde je pravi trenutak da vas upozorimo na jednu stvar, a to je da prilikom pomeranja reflektora koji rade, ili su dugo bili uključeni pa su sijalice vrele, to radite maksimalno pažljivo jer su tada veoma osetljive i mogu da pregore, odnosno vlakno unutar sijalice može se prekinuti. Još jedna važna stvar jeste da, iako je nabavka osnovnih kompleta reflektora veoma povoljna, to ne znači da su jeftini i u eksploataciji. Pored cene sijalica, glavnu stavku predstavlja cena dodatne opreme jer klasični reflektori imaju jednu ozbiljnu manu, a to je isijavanje ogromne količine toplote, tako da ne možete koristiti opremu namenjenu oblikovanju svetla koja nije posebno konstruisana i izrađena od posebnih materijala otpornih na toplotu i koja je, naravno, mnogo skuplja.

Kontinualna tungsten rasveta

Ono što karakteriše ovu vrstu rasvete jeste temperatura svetlosti koja se kreće u području od 3.200 do 3.400 K i koja daje svetlo pomereno ka crvenom delu spektra, što znači da će na fotografijama biti primetan znatan nedostatak plavih tonova. Danas se korekcija balansa boja lako obavlja editorima digitalnih fotografija, ali jedna veoma važna napomena jeste da kada god snimate pod ovakvim uslovima (a to podrazumeva fotografisanje u pozorištu, na primer, gde se uglavnom koriste ovakvi reflektori) obavezno uradite merenje, tj. podešavanje balansa bele boje prema postojećim svetlosnim uslovima. Vrlo retko, i uz ovakvo merenje, možete dobiti idealnu reprodukciju boja, ali je kontrola balansa bele tokom obrade znatno olakšana i daje mnogo bolje rezultate. Ako upoređujemo standradne reflektore sa drugim sistemima rasvete, postoji dosta mana, tj. razloga protiv nabavke ovakve vrste rasvete.

Prva mana veoma je zanimljiva i znaju je svi koji su ikada radili s reflektorima, a odnosi se na prividnu jačinu svetla. Kada uključite rasvetu, ona izgleda izuzetno jaka, ali kada izmerite realnu količinu svetla koja se nalazi na objektu snimanja, ona je veoma mala, te se u većini slučajeva mora i dodatno koristiti stativ jer će ekspozicije biti duge. Već smo pomenuli to da se reflektori greju, tako da nije slučajno što se ova vrsta rasvete naziva još i toplom, a toplota je posledica lošeg iskorišćenja energije u sijalicama koje koriste jer proizvode veću količinu toplote od količine svetla. Posledica ovakvog odnosa jeste ogromna potrošnja električne energije i to u KW. Ovo ograničava upotrebu dodatne opreme, a povećava opasnost od požara jer, ako neka zapaljiva stvar dotakne reflektor nakon nekoliko sati rada, lako može da se zapali. Zbog toga su u upotrebi posebni materijali kakav je, na primer, čuveni španglas, upresovana staklena vlakna otporna na toplotu. Ali, čak i ovaj materijal ne može da izdrži direktan kontakt s metalnim delovima reflektora. Nije moguća nikakva kontrola jačine svetla jer promenom intenziteta dobijaju se drastične promene u temperaturi svetla, a slična stvar dešava se i prilikom eventualne promene napona mreže.

Ova vrsta rasvete ima, naravno, i svoje prednosti, na primer, laka kontrola svetla koje je stalno i još lakše merenje potrebnih ekspozicija jer, ako koristite studijske fleševe, merenje svetla možete uraditi jedino flešmetrom, a to nije jeftina sprava. Kontinualna rasveta ima još jednu prednost, a to je rad bilo kojom brzinom zatvarača, tj. nema potrebe za bilo kakvim vidom sinhronizacije. Ukoliko imate mogućnosti za takvu postavku, veoma je efektno postaviti reflektore napolju, a svetlo usmeriti kroz prozor. Najveći deo toplote ostaće van prostora u kojem fotografišete, a svetlo se veoma lepo kontroliše i omekšava običnim paus-papirom. Ako uz to nabavite i takozvanu Daylight foliju, tj. korekcionu plavu filtar foliju, namenjenu kontroli boje svetla reflektora koja se obično koristi u kombinaciji s pausom (što dalje od sijalica), unutar prostora dobićete veoma kvalitetno i lepo svetlo.