Oprema, Tehnika

Sistemi rasvete

U prethodnim tekstovima upoznali smo se sa sistemima kontinualne rasvete. Ovoga puta, videćemo šta fotografima nude sistemi blic i studijske fleš rasvete koju karakteriše izuzetna snaga svetla i mogućnost korišćenja najraznovrsnijih dodataka. Moramo dati malo pojašnjenje termina blic i fleš, koji će se tokom tekstova preplitati. Iako, u osnovi, označavaju isti pojam, mi smo reč blic (koja je nemačkog porekla) usvojili kao ime uređaja koji se montiraju na fotoaparat, a fleš (preuzeta iz engleskog jezika) koristimo za velike studijske izvore bljeskavog svetla. Izraz bljeskalica je još jedno od mogućih imena ali mali broj (čitaj niko) fotografa zna šta označava. Isto tako, skoro niko ne koristi termin “protiv sunčani zaslon” za zonenblendu (popularno zonericu). Za sada ćemo se držati naziva koji su stalno u upotrebi i koje svi razumeju.

Oprema po meri

Do sada su u radnim prostorima fotografa širom sveta vladali studijski blicevi, ali ta dominacija poljuljana je pojavom video mogućnosti na fotoaparatima i potrebom za stalnom rasvetom. Moramo pomenuti da je razvoj kineske foto-industrije doveo do toga da studijsku opremu može kupiti svako kome treba, a ujedno je uticao na drastična smanjenja cena i u profesionalnom segmentu. Pre toga, studijska oprema koštala je veoma mnogo i koristili su je samo oni kojima je zaista bila neophodno sredstvo za rad, odnosno fotografi koji su mogli da isplate takva ulaganja. Sa druge strane, visoka cena profesionalne opreme ima svoje opravdanje u kvalitetu delova i posebno kvalitetu svetla koji dobijamo, tako da svako bira ono što mu je neophodno. U praksi to znači da, ako koristimo jeftiniju verziju, možemo dobiti snimke koji imaju male razlike u intenzitetu i temperaturi svetla, za čije korigovanje će nam biti neophodno vreme za digitalnu obradu. S druge strane, imamo fotografe koji koriste ozbiljnu rasvetu, flešmetar kojim precizno
izmere količinu svetla i kolormetar kojim izbalansiraju odnose boja, za čiju korekciju se koriste CC folije, odnosno filtri. Iako se većina zapita čemu služe sve te veoma skupe sprave kada je (skoro) sve moguće korigovati digitalnom obradom, postoje dva razloga: vreme i kvalitet. Nakon takvog podešavanja, obrada snimljenog materijala je minimalna i veoma brza, a rezultati su maksimalno dobri. Ovakav način rada predstavlja varijantu priče o retušu objekta: potrošićemo vreme na pripremu snimanja, ali ako imamo veliku seriju, to vreme će biti mnogo kraće od onoga koje je neophodno za rad na obradi. Takođe, treba dodati i to da kupovina studijskog fleša predstavlja samo početak, jer bez dodatne opreme koju predstavljaju najraznovrsniji sistemi za montažu i oblikovanje svetla, ”goli” uređaj nam ne znači mnogo.

Blic lampe

Jedan od najjeftinijih načina da počnete da koristite ovu vrstu rasvete jesu takozvane blic lampe. Ime su dobile po tome što imaju standardan navoj za klasično sijalično grlo, tako da ih je veoma jednostavno koristiti. Obično imaju snagu do 100 Ws i eventualno preklopnik, kojim se snaga može smanjiti na polovinu. Posebni studijski nosači blic lampi imaju mogućnost promene ugla i mesta gde možemo montirati kišobran tako da im, osim snage, ništa ne fali.
Glavne prednosti jesu male dimenzije, lako rukovanje i pre svega cena, jer se pojedine blic lampe mogu zajedno s nosačem kupiti za oko dvadesetak evra. Prema tome, tri ili više blic lampi može dati dovoljno svetla za snimanje ”Tabletop” fotografija i portreta, a uz korišćenje mogućnosti koje danas pružaju visoke ISO osetljivosti, njihova upotrebna vrednost još je veća.


Blicevi

Iako do pre par godina skoro niko nije koristio bliceve kao studijsku rasvetu jer ih je bilo veoma teško aktivirati zajedno, danas je to relativno lako. Kontrola postoji u skoro svakom D-SLR fotoaparatu koji ima ugrađeni blic i mogućnost da se on postavi u takozvani Commander Mode. Drugi način jeste (obično najskuplji) pomoću blica koji ima
tu opciju, ili pomoću uređaja koji je namenjen samo tom poslu. Ako želite da improvizujete rasvetu sa više bliceva koji nemaju opciju daljinske kontrole, ona je moguća uz pomoć ”Slave unit” uređaja koji imaju svoju fotoćeliju kojom sinhronizuju bljesak s ostalim blicevima opremljenim ovom spravom. Ovo može biti veoma jeftino rešenje jer se na berzama ”obični” stariji modeli mogu nabaviti za malo para, a i ”slave” jedinice ne koštaju mnogo. Malo rada u stilu  ”Štapom i kanapom” na spajanju bliceva i sistema za oblikovanje svetla i spremni ste za snimanje. Jedan od ozbiljnih nedostatka rada s velikim brojem bliceva jeste neophodna količina baterija, mada pojedini modeli bliceva imaju i mogućnost napajanja putem AC adaptera. Zahvaljujući novim mogućnostima bliceve možemo koristiti kao neku vrstu mini studijske rasvete. Fotoaparati s ugrađenim blicem mogu putem Comander moda ili pomoću posebnog kontrolera kao što je, na primer, Nikon SU800, kontrolisati onoliko bliceva koliko ih imamo, dok ih istovremeno možemo deliti u grupe. Blicevi kao što su SB 800 i SB 900 mogu se koristiti i u komander i slejv načinu rada. Pojedini stariji modeli, kao što je Nikon SB 80, mogu biti aktivirani na ovaj način, dok bliceve koji nemaju nijednu modernu opciju aktiviramo pomoću servo okidača, popularnih “slejvova”. Kao primer vidimo Osram blic na čiju stopicu je montirana slejv jedinica.