Test
Moje iskustvo

Test Inkdžet papira

Pojava digitalne fotografije i razvoj ostalih digitalnih umetnosti stvorio je trend digitalnog arhiviranja. Nakon euforije, na površinu su izašle mnogobrojne mane, ali i želja da se delo pokaže – na papiru. Razvoj inkdžet štampača i papira stvorio je Giclée – analogno delo digitalnog porekla

Vec smo pominjali šta znaci i kako je nastao termin Giclée. Njime se nazivaju sva dela odštampana inkdžet štampačima i to prvenstveno
na specijalnim “art” papirima, u maksimalnom mogućem kvalitetu. Kada pominjemo kvalitet štampe , treba reći da se (na uređajima koje proizvode ”Canon”, ”HP” i ”Epson” – vodeći proizvoaci inkdžet štampača ) on razlikuje prvenstveno prema kategoriji (dye ili pigment), tj. vrsti mastila koju određeni uređaj koristi. Modeli koji se nalaze u istoj kategoriji imaju kvalitet štampe koji samo oni posvećeni mogu (i to ne s apsolutnom sigurnošću) razlikovati.
Zbog nemogućnosti da dođem do ostalih uređaja (nijedan prodavac nije spreman da raspakuje skupi pigmentni štampač samo za potrebe testa), ovoga puta uzorke sam štampao samo na ”Epsonovim” štampačima, koji zauzimaju znatan deo mog radnog prostora. Ljubaznošću ljudi iz firme ”Ewe Comp”, jedinog autorizovanog predstavnika i distributera ”Epsona“ u Srbiji, jedan od prvih Epson L800 CISS štampača koji koristi šest boja stigao je do mene i na njemu je odštampan najveći broj uzoraka papira koji su namenjeni širokoj potrošnji i svakodnevnoj upotrebi. Ovakav izbor prilagođen je, ovoga puta, prosečnim korisnicima koji ne koriste profesionalne uređaje već standardne, ili da ih tako nazovemo, kućne štampače. Za upoređivanje rezultata koristiću dva ”Epsonova” štampača koja rade s Claria mastilom, R265 i PX 650. U mom arsenalu nalazi se i jedan Epson 7515 Workforce, štampač koji koristi Durabrite mastila, pa će deo kopija biti odštampan i ovim četvorobojnim sistemom. Stari (do sada je odštampao skoro 4.000 fotografija) Stylus Pro 3800 ponovo je imao priliku da štampa na svim ”art“, ”fine art”, ”baryta“ i ostalim posebnim papirima, prvenstveno namenjenim izradi fotografija za izlaganje, i to prema strogim pravilima ”Epsonovog“ Digigraphie postupka. Podešavanja za pigmentnu štampu rađena su prema uputstvima i ICC profilima proizvođača, dok su za male štampače korišćena osnovna podešavanja prema vrsti papira, a kvalitet štampe uvek je bio na maksimumu. Opcija PhotoEnhance bila je isključena jer, iako idealna za originalne papire, na materijalima drugih proizvođača može da promeni tonove ili kolicinu mastila koja stiže do papira.
Test je napravljen u rezoluciji 1.200 dpi, a uzorke papira, čiji spisak imate u tabeli, dobili smo na sajmu Fotokina. Uz fotografiju, na svakom listu odštampana je i Refoto test traka, koja se sastoji od čak 12 ”muka” koje treba da pokažu sposobnost papira da prihvati mastilo. Četiri karakteristična detalja (čiji originalni izgled vidite na početku) potom su, s printova, skenirani (u rezoluciji 1.200 dpi) i zajedno s originalnom fotografijom prikazani. Jasno je da nema prostora da se prikažu svi printovi i zato su odabrani oni koji su najkarakterističniji. Skraćenice za vrste mastila jesu K3 za Ultrachrome K3 i CISS za mastilo koje koriste štampači L100, L200 i L800.
Prazna mesta u tabelama označavaju papire koji nam nisu bili dostupni.
Jedan od glavnih razloga zašto su teški i debeli ”art” papiri korišćeni samo na pigmentnom štampaču jeste nemogućnost krutih papira da prođu kroz sistem vođica jer često je putanja papira takva da se on previja oko valjaka, prečnika nekoliko centimetara. Glavni problem je, u stvari, čvrstina, tj. nemogućnost savijanja, jer svi mali štampači, iako nigde to ne piše, bez problema štampaju na platnima koja se lako savijaju. Ovde moram dodati čuveni ”disclaimer” da preuzimate odgovornost za sve što radite i da Refoto ne snosi odgovornost za kvarove koji mogu nastati i ne potpadaju pod garanciju proizvođača. Glavna napomena jeste to da razni štampači imaju različite sisteme prenosa papira i da se ponekad u mehanizmu može naći prostor kao stvoren da se platno ili čvrst papir koji se zbog jačine ispravio pre vremena zaglavi i napravi haos. Ako ipak rešite da isprobate neuobičajene materijale, daću vam jedan nekonvencionalan savet: budite kraj štampača s rukom na kablu za napajanje dok se papir ne pojavi na izlazu, tj. prostoru gde više ne može da se zaglavi. Kako je štampač softverski veoma teško trenutno zaustaviti, glava i kompletan mehanizam mogu da pretrpe oštećenja. Ovako na prvi neobičan zvuk grebanja glave po materijalu iščupate kabl, zaustavite uređaj i izvučete papir ili platno. Godinama već koristim Stylus Pro 3800 i štampam na platnima – iako se to nigde ne pominje kao opcija. Prvi put kada sam to uradio, platno se zaglavilo jer između unutrašnjeg mehanizma i ”tacne” na koju izlazi odštampani materijal postoji prazan prostor od skoro dva centimetra. Papiri su dovoljno čvrsti, ali platno se zaglavljuje. Nakon malo mozganja, od juvidura sam napravio dva ”leader” nosača kojima premostim prazninu, i sve radi perfektno.
Najvažnija zapažanja odnose se na to da se nijedan od isprobanih materijala, pod uticajem količine mastila, nije savio, niti deformisao ili ispupčio, što su sve pojave zbog kojih bi materijal bio izgreban. Nigde se, takođe, nije pojavio neugodni ”bronzing”, što pokazuje da su tokom ovih nekoliko godina proizvođači i te kako razmišljali i korigovali sve nedostatke prethodnih generacija inkdžet papira.
Ocena rezultata (od 1 do 10) jeste pokušaj da budem objektivan i predstavlja, u stvari, sredinu između kvaliteta štampe (koji zavisi od usaglašenosti mastila i papira) i opšteg, subjektivnog utiska koji gotova fotografija ostavlja.

S izgledom test trake upoznali smo vas u drugom testu inkdžet papira (Refoto br. 88). Konvergentne linije pružaju jasan uvid u sposobnost razlučivanja. Tekst u gradijentu veličine je 0,5; 1; 1,5 i 2 milimetra. Linije su debljine 0,1 milimetar s razmakom od 0,1 milimetra u kvadratu i krugu i pokazuju intenzitet razlivanja mastila. Cirkularni gradijent pruža uvid u količinu mastila koja stiže do papira. Valerski je ujednačen, tj. nakon desaturacije postaje ujednačeno siv. Izgled gradijenta prikazan je i nakon konverzije u crno-belo.

Nastavak članka možete pročitati u časopisu Refoto broj 98 koji možete poručiti na: ReFoto pretplata + novi brojevi