Foto-škola

Šminka i frizura II deo

Šminkanje u fotografiji – da ili ne? U primarnoj – informativnoj i dokumentarnoj funkciji – NE, šminkanje je zabranjeno, u sekundarnoj – umetničkoj funkciji – DA, ali uvek treba razmisliti da li je ona zaista potrebna i koliko.

Šminka ima dve funkcije: tehničku i liko­vnu. Prilikom izbora načina šminkanja treba uzeti u obzir osobine medija zapisa, kvalitet i vrstu osvetljenja i pigmentaciju kože kako bi se omogućio odgovarajući kvalitet tonalne reprodukcije i zadovoljili tehnički zahtevi. Likovna funkcija šminke jeste kada se njom doteruje kontrast tena lica kako bi ono moglo da se na odgovarajući način reprodukuje u crno-belu ili kolor polutonsku sliku, tj. da se postigne odgovarajući kontrast, retuširaju oštećenja i mane lica i napravi ”maska” pomoću koje se koriguju i naglašavaju tipične crte lica.
”Mejkap” je pomoćni postupak, ali može biti odlučujući za dobru fotografiju, bilo u poziti­vnom ili negativnom kontekstu. Većina fotografa ne radi sa šminkom čak ni u ateljeu, iako je ponekad dovoljno malo kreme, malo svetlog ili tamnog pudera da bi se postigao odgovarajući efekat. Ti efekti teško mogu da se postignu nakna­dnim retu­širanjem u postprodukciji – klasični­m ručni­m ili u Photoshopu. Najjednostavnija inte­rvencija koju možete uvek da uradite na svakom mestu kada snimate portret jeste da zamolite model­a da ovlaži usne jezikom. Na taj način njihova boja postaje izrazitija, a one sjajnije zahvaljujući refleksu, te nije potrebna nikakva dodatna šminka. Ako želite da dobijete na plastičnosti lica, utrljajte kremu za lice, dečje ulje ili glicerin, i obrnuto – ako hoćete da potisnete plastičnost obraza dovoljno je da ih lagano napuderišete. Kod po­rtreta žena dovoljna je uobi­čajena dnevna ili večernja šminka prema tipu kostima i osvetljenja, a oba tipa šminke možete da primenjujete i u fotografiji. Makijaža mora biti usklađena s tipom svetla kojim se osvetljav­a scena. Šminka može da pomogne tamo gde ne može da se postigne željeni efekat pomoću svetla: naglašavanje ili potiskivanje refleksa, povećanje utiska plastičnosti lica itd. Kada radite s difuznim svetlom, šminka mora biti naglašenija nego kod usmerenog svetla – prirodnog ili veštačkog. U načelu, kod kontra­stnog svetla koristi se manje kontrastna šmink­a, kod mekog svetla izražajnija, što je, u suštini, osno­vna razlika izme­đu dnevne i noćne šminke.

Nastavak članka možete pročitati u časopisu Refoto 103 koji možete poručiti na Refoto pretplata + stari brojevi

