Foto-škola, Praksa na delu, Teme

Stop motion iluzija

”Mighty Joe Young”

[blockquote]Film, to su pokretne slike i zvuk. 24 fotografije u sekundi koje se smenjuju jedna za drugom. Fotografija je niz tačaka, osvetljaja, a muzika je kombinacija 12 tonova. Poprilično jednostavno, zar ne? A animacija? Pa, to je uglavnom za decu[/blockquote]

Analizirajući ove svoje navode ne mogu a da se ne nasmejem nivou racionalizacije koji, kao trenutno jedina razumna bića, posedujemo. Upravo želja da bolje razumemo stvari oko sebe čini nas srećnim u spoznaji, ali s vremena na vreme, kao odmor od racionalnog, uživamo u iluziji, triku, maloj slatkoj prevari. Dok smo mali, taj odmor je sve što nam treba, a onda s vremenom nađemo sebi neki stvarni posao. Krckamo racionalne brojeve, čitamo racionalne vesti, dok se mađioničari upinju iz sve snage da nas ponovo prevare. A tako malo je potrebno. Ideja, nekoliko racionalnih spravica i odmor.

Stani, pokreni

Stopmoušn (stop motion) animacija, ovaj nesrećni oksimoron, nije nikakvo zaustavljanje kretanja, niti stvaranje pokreta, već stvaranjem iluzije pokreta oživljavamo objekte na ekranu. Moderne tehnologije kompjuterske animacije pružaju neverovatne mogućnosti vizuelne iluzije, ali mi ćemo se baviti tehnikom koja nije toliko zahtevna, a dostupna je svakom ko želi nešto da ispriča i ima najmanje: ideju, papir, olovku, fotoaparat ili mobilni telefon.

Početak

Od početka filma, samim tim i animacije, osnovni princip nije se menjao. Sve što postoji može se animirati. Crtež, lutka, glina, lopta, stolica, čovek. Dok su za crtanu animaciju neke od mogućnosti bile i grebanje, crtanje, slikanje direktno na filmskoj traci, u tehnološkom smislu stopmoušn snimanje zahtevalo je kameru, rasvetu i često improvizovanu scenu i studio. Težnja animatora sve vreme bila je stvaranje iluzije što tečnijeg, realističnijeg pokreta i to isprva povećavanjem broja sličica u sekundi. Iako je u teoriji perzistencija vida bila jasna i zahtevala da s dovoljnim brojem informacija naterate mozak da sam popuni praznine, nedostatak fizičkog i fiziološkog fenomena zamućenja pokreta (motion blur) odavao je trik. Pojavom računara, stopmoušn je pokušao da iskoristi tehnologije računarske kontrole kamere ne bi li premostio ovaj problem, ali ubrzo nakon napretka na polju kompjuterske animacije (CGI), počeo je da odlazi u mali zaborav. Sveopštom zasićenošću “realističnim” animacijama, svedoci smo stidljivog vraćanja stopmoušn animacije, ali kao estetike. Te “trzave” umetničke forme s dobrom pričom i karakterima.

Ideja

I upravo ovde počinje dobra animacija. S dobrom idejom, pričom. Od trenutka kada dobijete ideju koju želite da ispričate, počinje proces koji bez potrebe za mistifikacijom služi jedino da ideja sa što manje problema stigne do konačnog oblika. Sinopsis – kratak pisani predložak vaše ideje jeste prvi korak u artikulisanju vaše priče. Sâm proces pisanja je lak i često uspeva da uveća vaš kreativni odnos prema ideji kroz puko pisanje – formalizovanje.
Pisanjem scenarija, vaša ideja dobija narativni tok i pisanje treba da vodi osnovno pravilo: ”Pišite ono što vi ili vaš gledalac vidi i čuje na ekranu!” Ovo je od posebne važnosti jer u tom trenutku vaša ideja počinje da funkcioniše kroz slike, zvukove, kadrove i priprema se za sledeću fazu – Storyboard. Vizuelizacija kadrova kroz crteže koji mogu biti obične skice ili čiča Gliše od posebne je važnosti u animaciji. Storyboard, pored definisanja kadra, pokreta kamere ili karaktera, u najosnovnijem smislu, započinje režiju i montažu vašeg filma. Kada slike Storyboarda uvučete u neki od softvera za montažu (Adobe Premiere, Sony Vegas, Final Cut), počinje proces izrade Animatika i ovo je trenutak kada se bavite vremenom trajanja radnje. Za što lakše određivanje vremena bitno je sliku povezati sa zvukom. Animatik nije konačni film, ali pokušajte da ga uz pomoć muzike ili snimanja dijaloških scena mikrofonom što više približite finalnom filmu. Ovi procesi pomoći će vam da, pre nego što počnete snimanje, uklonite greške koje bi vas u procesu snimanja koštale mnogo izgubljenog vremena.

Oprema za snimanje

Kao što smo rekli ranije, za snimanje je potreban bilo koji uređaj za akviziciju slike – video-kamera, fotoaparat, mobilni telefon. Iako nisu neophodne, moderne softverske aplikacije umnogome olakšavaju izradu stopmoušn animacija. Ako koristite D-SLR ili prosumer fotoaparate i video-kamere, softveri, kao što su Dragonframe ili Stop Motion Pro, nude mogućnosti koje će snimanje učiniti uživanjem. Zanimljivo je da postoji veliki broj aplikacija za Android i iOS, koje vaš “pametni” telefon pretvaraju u ultimativni alat za izradu animacija.

Od fotografija do pokreta

Osnovne odlike softvera za izradu stopmoušn animacije jesu kontrola fotoaparata, prikaz kadra uživo (Live view), kao i akvizicija fotografija direktno s fotoaparata putem USB veze.
Svaki od ovih softvera pruža osnovnu vremensku osu (timeline), u kojoj možete pratiti svaku sličicu u vremenskom redosledu, pustiti animaciju ili čak brisati pojedinačne slike. Zvuk se postavlja s lakoćom, bez potrebe za dodatnim softverskim rešenjima. Onion skin opcija je jedna od najbitnijih za lakšu kontrolu pokreta. Polutransparencijom između kadra uživo i prethodno snimljene slike dobijate razliku u pokretu animiranog objekta, što olakšava kontrolu animacije. Kada je vaša animacija gotova, možete je eksportovati u odgovarajući video-format.
Programi Dragonframe i Stop Motion Pro predstavljaju profesionalna rešenja za izradu stopmoušn animacija i u naprednim opcijama pružaju kontrolu automatskih sistema pokreta kamere, kao i kontrolu svetla putem DMX kontro­lera, ali, iznad svega, lakoću korišćenja koja odgovara i hobistima.

[alert variation=”alert-info”]Pred vama je uvodni tekst kojim želimo da pokažemo delić mogućnosti koje pruža rad u takozvanoj ”stop motion” oblasti animacije. Ova priča je veoma važna jer danas skoro da nema uređaja namenjenog snimanju slike a da na njemu ne postoji mogućnost snimanja pojedinačnih fotografija (kadrova), od kojih je veoma jednostavno napraviti ”pokretne slike”[/alert]