Putopisi

Turistički vodič za fotografe – UVAC

Pokazujući fotografije Uvca prijateljima i fotografima, a to činim poslednjih dvanaest godina, nakon početnog uzbuđenja redovno čujem zbunjujuće pitanje. “A gde je to? Nije valjda kod nas!” Da, kod nas – sledi moj odgovor. Ta destinacija nalazi se na nekih sat vremena od bučne i limenim čudovištima prenatrpane magistrale ka crnogorskom primorju.

Reka o kojoj je reč zove se Uvac, izvire tu nadomak Sjenice i njene snažne struje vekovima su usecale svoje korito formirajući kanjonske doline s veoma strmim krečnjačkim liticama, povremeno visokih i preko 350 m. Probijajući se tako ispod planina Javor i Zlatar, nastavljala je svoj pohod ka severozapadu između pribojskog Crnog vrha i Zlatibora, ispod čijih brda je usekla nov kanjon žureći da se na granici s Bosnom spoji s još jednim rečnim draguljem – rekom Lim.
To je bilo nekada, danas reke više nema. Postoje jezera kojima je čovek ukrotio ovu titansku snagu i pretvorio je u poslušnog slugu. Uspeo je da ukroti snagu ali nije joj oduzeo privlačnost i lepotu kojom se okružila ta, nekada divlja i neobuzdana, planinska lepotica.

Tri jezera

Čitavih pedeset godina čovek zauzdava nemirne tokove ove reke stvorivši tako tri jezera. Uvacko je ono koje dominira na fotografijama, u turističkim prospektima i na mnogobrojnim sajtovima. Uvacko jezero prostire se dužinom od 25 kilometara, dostigavši na nekim mestima dubinu od čak 100 metara. Na jednom delu ima atraktivne meandre, neke od čak 270 stepeni! Oni su prirodan fenomen kakvog nema na našim prostorima zbog čega je privlačnost ove reke tako jaka i konstantna.

4. Pogled na kanjon sa vidikovca Molitva (1)

Odmah od brane koja je ukrotila ovu reku, počinje drugo, Zlatarsko jezero, oaza mira i tišine koje prepoznaju putnici ka crnogorskom primorju jer ko se još nije zaustavio kod brane na Kokinom brodu da popije kafu ili pojede teleću čorbu.

Treće se zove Radoinjsko, a počinje od pomenute brane na Kokinom brodu i nastavlja prema Priboju. Vode Uvca se iz ovog jezera sprovode tunelom dugim oko 8 km, pa dalje kroz dve cevi i padom od 370 m, do turbina HE Bistrica i odatle otiču u Lim.

Većina misli da se tu završava priča o ovoj reci. Ali ne, nastavak priče znaju malobrojni, najviše planinari i oni koji uvek žele da vide još. Ono malo vode što napusti Radoinjsko jezero drugim putem i dalje se zove reka Uvac. Nastavlja sada slobodno, bez straha da će je pretvoriti u četvrto jezero, i probijajući se podno Zlatibora gradi kanjon čija se lepota teško da opisati, naročito ako ga pohodite u kasnu jesen, krajem oktobra. Prohodan deo kanjona je od manastira Uvac pa oko 6 do 7 kilometara do mosta na Rači, posle koje Uvac postaje granica sa BiH da bi se kasnije susreo sa svojim otkinutim vodenim telom – rekom Lim. Nesto južnije nalazi se Manastir Dubrava koji je podignut donacijama naših ljudi koji žive u inostranstvu.

Author: Fadil Šarki