Dešavanja

Startfest

Bjanka Maletin

Fantastično putovanje u prošlost

[blockquote]Susreti Akademija u Novom Sadu u okviru Startfesta protekli su u duhu 19. veka jer su studenti i njihovi profesori tokom trodnevne radionice oživeli mokri kolodijumski postupak – prelepu fotografsku tehniku iz 1851. godine [/blockquote]

Tehniku mokrog kolodijumskog procesa možete izučavati u Evropi, Americi, kod raznih majstora ove prelepe tehnike, s tim da vam je za to potrebno od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, odlično znanje engleskog jezika, kao i strpljenje da dođete na red jer su mnoge radionice unapred rezervisane na dug period. Dvojica strastvenih entuzijasta: Miša Keskenović iz Sombora i Uglješa Dapčević iz Beograda, omogućili su studentima da na tri dana, u prostorijama Akademije umetnosti u Novom Sadu, mokri kolodijum zaživi i, praktično, doživi renesansu na ovom području, stvarajući nove, mlade poklonike ove fotografske tehnike.

Šta, ko, gde, kada

Sve se dešavalo od 22. do 24. novembra na Startfestu – međunarodnom studentskom festivalu umetnosti koji organizuje Akademija umetnosti u Novom Sadu. Festival okuplja umetničke akademije iz regiona i svake godine organizuje ga druga katedra. Ovaj, šesti po redu, osmislila je Katedra za fotografiju, organizujući jedinstvenu trodnevnu radionicu, s ciljem da studente upozna s tehnikom mokrog kolodijuma (Wet Collodina Plate) iz 19.veka.
[one_third][signoff]Razne tipije
Ambrotipije su fotografije na staklu, nastale tehnikom mokrog kolodijumskog postupka. Tintipije su fotografije nastale istim postupkom, ali na metalu. Jedan od učesnika radionice, a ujedno i gost festivala, Borut Peterlin snimio je ovu scenu fotografisanja portreta u studiju na svom fotoaparatu Kodak Brownie Folding s početka prošlog veka, na metalnim pločicama formata 6×10 cm.[/signoff][/one_third]
[one_third][/one_third]
[one_third_last][/one_third_last]
Na festivalu su učestvovali studenti i profesori iz Beograda (Fakultet primenjene umetnosti) i Osijeka (Umetnička akademija), kao i izuzetno veliki broj studenata s novosadske Akademije umetnosti – ukupno 30 polaznika, što ovu radionicu čini najmasovnijom kada je mokri kolodijum u pitanju.

Mokri kolodijum

O mokrom kolodijumskom postupku pisali smo u broju 67 (februar 2010), pa iako postoji dosta literature o tome i mnoštvo veb-stranica posvećenih fotografijama nastalim na ovaj način, jedinstvena prilika da vide uživo nastajanje fotografi je i da je sami izrade, bilo je neprocenjivo iskustvo za sve studente. Radionica je počinjala od ranih jutarnjih sati i završavala se kasno u noć. Prvog dana, nakon uvodnog izlaganja Miše Keskenovića i demonstracije spravljanja kolodijuma, predavači i učesnici prionuli su na rad. U prostorijama Katedre za fotografiju postavljena su dva punkta za fotografisanje: prvi za portret, koji je vodio Uglješa Dapčević, i drugi za mrtvu prirodu, koji je vodio Miša Keskenović. Studenti su za portret fotografisali jedni druge, dok su za mrtvu prirodu sami doneli razne objekte i aranžirali ih na licu mesta. Za snimanje su korišcena dva drvena fotoaparata s mehom, koje su doneli predavači, kao i fantastične objektive, između ostalih ”Dallmeyer” 300 i 457 mm (iz 1900. godine), ”Voightlander” 380 mm iz 1886. godine, a korišćen je i običan meniskus +3,5 dioptrija, kupljen u lokalnoj optičarskoj radnji za 256 dinara.
Format ploča na jednom fotoaparatu bio je 18×24 cm, na drugom 20×25 cm. Da bi postupak bio što brži i lakši, umesto staklenih ploča koje zahtevaju dugačku i preciznu pripremu (čišćenje), korišćene su ploče od klirita, za čiju pripremu je potrebno oko 15-20 minuta (za staklenu 30-45 minuta).
Kako je osetljivost emulzije na pločama izuzetno mala, praktično se ne može ni izmeriti i najviše reaguje na UV zrake, korišćena je izuzetno jaka stalna rasveta koja se koristi na filmu, televiziji i pozorištu: HMI od 1 i 2 KW i Kinoflo od 220 W s temperaturom svetla od 5.500 kelvina. I pored ovakvog intenziteta svetla, za snimanje portreta ekspozicije su bile od 3 do 15 sekundi (pri punom otvoru blende), pa je korišćen držač za glavu, koji je Miša Keskenović napravio po uzoru na držače iz starih studija.

Model pripremljen za snimanje portreta. Foto: Predrag Uzelac

Model pripremljen za snimanje portreta. Foto: Predrag Uzelac

Kreativne greške

Iako je primarni cilj radionice bio da studenti savladaju tehniku izrade kolodijumskih ploča, ni kreativnost nije zapostavljena, pa je tako od šezdesetak snimljenih ploča, veliki broj veoma uspelih i interesantnih. Tehnika nalivanja kolodijuma, senzibilisanje u srebronitratu, kao i razvijanje, veoma je zahtevna i potrebno je veliko iskustvo da bi konačan rezultat bio savršen. Greške nastale u toku samog procesa bile su sasvim normalna i očekivana stvar, a mnoge od njih stvorile su poseban i neponovljiv efekat, koji je fotografijama davao neobičnu draž i nepredvidivost finalnog rezultata. Za razliku od fotografa iz 19. veka, kojima je primarni cilj bio da eliminišu svaku moguću grešku, danas, u eri digitalne tehnologije gde je sve savršeno, greška je kreativni elemenat koji se ne može u potpunosti kontrolisati, pa samim tim stvara atmosferu neizvesnosti i išcekivanja nad fotografijom, koja konačan oblik dobija u laboratoriji. Za mlade fotografe, navikle na displej digitalnog fotoaparata i histogram koji nepogrešivo mapira tonove i boje, ovo je bio ulazak u svet eksperimenta i alhemije gde se znanje, umešnost, slučaj i nepredvidive situacije sreću u jednoj tački – do konačnog i neponovljivog dela.