<!–more–>

Postupak šminkanja u fotografiji
Postupak šminkanja za fotografisanje isti je kao kod svakodnevnog šminkanja, pogotovo kod informativnog i reprezentativnog portreta, ali ga je potrebno prilagoditi mediju zapisa slike – osetljivosti materijala, osobinama ­crno-belog ili kolor zapisa, spektralnom sastavu svetla itd. Prvo se nanosi i utrljava osnovni puder – običn­i ili tečni, nešto tamnije nijanse od tena kože lica. Na jagodice ispod sredine oka možete da nanesete neznatne tragove crvene boje i nežno ih utrljate prema slepoočnicama. Četkicom začešljate obrve, posle čega ih pojačavate krejonom. Sledi naglašavanje očnih kapaka laganom tamnijom nijansom od sredine kapka koso ka obrvama. Trepavice učvršćujete maskarom, a prilikom ocrtavanja očiju počinjete od sredine oka neposredno iznad gornjih trepavica i crtate liniju smerom ka spoljašnjem uglu oka, posle čega vodite liniju od unutrašnjeg ugla ka sredini oka. Na kraju doterujete usne: prvo naglašavate konture usana, posle nanosite karmin prvo na gornju, zatim na donju usnu.
Oči govore i privlače posebnu pažnju, zato ih morate pažljivo našminkati. Koža očnih kapaka je veoma tanka i malo tamnija od tena lica, te ako naglasite taj ton, oko dobija na upečatljivosti, postaje sjajno, duboko, osvajajuće. Kod neizražajnih očiju takođe pomaže tamniji ton očne okoline; upale oči deluju uvek manje nego što su u stvarnosti, a iako ih uokvirite tamnim ajlajnerom, vizuelno će se povećati, a očna duplja će delovati produbljeno. Oko deluje da je veće ako je naglašeno linijom koja ide direktno uz trepavice, a kod spoljašnjeg ugla liniju treba produžitika napolje i malo nagor­e. Trepavice na gornjem kapku su dugačke i zakri­vljene nagore, na donjem kapku su kraće i zakrivljene nadole. Njihovu atra­ktivnost naglašvamo bojenjem maskarom. Zasvođenim obrvama naglašava se oblo lice, a široko lice može da se suzi sa srednje širokim obrvama koje kod spoljašnje trećine lagano podignete nagore.Duguljasto lice može da se uravnoteži i jakim i lagano zasvođenim obrvama. Oblik obrva konturom i veličinom trebalo bi da odgovara  formi usana. Jake obrve i tanke usne ili zasvođene obrve i ravna usta, ravne obrve i punačke plastične usne – sve to deluje neprikladno. Što je viši, deblji i zasvo­đeniji luk obrva, time se veće, izrazitije i jasnije­ čini oko. Usne se preko dana šminkaju svetlijom bojom, tamna nijansa preko sunčanog dana daje prilično tvrd izraz, svetlije usne pri veštačkom svetlu deluju neizražajno, zbog toga se u ovom slučaju koristi tamnija nijansa. Uopšteno, veštačko svetlo oslabljuje skoro sve boje, zato kod večernje šminke treba koristiti malo tamnije nijanse.
Mršavi obrazi postaju popunjeniji pomoću svetlije šminke. Generalno gledajući, delovi lica premazani svetlijom šminkom deluju popunjenije, i obrnuto – tamna šminka smanjuje našmi­nkane partije. Svetlije našminkane površine deluju veće, a tamnija šminka vizuelno smanjuje površine. Najveća greška prilikom šminkanja jesu tvrdi prelazi između pojedinih partija, a osetljivi foto-materijal ove greške nemilosrdno reprodukuje. Kod žena s dekolteom treba obratiti pažnju na naga ramena, nadlaktice, podlaktice, ruke i poprsje. Njihov tonalitet treba uskladiti s tenom lica, a nepoželjne dlačice treba uklonit­i. Tonalitet šminke bira se ne samo prema boji kose, očiju i tena, već i prema tonalitetu odeće koju nosi model i tonalitetu pozadine.

