U fokusu

U fokusu – najbolje fotografije čitalaca za mesec jun

Mikica Andrejić, Niš, ”Dečkonja”

Ovoga puta umesto uobičajenog teksta koji autori šalju uz svoje fotografije dobili smo prikaz rada fotografa, odnosno kritiku fotografija napisanu od strane istoričara umetnosti. Ideja nam se svidela jer će svi koje ovaj tekst zaintrigira pogledati i ostale fotografije na sajtu: www.fotofinis.org, a pod imenom cujes_li_buku.

Bananamen u ulici Crvene armije
”Koliko je slikara potrebno rastaviti da bi se sastavio dobar fotograf? Neka ovo pitanje ostane bez odgovora, prepustimo se putovanju kroz objektiv fotoaparata. Verujem da većina vas nikada nije bila u Londonu ili Liverpulu, o plažama Sardinije da i ne govorim. Zašto nam je onda monumentalnost londonskih građevina, prikaz užurbanog života koji se odvija na njegovim ulicama ili mistična, vlažn­a atmosfera Liverpula tako poznata, tako verno preneta? Verovatno je to rezultat umeća foto­grafa. Bilo da se igra (a reći će vam sam da sve ovo ne shvata preozbiljno), bilo da napuštenim želežničkim grdo­sijama daje melanholični ”feedback” ili naprosto posmatra svoje sugrađane sa terase u svojim uobičajenim aktivnostima, Andrejić lako i, čini se, bez napora transponuje svoje umeće slikara u fotografiju. Kada su crno-bele, one su tajanstvene, nagoveštavaju, one su titraji slabašne svetlosti na kraju tunela; u metafizičkom smislu one su mostovi, nedostupna polja, nagoveštaj onoga što će doći. Kada su u koloru, one su svedočanstvo o polifoniji i harmoniji, o lepoti sveta, mali magični kolaži svakodnevice na koju najčešće ne obraćamo pažnju.
Iako izgleda da su fotografisane bez napora, iza foto­grafija Mikice Andrejića krije se postupak promišljanja i odmeravanja. Pojedinačne sudbine fotografisanih postaju univerzalne istine o životu, i uvek nam iza pojavnog oblika, iza vidljivog, dolazi priča koju foto­graf umešno pripoveda svojim aparatom. Mikica Andrejić fotografiše prirodu, ljude, fotografiše predmete, dodajući finu dozu melanholije i čudnosti, želeći da nas uvede u svoj fotografsko/slikarski atelje i pokaže svet satkan od svetlosti i senke, tišine i buke, prolaznosti i postojanosti.
Andrejićeve fotografije, metaforički rečeno, podse­ćaju na krševiti predeo kojim se mora proći da bi se došlo do izvora. Kad se napijete te hladne vode, na kraju shvatite da ne bi prijala toliko da pretho­dno niste planinarili po suncu. Takav je i Mikica Andrejić, slikar i fotograf, jedna fina, romantična duša u armiranom betonu.”

Ivan Potić, istoričar umetnosti

Fotografija je snimljena na Baliju, u mestu Ubud. Mikica Andrejić ima 36 godina. Rođeni je Zaječarac, živi i radi u Nišu.

ReFoto

Author: ReFoto