Putopisi

Turistički vodič za fotografe – Indija

ReFoto_Bangalore-43

Boje, mirisi i ukusi Indije – Bangalore

Biti u Indiji je izuzetno iskustvo koje bih svakom preporučio. Pomera granice naših poimanja i širi zonu udobnosti. Išao sam tamo poslom, mada je putovanje bilo povezano s mojom praksom joge i meditacije, pa sam uživao u oba. Čim sam kročio izvan aerodromske zgrade sva čula su mi bila angažovana – snažni mirisi hrane i ritualnih štapića, neopisiva buka saobraćaja gde svi konstantno sviraju pomešana sa južnoindijskim ritmovima karnataka muzike. Sama egzotičnost njihove svakodnevnice me je mamila da izvadim fotoaparat i počnem da beležim svet oko sebe. Nisam znao šta je interesantnije zabeležiti – ljude tako drugačije od nas, vozila i haos koji se ne mogu videti ovde ili drveće i cveće fantastičnih oblika i boja.

ReFoto_Bangalore-47

U grad sam, uglavnom, išao zbog kupovine a ne fotografisanja, pa mi je samo još falio D-SLR u punim rukama. A opet, obilje fantastičnih scena života vuklo me je da ih zabeležim, pa sam izmislio snimanje iz auto-rikše u pokretu (velik deo objavljenih fotografija snimljen je upravo tako). Kampus u kom sam bio smešten udaljen je dvadesetak kilometara od dela grada gde sam obično išao, pa sam povratak koristio za fotografisanje. Moj novi fotoaparat Nikon D7100 svojom velikom brzinom okidanja omogućavao mi je da snimim oštre fotografije bez obzira na svo drmusanje neobičnog trotočkaša u kom sam bio. Snimao sam i kada bih samo pomislio da bi tu nečega moglo biti, pa je proces otkrivanja fantastičnih priča u toku pregleda u Lightroom-u bio poseban doživljaj i užitak. Najčešće sam koristio objektiv od 50 mm, f/1,8, a za šire planove moj stari 18-135 mm, f/3,5-5,6.

ReFoto_Bangalore-22

Malo demografskih informacija

Bangalor je treći grad po veličini u Indiji u kom živi oko osam i po miliona stanovnika. Za razliku od Delhija i Mumbaja koji su metropole prilično dugo, Bangalor je povećao broj stanovnika u poslednjih nekoliko decenija, a da nije uspeo da se osvesti da je veliki grad. Razvio se tako brzo jer je postao prestonica Informatičkih tehnologija Indije, koja je na tom polju jedna od vodećih u svetu. Zbog svega toga u njemu nema puno istorijskih znamenitosti za fotografisanje, ali svakako preporučujem stare trgovačke četvrti u kojima se roba nudi u malim dućanima koji odišu tradicijom. Meni su bili zanimljivi ljudi, njihovi običaji i način življenja, oblačenja i slično, što se sam i beležio fotoaparatom.

ReFoto_Bangalore-30

Ekskurzija u grad Majsur je odlična ideja za one koji žele da zabeleže stare hramove južne Indije. Dva sata vožnje od Bangalora, ako nije gužva je potrebno da se stigne tamo. Zbog prirode mog boravka, nikada nisam našao vremena da odem i vidim taj grad, ali svi kažu da je jako lep i pun znamenitosti.

Kako doći do Bangalora

Iz naših krajeva do Bangalora je moguće doći kopnom i avionom. Prva opcija važi samo za ozbiljne avanturiste. Imao sam prilike da sretnem jednog iz Hrvatske i, verujte mi na reč, to je baš ozbiljan poduhvat.
Znači avion. Kako je u poslednjih godinu beogradski aerodrom postao vrlo atraktivna odskočna daska na relaciji između Evrope i Bliskog istoka, postoji više različitih rešenja. Zalivske kompanije Emirates (u saradnji sa Fly Dubai), Qatar airways i Etihad nude letove do Bangalora sa presedanjem u njihovim matičnim lukama (Dubai, Doha i Abu Dabi). Koliko znam, Lufthanza i Air France imaju letove do Bangalora i to čak direktno iz Franfurta, odnosno Pariza. Kako god bilo, presedanje nam ne gine. Cena se kreće između 650 i 850 evra i zavisi od doba godine kada se leti i od datuma kupovine, tj. što se karta ranije kupi može da bude jeftinija.

ReFoto_Bangalore-5

Viza za Indiju

Indija sprovodi svojevrsni reciprocitet u izdavanju viza, pa kako njenim državljanima skoro sve zemlje traže vize tako i oni imaju isti zahtev. Turističku vizu sa jednim ulaskom nije teško dobiti i obično je daju na tri meseca. Treba voditi računa da viza važi od datuma izdavanja, pa ako planirate da ostanete sva tri meseca treba da je vadite pred sam put.