Šminka u fotografiji može da oblikuje kako ženski, tako i muški obraz.
Muško lice često krase brkovi i brade svih vidova i oblika, od brčića, do moćnih brada. Prilikom snimanja i brada i brkovi moraju biti perfektno podšišani – štucovani i doterani kako bi krasili obraz, u protivnom izgledaju neure­dno, nečisto – smetaju. Ukoliko model ne krase navedeni ukrasi, njegovo lice mora biti obrijano, po mogućnosti bez posekotina, a potrebno je posvetiti i posebnu pažnju detaljima – treba podšišati dlačice u ušima, nosnicama i sl. U princi­pu, kod muške šminke ne koristi se ka­rmin za usne ili maskara i ajlajner za šminka­nje očiju (može, ali u modnoj ili rekla­mnoj fotografiji), dok pudere, kreme i slično možete slobodno koristiti radi naglašavanja ili potiskivanja plastičnosti lica. Posebnu pažnju treba posvetiti šminkanju škakljivih partija lica: pod bradom, na vratu, oko ušiju i ispod donje vilice; makijažom možete da korigujete nepravilnosti nosa, brade i drugih karakternih delova lica.
Portret mora biti harmonizovan, ali i kara­kterizovan protivurečnostima ličnosti. Fotograf mora da proceni ličnost modela, njegov kara­kter i da razmisli temeljno o ulozi koju treba da odglumi na konačnom portretu, da ga podstakne da postane koautor svog portreta. U tom kontekstu treba da odluči o njegovom doterivanju, koliko i kakvu šminku da upotrebi ili ne upotrebi kako bi sačuvao karakter modela. Zbog toga, osim o doterivanju lica i kose, treba da razmišlja i o rukama, manžetnim dugmićima, kravati i slično.
Frizura
Da bismo zaokružili priču o doterivanju i ule­pšavanju ljudske figure radi pripreme za snimanje informativnog i reprezentativnog portreta ili cele figure, treba razmisliti i o uređenju bitno­g sastavnog dela portreta – o kosi, tj. frizuri modela­. Našminkano i doterano lice bez odgovarajuće uređene frizure deluje neukusno, neusklađeno i disharmonično. Frizura treba da bude doteran­a sa istom brižljivošću kojom doterujete lice, mora biti uredna, ali i oživljena asimetrijom, ležerno oslobođenim pramenovima kose ili na drugi način. Najbolje deluje slobodno raščešljana i očešljana kosa. Frizuru formirate ne samo radi oblika već i zbog toga da bi ona bolje ”primala” svetlo. Lak za fiksiranje kose je neophodan u svakom ateljeu, pomoću njega možete da doterate nemarnu ili neukusnu frizuru, ali svakako ne intervenišete kada je frizura deo karaktera modela i u tim slučajevima obavljate samo male dorade. Preterano doterana frizura, kao i nekadašnja moderna natapirana kosa, kada je sveža i nova, može da deluje kao perika.
Za frizuru važi pravilo: ona treba da bude takva da približi oblik lica ovalnom obliku. Lagano padajućim pramenovima kose optički se ”snižava” visoko čelo, kod niskog čela češlja se kosa nagore. Tamna kosa ”smanjuje” lice, ono izgleda manje, nežnije i bleđe, obrnuto, svetla kosa ”gura” lice napred, a ono vizuelno deluje veće. Frizura može da učini lice nežnijim, da ga suzi ili proširi, da ga harmonizuje, ali i disharmonizuje i izobliči.
U praksi vam se može dogoditi da rešavate problem ljudi bez kose. Ukoliko se model ne stidi svoje ćelavosti i ne trudi se da je prekrije­, problem rešavate pogodnim osvetljenjem i pomoću­ šminke lakim prepuderisanjem kako biste smanjili reflekse koji mogu da nastanu na glatkoj i sjajnoj koži temena. U ovom slučaj­u (kao i u slučaju sadašnjeg muškog modno­g trenda – veoma kratka kosa ili šišanje do glave) posebne brige portretnim fotografima zadaju uši, pogotovo ako su malo ili više klempave, što se rešava pogodnim uglom snimanja i položajem glave. Ako model koristi periku za prekrivanje ćelavosti, problem je mnogo složeniji zbog toga što ona mora biti urađena veoma kvalitetno kako fotografija ne bi otkrila prevaru koju ljudsko viđenje u svakodnevici često ne opaža. U ovom slučaju morate se potruditi mnogo više oko osvetljenja modela kako biste prikrili prevaru.
