Ansel Adams, ”Moon and Half Dome”, Yosemite National Park, 1960
Teorija Fotografije

Spektakularan pogled

[blockquote]Skoro svaki ljubitelj fotografske umetnosti znaće barem jedno ime da vam kaže iz istorije fotografije, a to je svakako Ansel Adams. Čak i oni koji o ovom mediju znaju vrlo malo, sa sigurnošću će vam reći da je on majstor svog zanata. Njegovo majstorstvo ogleda se u odličnoj simbiozi fotografskog zanata i umetnosti[/blockquote]

Dugo vremena opirala sam se bilo kakvom komentarisanju fotografija Ansela Adamsa jer nisam imala jasan stav prema njegovom radu. S jedne strane, zadivljuje me perfekcija i monumentalnost kojom odišu skoro sve njegove fotografije. S druge strane, ta perfekcija mi smeta i ne dozvoljava mi da realno doživim snimljenu scenu. Ukratko, sve deluje nestvarno lepo i harmonično, a što se mene tiče, to nije definicija života. Ipak, poslednjih deset godina planine i nacionalni parkovi postali su moja uobičajena destinacija na godišnjem odmoru i baš nedavno sam se vratila sa crnogorskih vrleti na kojima sam doživela nešto slično što i Ansel Adams pre skoro sto godina beležeći fascinantnu lepotu Jelovstone parka i planina Siera Nevada. (Yellowstone Park, Sierra Nevada). Kada se nađete ”oči u oči” s čudom prirode kakva je i ova kaskadna stena na planini Siera Nevada u Josemit parku (Yosemite Park), prva reakcija je strahopoštovanje. Na takvom mestu shvatite sopstvenu veličinu i mesto koje nam je dodeljeno u zakonima prirode, kao jedinog pravog vladara ovih naših malih života.
Premda će većina u prvi plan istaći tehnički kvalitet Adamsovih fotografija, on sam svakako ne bi bio dovoljan argument za slavu koja prati ovog fotografa, a ne jenjava ni dan danas. Zajedno sa Edvardom Vestonom i Imodžen Kaningam, Adams je bio jedan od ”najglasnijih” promotera takozvane ”čiste” fotografije koja je usledila u doba Modernizma (početak dvadesetog veka), kao odgovor na piktorijalizam koji su mnogi videli kao lošu kopiju slikarstva.
A ”čista” fotografija zahtevala je fotografsku preciznost i tehničko savršenstvo, postavljajući u prvi plan autorovo viđenje realnosti koja ga okružuje ali i optičko-mehaničke specifičnosti fotoaparata. U to vreme Adams je najčešće snimao prelepe predele koji su bili njegova stalna inspiracija za kreativnu opservaciju prirode u kojoj je prizor bio samo početna tačka za izdvajanje detalja i svođenje scene na osnovne estetske elemente. Na taj način Adams je izdvajao delove pejzaža pretvarajući ih u ličnu ekspresiju. Moglo bi se reći da su se priroda i Adams dobro razumeli i međusobno poštovali. Tu ideologiju želeo je da prenese na druge i zato je posvetio čitav život fotografisanju pejzaža.

Monumentalna priroda

Za analizu njegovog rada izabrala sam veoma poznatu fotografiju ”Moon and Half Dome”, Josemit nacionalni park, 1960. Jednostavna kompozicija bazirana na trećinama (tipičnom kompozicionom strukturom za pejzaže), u prvi plan stavlja oblik i teksturu grandiozne planine, tj. njenog vrha. Vertikalne ivice obrušavaju se, poput vodenih slapova, ka velikoj senci u dnu fotografije. Centralni deo fotografije je monolitna stena, lepo uokvirena i istaknuta senkama s leve i desne strane, kao i tamno-sivim nebom. Na čistoj i ujednačenoj površini neba, poput lampiona, visi Mesec kao neko svevideće oko koje motri na netaknutu divljinu američkog zapada, nekada zaklonu Indijanaca davno proteranih u osvajačkom pohodu novih naroda.
Snaga fotografije leži u dramatičnom kontrastu između svetlih i tamnih površina kao i jasno izražene teksture i valerski ujednačenih površina. Sama stena ima asocijativni karakter dajući dovoljno inspiracije za imaginaciju i pronalaženje raznih oblika i likova, nešto slično oblacima kumulusa s kojima igra asocijacije može trajati večno. Odmah, na prvi pogled, stenu doživljavamo kao grandioznu za šta je zaslužan vertikalni format fotografije koji nas navodi da pogled usmeravamo na gore, čime se objekti na fotografiji čine dužim i višim. Njenoj monumentalnosti doprinosi i proporcija između stene i meseca.
Prisutnost Meseca je vrlo važna jer je on čest ”gost” Adamsovih fotografija, počevši od najpoznatije fotografije ”Moonrise, Hernandez”, Novi Meksiko, 1941. Iako snimane po dnevnoj svetlosti, mnoge fotografije prikazuju i Mesec kreirajući tako magičnu atmosferu u kojoj je prizor iz prirode samo pozornica za susret planeta.

Čuda iz laboratorije

Po starom dobrom Adamsovom običaju, prizor sadrži kompletnu skalu sive s graničnim vrednostima od čisto bele do duboke crne. Velika dubinska oštrina omogućava da jasno sagledamo svaki detalj, zbog čega se tekstura stene čini gotovo nestvarnom. Za takvu majstoriju neophodan vam je negativ veličine 18 x 24 cm, vrhunski objektivi, filtri i dobar stativ. O hemijskom procesu obrade negativa i pozitiva Adams je napisao dosta knjiga i utemeljio mnoge procese o kojima su kasnije generacije učile. Na neki čudan način, moglo bi se reći da smo svi mi učenici Ansela Adamsa, pa čak i oni iz ere digitalne tehnologije, jer se obrada u računaru bazira na njegovim laboratorijskim dostignućima.
Sve zanatske veštine, koje je Ansel Adams naučio i dalje razvijao, služile su samo jednoj svrsi – da što vernije prikaže lepotu prirode kojoj se divio, poštovao je i s njom stvorio neraskidiv savez stvarajući pri tom njen najupečatljiviji portret.