Klima u Bangaloru

Bangalor se nalazi na skoro 1.000 m nadmorske visine tačno jednako udaljen od obe obale. To mu daje vrlo ujednačenu i prijatnu klimu. Leti (od marta do juna) temperatura uglavnom ne prelazi 36°C dok noću padne na 24°C, a zimi (od novembra do februara) u proseku iznosi oko 24°C, a noću se spusti čak do 15°C. Kišna sezona koja traje od jula do oktobra nije tako surova kao u nekim drugim krajevima gde kiša ume da pada i sedam dana bez prekida. Najduže što sam doživeo bilo je dan i po bez prestanka. Kiša uglavnon padne noću, dok osveženje danu ume da donese pravi tropski pljusak kakav kod nas nisam imao prilike da doživim. Tolika količina vode koja se sruči za pola sata prosto je neverovatna. Zbog toga mi je kišna kabanica u rancu bila obavezni deo opreme. Kad smo kod opreme, naročito ove naše fotografske, torba/ranac obavezno moraju da imaju svoju “kabanicu” koja će sprečiti tu silnu vodu da ne prodre.
Za svaki deo godine preporučujem sandale. Nikada nije toliko hladno da se ne mogu nositi, a odlične su kada pada kiša, jer bi svake druge cipele propustile vodu. Naravno, ako idete u neku divljinu bolje je imati neke zatvorene cipele koje mogu da spreče ubode škorpiona i zmija.

ReFoto_Bangalore-19

Hrana – iznenađenje za sva čula

Vegetarijanac sam mnogo godina i mogu da preporučim samo hranu iz tog domena, ali kako više od polovine populacije Indije ne jede meso, to je nešto na šta će svako lako nabasati. Indija je za naše pojmove prilično prljava, pa bi mnogi zazirali da uđu u neke restorane. Jednostavan savet je da uđete tamo gde mnogo ljudi jede, jer znači da je hrana dobra i da cene nisu visoke. Za petnaest meseci, koliko sam bio, nikada se nisam otrovao hranom, niti se to desilo bilo kome od mojih prijatelja sa zapada. Uglavnom se jede prstima, pa sam uz sebe uvek imao neko sredstvo za dezinfekciju ruku da ubijem potencijalne bacile. Mesta na kojima se prodaje hrana često izgledaju čudno za naše pojmove, pa ako ste u društvu lokalaca oni će vam otvoriti oči za ono što je dobro i ukusno. Na kraju sam i sam postao “lokalac” i prepoznavao gde je bezbedno kupiti hranu.

ReFoto_Bangalore-3

Voće se može kupiti svuda po ulici i odlično je. Lubenica, papaje, mandarina i jabuka ima cele godine. Mango je fenomenalan ali ga ima samo od marta do septembra, kao i grožđa od januara do maja. Jednom prilikom sam kupio isečene komade lubenice poslužene u tanjiriću od listova banane, sa čačkalicom umesto viljuške. Sočnost lubenice je bilo ono što sam tražio, ali kada sam je stavio u usta doživeo sam šok – ljubazni prodavac ju je posolio. Tako se tradicionalno jede lubenica u Indiji. Sledeći put sam jedva uspeo da ga ubedim da to ne uradi i uživao na način koji je nama blizak.

ReFoto_Bangalore-29

Najlepše osveženje koje sam našao je Kokosova voda. Sveže ubrani kokosov orah u svojoj sredini ima više od pola litra fenomenalne tečnosti. Lokalni prodavci specijalnom mačetom odseku vrh i otvore orah tako da se sok ne prolije, što je posebna veština. I onda se slamkom pije taj osvežavajući nektar.

Lokalno stanovništvo

Bangalor je glavni centar informatičke industrije Indije, koja slovi za svetsku silu na tom planu, pa su se tu stekli ljudi iz čitave zemlje. Pored lokalnih Karnatikanaca, ima puno Tamila, Keralanaca i Maratija. Kako svi oni imaju svoje specifične jezike koji se međusobno ne razumeju pa se međusobna komunikacija često obavlja na engleskom, a nešto ređe na hindiju. Za nas strance, to je odlična situacija jer skoro svuda možemo da koristimo engleski, mada će lokalni izgovor biti specifična prepreka za razumevanje. Posle nekog vremena, razvio sam sposobnost da razumem različite izgovore i varijacije onoga što oni zovu engleskim jezikom.

ReFoto_Bangalore-14 ReFoto_Bangalore-48

Indijci su generalno predusretljivi prema strancima i vrlo spremni da pomognu. Sad, to ne znači da će vam informacija koju će vam dati biti ona koja vam treba, pa je bilo situacija da mesto na koje su me uputili nije bilo ono koje sam tražio. Generalno, obožavaju da se fotografišu i rado poziraju, a poseban fetiš im je fotografisanje sa nama strancima. Mnogo puta su me potpuni stranci zaustavljali na ulici da bi se “uslikali” samnom. U početku mi je to bilo čudno i mislio sam da hoće da me odžepare, ali se to nikada nije dogodilo, pa verujem da se moj lik nalazi na gomili telefona i Facebook naloga nepoznatih mi Indijaca.

Biti u Indiji na kratko za neke može biti kulturološki šok, ali kada se boravi duže otvore nam se oči za lepotu ljudi, predela i drugačije poimanje života. Fotografije koje sam snimio imaju svrhu da približe taj svet i energiju koju ti ljudi nose.