Kao i kod šminkanja, bolje je da doterivanje kose prepustite stručnjacima, a fotograf može da uradi samo male intervencije, jer dok lošu šminku možete lako da skinete i popravite­, pogrešno­ odsečen pramen kose možete da popravite samo čekajući da on ponovo prirodn­o naraste.
Šminkanje tela
Doterivanje i bojenje celog tela ima prete­žno ukrasnu i estetsku funkciju kada se jedinke pre­dstavljaju, tj. komuniciraju telom. Praktikuje se, u prvobitnim rodovskim zajednicama – lova­čka, kultna, ratnička, šminka na karnevalskim proslavama, i kao sredstvo kreativnog izražava­nja – pozorište, balet, performans, foto­grafija i slično, a postoji i posebna umetnička disciplina­ koju nazivamo Body paint ili Body art. Kao što smo već rekli, šminkanje ne treba da bude samo sebi cilj jer služi prvenstveno za korekciju mana i ulepšavanje lica i tela. U ovom slučaj­u to ne važi, pošto se ovde bojeno telo koristi kao sredstvo izražavanja, komuniciranja i saopštavanja stavova, tako da racionalno preteri­vanje, u ovom slučaju, jeste u funkciji opšte­nj­a s gledaocem. Scenska događanja u kojima ljudi nastupaju s našminkanim telom omiljena su tema mnogim fotografima koji se bave dokumentarnom fotografijom. Jedan od najboljih prikaza ovakvog događaja zabeležila je Leni Reihfenstall, nemački fotograf, snimajući ritual kojim se obeležava sticanje punoletstva devojaka i mladića iz afričkog namibijskog plemena. U kreativnoj fotografiji najbolji rad na ovu temu ostvarila je legendarni foto-model iz druge polovine dvadesetog veka Veruška – Vera Lehndorff (koja ima i druge velike zasluge u fotografskim zbivanjima tog vremena), u saradnji s fotografom Holgerom Trulzschom. U monografiji ”Veruschka” prikazane su fotografije dobro promišljenog Body arta u spoju s perfektnim scenskim pokretom i mimikrijom u ambijentu afričke džungle, snimljene na velikom formatu, u veoma usklađenim kolo­rnim nijansa­ma. Ako niste videli, potražite na internetu.
U ovu kategoriju ubraja se i stalno ”našmi­nkano” telo, tj. tetovaža lica i tela ili bojenje tela koje ima stalan karakter – za razliku od pre­thodnih intervencija, ova se ne može poništiti­. U egzotičnim južnim i istočnim zemljama ona ima status umetnosti, u ostalim delovima sveta takođe, ali sve više preuzima ulogu kreacije na kojoj se može dobro zaraditi.
Kod fotografskog prilaza ovim temama treba voditi računa o tome da atraktivnost prizora ne zamagli vaše rasuđivanje, što vas može dovesti do pukog reprodukovanja, odnosno ”konze­rviranja” stvarnosti. Scenu koju obuhvata pre­dmetni prostor slike treba shvatiti kao prostor u kome bojena tela nešto rade – stvaraju događaj i priču. Ako se pomirite s pukom reprodukci­jom slika na telu, emocionalni učinak neće uzrokova­ti vaša fotografija već reprodukcija slike koja se na njoj nalazi.
Šminkanje u fotografiji – da ili ne? U prima­rnoj – informativnoj i dokumentarnoj funkciji – NE, šminkanje je zabranjeno (to što prolaznici nose svoju šminku prihvatamo kao deo stvarno­sti), u sekundarnoj – umetničkoj funkciji DA, ali uvek treba razmisliti da li je ona zaista potrebn­a i koliko. Treba, takođe, razmišljati i kakvu ulogu ima kostim, ukupna tonalnost modela, vrsta svetla i njegova temperatura, osobine senzora – osetljivost i podešavanje parametara, osobine filtara ako ih koristite itd. Treba obaviti probna snimanja da bi se odabrala prava šminka, posebna šminka za snimanje u boji i posebna kada radite crno-belo.