 

[signoff]Snimanje portreta
Jedan punkt u studiju Katedre za fotografiju osposobljen je za snimanje portreta. Korišćena je platnena pozadina, mestimično bojena, dva HMI rasvetna tela (jedan od 2 KW, drugi od 1 KW i Kinoflo od 220W). Ovako izuzetno jako svetlo, postavljeno prilično blizu modela, zadavalo im je probleme jer je bilo teško gledati pod njim. Ipak, i dalje je iziskivalo relativno duge ekspozicije od 3 do 15 sekundi, pa su modeli morali biti veoma mirni da bi fotografije bile oštre. Zbog toga je korišćena replika naslona za glavu iz 19. veka koju je napravio Miša Keskenović, ali strpljenje modela ipak je bilo presudno za dobar rezultat.[/signoff]

Nevena Popović (Akademija umetnosti Novi Sad, 3 godina)

Nevena Popović (Akademija umetnosti Novi Sad, 3 godina)

Eskperiment u laboratoriji

Pohvalno je da se tokom radionice nije desio nijedan incident, iako se za mokri kolodijumski postupak koriste toksične materije, neke čak vrlo opasne, a prostorije Katedre za fotografiju svakako su premale za ovaj broj ljudi.
Studenti su tokom rada bili zaštićeni rukavicama, plastičnim naočarima i keceljama, zbog čega su svi izgledali kao naučnici u nekom neobicnom eksperimentu. Skoro svi studenti snimili su dve uspele ploče (portret i mrtva priroda), što je rezultiralo sa šezdesetak gotovih ploča, snimljenih prvi i drugi dan radionice. Budući da se radilo na crnom i prozirnom kliritu koji je kasnije lakiran u crno sa zadnje strane, nekoliko fotografija na prozirnom kliritu iskorišćeno je trećeg dana radionice za prezentaciju starih pozitivskih procesa, kao što su cijanotipija i salt print. Započeta je i priča o digitalnom negativu koji uz pomoć skenera pretvara fotografije, nastale tehnikom iz 19. veka, u digitalni fajl, koji odštampan na foliji ili papiru predstavlja predložak za klasične pozitivske postupke, a može se odštampati i u bilo kojoj savremenoj tehnologiji štampe (laser, inkdžet). Radionicu je zaokružila izložba pedesetak radova studenata, profesora, predavača i asistenata, koja ja izazvala veliko interesovanje, pre svega drugih katedri na novosadskoj Akademiji umetnosti, a zatim i javnosti. Izložba će se seliti u Sombor početkom sledeće godine, a planirani su i drugi gradovi, pre svega Beograd i Osijek, odakle su i došli gosti festivala.

[one_third][signoff]Snimanje mrtve prirode
Drugi punkt bio je rezervisan za snimanje mrtve prirode koju su studenti sami aranžirali od elemenata koje su unapred pripremili. I ovde su korišćena tri rasvetna tela (dva HMI od 1 KW i reflektor od 1.000 W). Za radionicu su namerno izabrane dve ”klasične” fotografske teme 19. veka kako bi studenti u potpunosti doživeli način rada tog vremena. Za razliku od portreta, mrtva priroda omogućavala je da se snime oštre fotografije čak, i pri ekspozicijama od 20 s i više.[/signoff][/one_third]
[one_third][/one_third]
[one_third_last][/one_third_last]

Gost iz Slovenije

Festival je imao i gosta, slovenačkog fotografa Boruta Peterlina koji je u Novi Sad došao da nauči ovaj plemeniti fotografski postupak i da poslednjeg dana festivala održi predavanje. Borut je dokumentarni i komercijalni fotograf, dugogodišnji urednik fotografije u Mladini. Školovao se na FAMU u Pragu, u Fabrici Oli vijera Toskania u Italiji i na London College of Printing. Podstaknut sopstvenim iskustvom, na zabavan i zanimljiv način predstavio je priču o uzbudljivom i neizvesnom putu od studenta do umetnika i poslovnog čoveka koji mora da zna kako da plasira svoju umetnost na tržište. Po njegovim rečima, pokušao je da studentima dâ odgovore na sva pitanja koja su i njega samog mučila pre petnaest godina, dok se školovao.

Prošlost kao kreativno nasleđe

Okupiti tridesetak mladih ljudi na jednom mestu, animirati ih da rade od ujutro do uveče opasnim hemikalijama i tehnikom iz pretprošlog veka nije lako, ali je, očigledno, veoma izvodljivo. Potrebna je dobra tema, kvalitetni predavači koji će nesebično preneti svoje znanje, ljubav i strast prema onom što se stvara, dobra atmosfera i svest da prošlost nije mrtva već živo nasleđe iz kog crpimo znanje, iskustvo i energiju koja danas, u digitalnoj eri, može dobiti nova značenja i nove oblike, ali biti isto toliko magična i privlačna kao i pre 172 godine, kada je fotografija rođena.

Ceo članak i sve primere možete pogledati u ReFoto 88 koji možete poručiti na ReFoto pretplata + stari brojevi