Praksa na delu

Sistemi rasvete – II deo

Blic lampe

Studijski fleš II deo

[blockquote]U prošlom tekstu upoznali smo se sa sistemima kontinualne rasvete. Ovoga puta videćemo šta fotografima nude sistemi fleš rasvete koju karakteriše izuzetna snaga svetla i mogućnost korišćenja najraznovrsnijih dodataka. Prvi tekst izazvao je dosta komentara i još veći broj najrazličitijih pitanja na koja su odgovori sadržani u sledećim nastavcima. Jedna mala nedoumica bila je vezana za to što nismo uradili ništa praktično, odnosno nismo snimili nijednu fotografiju, a rubrika se zove ”Praksa na delu”.
Takođe moram dati malo pojašnjenje termina blic i fleš, koji će se tokom teksta preplitati. Iako, u osnovi, označavaju isti pojam, mi smo reč blic (koja je nemačkog porekla) usvojili kao ime uređaja koji se montiraju na fotoaparat, a fleš (preuzeta iz engleskog jezika) koristimo za velike studijske izvore bljeskavog svetla. Izraz bljeskalica je još jedno od mogućih imena ali mali broj (čitaj niko) fotografa zna šta označava. Isto tako, skoro niko ne koristi termin “protiv sunčani zaslon” za zonenblendu (popularno zonericu). Za sada ćemo se držati naziva koji su stalno u upotrebi i koje svi razumeju.[/blockquote]

Oprema po meri

Do sada su u radnim prostorima fotografa širom sveta vladali studijski blicevi, ali ta dominacija poljuljana je pojavom video mogućnosti na fotoaparatima i potrebom za stalnom rasvetom. Moramo pomenuti da je razvoj kineske foto-industrije doveo do toga da studijsku opremu može kupiti svako kome treba, a ujedno je uticao na drastična smanjenja cena i u profesionalnom segmentu. Pre toga, studijska oprema koštala je veoma mnogo i koristili su je samo oni kojima je zaista bila neophodno sredstvo za rad, odnosno fotografi koji su mogli da isplate takva ulaganja. Sa druge strane, visoka cena profesionalne opreme ima svoje opravdanje u kvalitetu delova i posebno kvalitetu svetla koji dobijamo, tako da svako bira ono što mu je neophodno. U praksi to znači da, ako koristimo jeftiniju verziju, možemo dobiti snimke koji imaju male razlike u intenzitetu i temperaturi svetla, za čije korigovanje će nam biti neophodno vreme za digitalnu obradu. S druge strane, imamo fotografe koji koriste ozbiljnu rasvetu, flešmetar kojim precizno izmere količinu svetla i kolormetar kojim izbalansiraju odnose boja, za čiju korekciju se koriste CC folije, odnosno filtri. Iako se većina zapita čemu služe sve te veoma skupe sprave kada je (skoro) sve moguće korigovati digitalnom obradom, postoje dva razloga: vreme i kvalitet. Nakon takvog podešavanja, obrada snimljenog materijala je minimalna i veoma brza, a rezultati su maksimalno dobri. Ovakav način rada predstavlja varijantu priče o retušu objekta: potrošićemo vreme na pripremu snimanja, ali ako imamo veliku seriju, to vreme će biti mnogo kraće od onoga koje je neophodno za rad na obradi. Takođe, treba dodati i to da kupovina studijskog fleša predstavlja samo početak, jer bez dodatne opreme koju predstavljaju najraznovrsniji sistemi za montažu i oblikovanje svetla, ”goli” uređaj nam ne znači mnogo.

Blic lampe

Jedan od najjeftinijih načina da počnete da koristite ovu vrstu rasvete jesu takozvane blic lampe. Ime su dobile po tome što imaju standardan navoj za klasično sijalično grlo, tako da ih je veoma jednostavno koristiti. Obično imaju snagu do 100 Ws i eventualno preklopnik, kojim se snaga može smanjiti na polovinu. Posebni studijski nosači blic lampi imaju mogućnost promene ugla i mesta gde možemo montirati kišobran tako da im, osim snage, ništa ne fali. Glavne prednosti jesu male dimenzije, lako rukovanje i pre svega cena, jer se pojedine blic lampe mogu zajedno s nosačem kupiti za oko dvadesetak evra. Prema tome, tri ili više blic lampi može dati dovoljno svetla za snimanje ”Table top” fotografija i portreta, a uz korišćenje mogućnosti koje danas pružaju visoke ISO osetljivosti, njihova upotrebna vrednost još je veća. Kao primer možete pogledati fotografije u rubrici ”Kolekcionarski kutak” koje, iz broja u broj, snimamo sa dve ovakve lampe.
Za pojedine modele postoji i mali izbor doda­tne opreme, kao što su plastični difuzeri i filtri u boji. Mi smo se s ovim uređajima bavili više puta, a u rubrici ”Štapom i kanapom” za njih smo čak pravili mini soft-boksove. Blic lampe predstavljaju najjednostavniji i najjeftiniji način da formirate mali studio. Na tržištu postoji ogroman broj modela ali svi imaju manje ili više iste mogućnosti i sličnu snagu koja se kreće oko 100 Ws. Nosači namenjeni blic lampama mogu se iskoristiti i za fluo lampe što svakako možemo iskoristiti. Istovremeno, postoje i dvostruki i trostruki nosači, gde jedno sijalično mesto možemo iskoristiti za klasičnu sijalicu (ne sme biti jaka kako ne bi uticala na temperaturu svetla blica) koja će nam poslužiti kao modelujuće, “pilot” svetlo. Aktiviraju se pomoću ugrađene fotoćelije ili putem sinhro kabla.

Ostatak članka možete pogledati u ReFoto 90 koji možete poručiti na Refoto pretplata + stari brojevi